UZOR I NADAHNUĆE KAKO SE BIVA ČOVEK: Zaboravljeni velikan prof. dr Aleksandar Kostić - Naučnik, lekar, umetnik, prosvetitelj, patriota

U MARTU 2022. godine, Institut za histologiju i embriologiju "prof. dr Aleksandar Đ. Kostić" svečano je obeležio sto godina od prvog predavanja, koje je studentima novoosnovanog Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu održao prvi profesor histologije i embriologije u Srbiji, ujedno i osnivač Instituta, prof. Aleksandar Đ. Kostić.

Foto: Dokumentacija Legata dr Aleksandra Kostića; Arhiv „Novosti“; Vikipedija; Arhiv instituta za histologiju i embrologiju; Digitalna arhiva CIBID Medicinskog fakulteta i Arhiv AVA SANU

Profesor Kostić je bio čovek izuzetnih intelektualnih i organizacionih potencijala i veliki entuzijasta, koji je u više navrata podizao i organizovao Histološki institut i uspostavio osnove nastave histologije i embriologije na Medicinskom fakultetu. Uprkos tome, 1952. godine, udaljen je sa Fakulteta, a kao povod je iskorišćena činjenica da je napunio 59 godina života i time ispunio jedan od uslova za odlazak u penziju.

Međutim, realni razlozi njegovog penzionisanja su bili sasvim druge, političke prirode. Nije se priklonio Komunističkoj partiji i otvoreno se suprotstavljao politizaciji Fakulteta. Imajući u vidu odnos vlasti i društva prema ljudima takve sudbine, nije iznenađujuće što se ni prema njihovoj zaostavštini nije odnosio sa dužnim poštovanjem. U tim okolnostima, uništen je ili sklonjen od očiju javnosti značajan deo svedočanstava njegovog rada, čime je novim generacijama bila uskraćena prilika da se detaljnije upoznaju sa njegovom zaostavštinom i počecima rada Instituta.

Diploma o položenoj doktorskoj disertaciji u Strazburu/Foto: Dokumentacija Legata dr Aleksandra Kostića; Arhiv „Novosti“; Vikipedija; Arhiv instituta za histologiju i embrologiju; Digitalna arhiva CIBID Medicinskog fakulteta i Arhiv AVA SANU

Nedavna istraživanja, međutim, dovela su do otkrića (pred)ratne arhive Instituta i različitog materijala korišćenog u nastavi i naučnom radu, kao što su: fotografske staklene ploče, mikrofotografski albumi, posteri, teratološki preparati i drugi predmeti za koje se decenijama nije znalo da postoje na Institutu.

POMENUTI PREDMETI, kao i njihov ukupni broj, navode na zaključak da je u ovom momentu zbirka na Institutu za histologiju i embriologiju vrlo raskošna, ali i jedinstvena, upravo po sadržaju predmeta koje je profesor Kostić lično izradio i ostavio za sobom. Upravo to otkriće iniciralo je preispitivanje dosadašnjih saznanja i rekonstrukciju tačne istorije Instituta.

Dr Aleksandar Kostić sa kolegama dok je vodio Histološki institut/Foto: Dokumentacija Legata dr Aleksandra Kostića; Arhiv „Novosti“; Vikipedija; Arhiv instituta za histologiju i embrologiju; Digitalna arhiva CIBID Medicinskog fakulteta i Arhiv AVA SANU

Konkurs za "nastavnika za katedru Normalne Histologije na Medicinskom fakultetu Beogradskog univerziteta" objavljen je 21. decembra 1920, u "Službenim novinama" Kraljevine SHS. Međutim, kandidata za tu poziciju, u vreme raspisivanja konkursa, nije bilo. Predlog za angažovanje Kostića, još studenta u Strazburu, potekao je od dr Miloša Đ. Popovića, lekara i prvog Srbina specijaliste stomatologije, osnivača Saveza trezvene mladeži i Saveza izviđača Srbije. Rešenje o postavljenju dr Kostića, koji je u međuvremenu doktorirao, za honorarnog profesora potpisano je 21. novembra 1921, kada je i zvanično stupio na dužnost i taj datum bi trebalo smatrati datumom osnivanja Histološkog instituta.

