VEROVALI SLOVENSKOJ RUSIJI I FRANCUSKIM IDEJAMA: Dr Aleksandra Kolaković o uticaju dve države na srpsku elitu krajem 19. i početom 20. veka
CILj nove tribine koja tematizuje rusko-srpske odnose jeste da se, kako dr Aleksandra Kolaković navodi, osvetli i komparira uticaj veza Srba sa Rusijom i Francuskom u vreme sukoba dva bloka evropskih sila.
KCNS
Nasleđe rusko-srpskih i francusko-srpskih odnosa gradi predstave i percepcije u aktuelnom trenutku i stoga je važno prikazati mesto Srbije u međunarodnim odnosima toga doba. Godinu dana nakon što je zvanično na snagu stupio Francusko-ruski sporazum (1894), došlo je i do ključne promene srpske spoljne politike koja je označila udaljavanje Srbije od Austrougarske i okretanje ka Rusiji i Francuskoj.
Dr Kolaković ističe da Rusija nije očekivanom brzinom menjala svoju politiku prema Srbiji, ali da to nije sprečilo jedan značajan deo srpske elite da i nakon Berlinskog kongresa u njoj vidi „zaštitnicu" i „moćnu uzdanicu". Pored tradicionalne saveznice Rusije, srpski intelektualci su verovali kako Francuska može odigrati ulogu značajnog činioca u pružanju ekonomske i diplomatske podrške Srbiji, što postaje smernica srpske spoljne politike od perioda sklapanja Francusko-ruskog sporazuma do Velikog rata.
Uviđajući značaj Rusije i Francuske za političku sudbinu Srbije oni se od 1894. godine posvećuju detaljnijim analizama spoljne politike, međunarodnih odnosa i stanja u javnom mnjenju ovih država.Dr Kolaković napominje kako su velika očekivanja od Francusko-ruskog saveza manifestovana nadom da članice ovog saveza pomognu Srbiji 1908, 1912. i 1913. godine, kao i oko realizacije ideje jugoslovenstva, ali srpski intelektualci su uviđali i ograničenosti dometa saveza koje su pokretali interesi Rusije i Francuske, koji se do Velikog rata nisu u dovoljnoj meri poklapali sa srpskim.
Iako je ruski uticaj bio jak među Srbima, bio je i ograničen strahom od ruske autokratske vlasti i ekonomske zaostalosti u poređenju sa Zapadom, te su kao privlačnija ideologija jačali zapadnjački liberalizam i demokratija. Istovremeno, sve veći broj Srba školuje se u Francuskoj, a uticaji koje prenose u srpsku kulturu vezuju je za zapadnu i menjaju stavove srpskih intelektualaca prema neoslavizmu.
Dr Kolaković ističe kako su oduševljenost veličinom Rusije i kulturom Francuske izmešane u mislima srpskih intelektualaca početkom 20. veka, te da su uporedo kao uzori isticani „pravoslavna i slovenska Rusija" i „francuske ideje" slobode, jednakosti, bratstva kao univerzalne tekovine napretka, kao i francuski radikalizam.
Predavanje dr Aleksandre Kolaković „Srbi o Rusiji i Francuskoj od Aneksione krize do Velikog rataˮ može se pogledati na Jutjub kanalu KCNS.
BONUS - NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI
Najnovije iz rubrike
ČEKA NAS MRAZ, EVO KADA SLEDI PROMENA: Vremenska prognoza za subotu, 9. novembar
REPUBLIČKI hidrometeorološki zavod dao je najnoviju vremensku prognozu za naredne dane.
09. 11. 2024. u 01:00
VUJOVIĆ POTPISALA VAŽNE UGOVORE: Bolji kvalitet vazduha u još šest lokalnih samouprava
POTPREDSEDNICA Vlade i ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović potpisala je danas važne ugovore, na osnovu kojih će u narednom periodu biti zamenjene kotlarnice u toplanama i javnim ustanovama u šest lokalnih samouprava, kako bi prešle na ekološki prihvatljivije energente.
08. 11. 2024. u 21:59
LOTO IZNEDRIO MILIONERA: Ogromna radost na Novom Beogradu, ovo su dobitne kombinacije
NOVO kolo igre na sreću Državne lutrije Srbije.
08. 11. 2024. u 20:34
FELJTON - KAIRO PREPUN SJAJNIH OPERATIVACA: Mnogi autori su Klagmanu pridavali "ključni položaj" u okviru štaba SOE
ZA RAZLIKU od većine britanskih oficira u Kairu tog vremena, poput legendarnog Patrika Lija Fermora, budućeg autora putopisa, Klagman se družio sa običnim Egipćanima, a ne sa svojim britanskim zemljacima po elegantnim kafeima i hotelima.
08. 11. 2024. u 18:00
SVAKI ŠESTI ZA VOLANOM POSLE PIĆA: Rezultati međunarodnog istraživanja u 39 zemalja pokazali naše prednosti i zaostatke
SVAKI šesti ispitanik u Srbiji priznaje da je seo za volan pošto je pio alkohol, bez obzira na količinu! Ovo je više od evropskog proseka (svaki sedmi u EU), sudeći po rezultatima međunarodnog istraživanja koje je objavila Agencija za bezbednost saobraćaja. U istraživanju ESRA3 učestvovalo je 39 država sa pet kontinenata, a među njima i naša.
08. 11. 2024. u 17:05