U momentu osnivanja, osim rešenja o postavljenju dr Kostića, Institut nije raspolagao ni prostorijama, ni opremom, kao ni sredstvima za rad, a sam Kostić je još uvek bio u Strazburu, na Institutu svog profesora, mentora i eminentnog histologa profesora Pola Buena. Zahvaljujući njegovoj podršci i svom marljivim radu, uspeo je da do kraja decembra 1921, u Strazburu, pripremi kolekciju koja je brojala između 2.000 i 3.000 preparata različitih tkiva i organa, koji su predstavljali prvu tekovinu Instituta.

STVARANjE NAJMODERNIJEG INSTITUTA U EVROPI

U JANUARU 1922. VRATIO se u Srbiju, javio na dužnost i dobio na raspolaganje prvu sobu u prizemlju upravne zgrade Glavne vojne bolnice (danas Uprava UKC Srbije), od svega 15 kvadratnih metara, u kojoj prema njegovom kasnijem svedočenju osim četiri zida, poda i plafona, ničeg nije bilo. U novembru iste godine, Institut je preseljen u novu zgradu Univerziteta, u prostorije Fizičkog instituta Filozofskog fakulteta. Zaposlenima su na raspolaganju bile četiri prostorije: kancelarija za nastavnika, kancelarija za asistenta, laboratorija i velika soba za praktične vežbe. Pošto su prostorije Fizičkog instituta bile samo privremeno ustupljene Medicinskom fakultetu, pre definitivnog useljenja u namenski projektovanu zgradu, bilo je neophodno organizovati još jedno preseljenje i obezbediti još jedan smeštaj, i to u Školi za nudilje Društva Crvenog krsta.

Institut za histologiju i embriologiju uoči Drugog svetskog rata/Foto: Dokumentacija Legata dr Aleksandra Kostića; Arhiv „Novosti“; Vikipedija; Arhiv instituta za histologiju i embrologiju; Digitalna arhiva CIBID Medicinskog fakulteta i Arhiv AVA SANU

U novom prostoru, prof. Kostić je dobio priliku da iskustvo u izradi mikrofotografija stečeno u Francuskoj dalje razvija i unapređuje. Naime, neposredno po useljenju, formirao je i Fotografsko odeljenje. Glavna tekovina tog odeljenja i Kostićeve aktivnosti, bio je Mikrofotografski atlas normalne histologije, koji je izašao iz štampe 1925. Celokupni rad na pripremi preparata i samih mikrofotografija prof. Kostić je izneo sam. Pored Fotografskog odeljenja, u kome su izrađivane mikrofotografije, opremljena je i soba za uveličavanje, u kojoj je napravljen veliki broj postera dimenzija 50h60 cm, koji su krasili zidove vežbaonice, a kasnije i ceo Institut.

Histološki institut se preselio u novu zgradu u januaru 1927, i to je bilo poslednje i definitivno preseljenje. Novoizgrađeni kompleks, prema projektu Svetozara Jovanovića, imao je izgled ćiriličnog slova P i sastojao se iz centralne zgrade sa amfiteatrom i dva krila, jedno je bilo namenjeno Fiziološkom institutu, a drugo - Histološkom. Prema rečima profesora Subotića, po svom uređenju, zgrada je bila "najmodernija u Evropi".

TOKOM NEMAČKOG bombardovanja Beograda, 6. aprila, zgrada je bila pogođena, iako je na krovu imala istaknutu oznaku Crvenog krsta. Oba krila su gotovo u potpunosti srušena. Na Histološkom institutu je tom prilikom uništena laboratorija asistenata sa skoro 10.000 histoloških preparata i kompletnom opremom za izradu preparata, laboratorija profesora sa nekoliko stotina retkih demonstracionih preparata, velikim mikromanipulatorom i priborom za ćelijsku kulturu, kao i dragocena zbirka teratoloških preparata sakupljana na prostorima cele zemlje, zatim velika vežbaonica sa kompletnim nameštajem i uređaj za projekciju slajdova, kolekcija različitih uređaja i hemikalija, kao i kompletna instalacija. Jedini deo zgrade koji je ostao neporušen, mada značajno oštećen, bio je centrali deo, u kome su se nalazili amfiteatar i Fotografsko odeljenje. U te prostorije i suteren su krajem aprila službenici Instituta, predvođeni domaćinom Dimitrijem Veličkovićem, preneli neoštećen nameštaj iz kabineta profesora Kostića, biblioteku, sačuvani deo bibliotečkog fonda, mali deo preostalog neoštećenog inventara i 76 mikroskopa. Međutim, u nekoliko navrata tokom okupacije, nemački vojnici su odneli mikroskope, dobar deo fotografske opreme i drugi inventar.

Period okupacije pratili su i potresi na kadrovskom planu. Profesor Kostić je 1942. bio udaljen sa Medicinskog fakulteta. Često se u literaturi može naći pogrešna interpretacija događaja iz 1941. godine, koji su tome prethodili. Pojedini autori kao razlog udaljavanja navode Kostićevo odbijanje da potpiše "Apel srpskom narodu", koji je obznanjen 13. avgusta 1941. godine u dnevnim novinama "Novo vreme". Međutim, najveći broj nastavnika Medicinskog fakulteta, kao i sam Kostić, nije potpisao Apel, i niko od njih direktno zbog toga nije bio udaljen. "Apel srpskom narodu" je bio jedna vrsta propagandnog pamfleta, odnosno, antikomunističkog proglasa, u kome se tražila lojalnost okupacionoj vladi, a koji je imao za cilj da smanji podršku srpske javnosti ustanku protiv okupatora.

OPTUŽILI GA DA NAUČNIM RADOM ŠTETI MORALU

MINISTAR prosvete u Vladi Milana Nedića, Velibor Jonić 16. oktobra 1941. godine doneo je Osnovnu uredbu o Univerzitetu. Prema toj uredbi, razrešeni su dužnosti i stavljeni na raspolaganje ministru prosvete svi dotadašnji nastavnici kao i sve osoblje Univerziteta. Cilj uredbe bio je da se sa Univerziteta uklone nacionalno i ideološki nepodobni nastavnici, jer se znalo za komunističke i antifašističke aktivnosti na fakultetima, kako pre početka Drugog svetskog rata, tako i za vreme rata. U skladu s tim, na osnovu Osnovne uredbe o Univerzitetu, doneta je i Opšta uredba o Univerzitetu, kojom su definisani principi reorganizacije Univerziteta, a samim tim i Medicinskog fakulteta. Prema toj uredbi, tokom 1942, raspisivani su konkursi za prijem nastavnika i nenastavnog osoblja, ali su sve odluke članova komisije za prijem prosleđivane ministru prosvete, koji je postavljao nastavnike bez predloga Univerzitetskog saveta, određivao i kontrolisao rad rektora i Univerziteta.

Foto: Dokumentacija Legata dr Aleksandra Kostića; Arhiv „Novosti“; Vikipedija; Arhiv instituta za histologiju i embrologiju; Digitalna arhiva CIBID Medicinskog fakulteta i Arhiv AVA SANU

TIME JE BILA urušena autonomija Univerziteta, a izbor nastavnika stavljen pod kontrolu Ministarstva, što je direktno otvorilo put ka uklanjanju nepodobnih, bez obzira na sadržaj i zaključak referata. Prof. Aleksandar Kostić se takođe javio na konkurs za izbor redovnog profesora histologije i embriologije. Za referente su određeni profesori Kosta Todorović i Milovan Milovanović, koji su u referatu, pored pohvala Kostićevih nastavnih i naučnih kvalifikacija, izneli i kritike na račun njegovih tekstova iz oblasti seksologije, a koji su, kako oni navode, često bili tumačeni u javnosti kao pornografski i štetni za javni moral. Takođe, naveli su i da je prof. Kostić počeo da obrazuje "klike" u Savetu Medicinskog fakulteta, koje su štetile ugledu Medicinskog fakulteta i Univerziteta. Na kraju su zaključili: "Ako bi se g. prof. A. Kostić obavezao da se ubuduće neće više baviti objavljivanjem popularnih članaka i publikacija ovakve vrste, osobito iz seksologije, i da od sada neće više obrazovati klike na Medicinskom fakultetu, onda bi mogao biti predložen za redovnog profesora". Referat je potpisan 17. jula 1942. godine i prosleđen Ministarstvu prosvete. Krajnji ishod cele procedure bilo je penzionisanje profesora Kostića u 49. godini života. Za vršioca dužnosti upravnika Instituta postavljen je Kostićev bivši asistent dr Branko Vlatković, u to vreme docent na Veterinarskom fakultetu.

NAKON OSLOBOĐENjA Beograda, 20. oktobra 1944. godine, upravne organe u gradu i na Univerzitetu obrazovala je nova komunistička vlast, a prof. Kostić je vraćen na dužnost upravnika Instituta već 8. decembra 1944. Zbog svoje ogromne energije, entuzijazma i organizacionih sposobnosti, po povratku na dužnost izabran je i za člana Odbora za materijalnu obnovu Fakulteta. Pokušao je da podnese ostavku na tu dužnost upravo zbog prezaposlenosti oko obnove Histološkog instituta i "obnove onih ustanova koje su bile tesno vezane za ovaj Institut/Fotografsko odeljenje, Terminološki seminar i Centralni katalog knjiga i časopisa", uz obrazloženje da mu je "nemoguće da se stalno i dovoljno" posveti obimnim zadacima koji se nalaze pred Odborom, ali mu tu ostavku Savet Medicinskog fakulteta nije uvažio.

NEPODOBAN I ZA NOVU KOMUNISTIČKU VLAST

OBNAVLjANjE RADA MEDICINSKOG fakulteta pratila su i dalje turbulentna dešavanja na ideološkom i političkom planu, što je kulminiralo ponovnim udaljavanjem profesora Kostića sa fakulteta, 25. marta 1952. godine. Tog dana je dobio rešenje po kome mu "prestaje služba po sili zakona". Naime, on je u martu napunio 59 godina i time stekao jedan od uslova za penzionisanje, što je iskorišćeno kao osnova za navedeno rešenje. Međutim, razlozi penzionisanja su bili političke prirode, a jedan od direktnih povoda bio je dopis koji je Kostić uputio Savetu Medicinskog fakulteta, 4. februara 1952, naslovljen "O načinu izbora nastavnog osoblja". U tom dopisu se založio za tajno glasanje pri izboru nastavnog osoblja i odbacivanje kriterijuma političke podobnosti. Prof. Kostić je inače bio okarakterisan kao najveći "neprijatelj" na Univerzitetu još 1945, jer nije bio spreman na kompromis sa novom vlašću, a smatralo se i da oko sebe organizuje protivnike komunističkog režima, takozvanu reakciju. U kojoj meri je Kostić smetao tadašnjem komunističkom rukovodstvu, govori i činjenica da je penzionisan uprkos velikom nedostatku kvalifikovanog naučnog i stručnog kadra. Dva dana po dobijanju rešenja o penzionisanju, 27. marta, Kostić je razrešen i dužnosti upravnika Instituta. Istog dana mu je dekan pisanim putem naložio da odmah ukloni "pismenu objavu" kojom poziva svoje studente na oproštajno predavanje, jer za "isto nije tražio prethodno odobrenje". Jedini koji se usudio da mu uputi oproštajno pismo zbog odlaska sa Medicinskog fakulteta, bio je njegov bivši student, tada upravnik Histološkog instituta u Sarajevu, profesor Radivoj Milin.

Poslednji radni dan na Medicinskom fakultetu/Foto: Dokumentacija Legata dr Aleksandra Kostića; Arhiv „Novosti“; Vikipedija; Arhiv instituta za histologiju i embrologiju; Digitalna arhiva CIBID Medicinskog fakulteta i Arhiv AVA SANU

PORED IZBACIVANjA sa Instituta, dobio je i rešenje kojim se razrešava dužnosti upravnika Foto-filmskog zavoda, ali već 28. marta, usledio je dopis profesora Kostića dekanu, sa pitanjem o njegovom položaju upravnika Terminološkog seminara i molbom da mu se omogući da u prostorijama Seminara nastavi rad na Medicinskom rečniku. Uprkos rešenju tadašnjeg dekana kojim se obavezuje da preda materijal Terminološkog seminara profesorki Mariji Višnjić Frajnd, te obavljenoj primopredaji, prof. Kostić je, 23. avgusta 1952, dobio pozitivan odgovor na upućenu molbu.

Bio je to veliki "ustupak" vlasti i uprave Fakulteta jednoj politički nepodobnoj osobi. Tim dopisom omogućen mu je rad na rečniku, u jednoj sobi Terminološkog seminara, u narednih sedam godina, do 17. januara 1959, kada je rešenjem dekanice, profesorke Julijane Bogićević, deo Instituta, u kome se nalazila i pomenuta soba, dodeljen Institutu za epidemiologiju. Od tog datuma, prof. Kostić više nije dolazio na Institut.

Nije se odazvao ni pozivu za proslavu pedesetogodišnjice Fakulteta, a rektoru Beogradskog univerziteta je, septembra 1971, uputio pismo u kome je jasno stavio do znanja da njegova rehabilitacija mora prethoditi svečanosti na kojoj on ne može da učestvuje "okaljana obraza". Rehabilitaciju nije doživeo, ali je, 19. marta 1982, ipak posetio Institut i fakultet. Tom prilikom mu je uručena plaketa u znak priznanja za dugogodišnji doprinos razvoju Medicinskog fakulteta i medicinske nauke.

Ponovo na fakultetu 30 godina posle proterivanja/Foto: Dokumentacija Legata dr Aleksandra Kostića; Arhiv „Novosti“; Vikipedija; Arhiv instituta za histologiju i embrologiju; Digitalna arhiva CIBID Medicinskog fakulteta i Arhiv AVA SANU

UDALjAVANjE PROFESORA Kostića bio je veliki gubitak za Institut i Fakultet. Za njega samog, bila je to samo prva u nizu nepravdi, koje su se nastavile najpre zabranom održavanja oproštajnog skupa sa studentima, zatim razrešenjem statusa saradnika na Institutu za fiziologiju razvića, genetiku i selekciju Srpske akademije nauka, zabranom održavanja solističkog koncerta u sali Kolarčeve zadužbine, 1969, oduzimanjem Vukove nagrade, dan uoči same dodele priznanja, 1973. godine, te mnogih drugih, zbog čega je sve do svoje smrti, 19. januara 1983, živeo "život sa neprebolnim bolom u duši".

Moralno je rehabilitovan tek posthumno, na svečanoj sednici Nastavno-naučnog veća Medicinskog fakulteta održanoj 24. januara 2001, zajedno sa svojom suprugom Smiljom Kostić Joksić i grupom nastavnika koji su doživeli sličnu sudbinu. Sednici je prisustvovao i njegov sin Vojislav Voki Kostić. Odluka Nastavno-naučnog veća kojom se stavljaju van snage sva rešenja, odluke i naredbe, koje se odnose na odstranjivanje nastavnika Medicinskog fakulteta u Beogradu u periodu od 1944. do 1953. godine, doneta je jednoglasno.

(Autor je vanredni profesor Instituta za histologiju i embriologiju i autor aktuelne izložbe "Tajne iz zaboravljene arhive" u Galeriji nauke i tehnike SANU)

BONUS - NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI

Preporučujemo

Društvo

0 1

EVROPA NASTAVILA TITOVU POLITIKU PREMA SRBIMA: Zaostajanje najveće Ju-republike bila tabu tema do Memoranduma SANU

20. 11. 2022. u 17:00

Društvo

0 11

DUŽNIČKA KLOPKA ZA 21 TONU ZLATA: Zašto je MMF usložnjavao proceduru za realizaciju "stendbaj" aranžmana

19. 11. 2022. u 17:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije