Društvo

OBELEŽJE I SRBIMA STRADALIM U NORVEŠKIM LOGORIMA: Inicijativa za podizanje spomen-kapela našim sunarodnicima na severu Skandinavije

J. Stojković

01. 12. 2022. u 22:00

POSLE velikog uspeha dokumentarnog filma "Logor smrti u Karašjoku", koji je prikazao istinu o stradanjima Srba u norveškim logorima tokom Drugog svetskog rata, srpska dijaspora u ovoj zemlji pokrenula je inicijativu da se podignu spomen-obeležja u nekoliko gradova Norveške kojim će se odati počast stradalima, a istovremeno će biti mesta gde će potomci moći da im se poklone i zapale sveću.

ОБЕЛЕЖЈЕ И СРБИМА СТРАДАЛИМ У НОРВЕШКИМ ЛОГОРИМА: Иницијатива за подизање спомен-капела нашим сународницима на северу Скандинавије

Srbi iz logora "Botn" kod Rognana grade "krvavi put", Foto Norveški Muzej krvavog puta

- Iako u Oslu postoji spomen-obeležje stradalim Jugoslovenima, potomci stradalih srpskih logoraša ne skrivaju nadu da će uskoro na grobljima u Norveškoj, gde su sahranjeni njihovi bližnji, biti izgrađena obeležja kakva imaju i drugi stradali narodi širom sveta. Nemci su, na primer, izgradili kapelu stradalim nemačkim vojnicima, stoga smatram da je vreme da i mi isto učinimo. Siguran sam da će norveške vlasti razumeti i odobriti izgradnju kapele i krsta na ovim stratištima - kaže Branko Dimović Dimeski, Srbin sa Kosova i Metohije, koji živi i radi u Norveškoj, a koji je producirao dokumentarac "Logor smrti u Karašjoku".

Prošlo je 80 godina od stradanja srpskih logoraša u logorima u Norveškoj. Prema podacima do kojih je Dimović sa saradnicima došao, za vreme Drugog svetskog rata u logore u Norvešku internirano je 4.049 ljudi iz tadašnje Jugoslavije, a njih 2.398 nikada se nije vratilo kući. Većina umorenih, oko 95 odsto, bili su Srbi. Najmlađi je imao samo 12 godina.

- U Karašjoku je, a to sa sigurnošću možemo reći na osnovu spiskova norveške službe za ratne grobnice, ubijeno oko 350 Srba, više od 98 odsto od ukupnog broja. Vermaht je u septembru 1943. izdao saopštenje da je od 263 umrlih, 140 streljano, a 123 preminulo od iscrpljenosti i bolesti. Posle rata ubijeni Srbi su sahranjivani na više mesta u opštini Karašjok - otkriva Dimeski.

On podseća i da je gradonačelnik Karašjoka Svein Atle Sombi, tokom posete Beogradu u vreme premijere filma, pristao da se na mestu stradanja podigne pravoslavna kapela kako bi posetioci mogli da zapale sveće i poklone se senima stradalih Srba. Osim toga, kako tvrdi, postoji i spremnost gradskih vlasti u Botnu (gde je takođe bio logor) da se to isto učini.

- Razgovaraćemo i sa nadležnima u Srbiji i siguran sam da podrška neće izostati. Veliki podvig učinili su i Norvežani koji su kao deca za vreme Drugog svetskog rata rizikovali svoje živote hraneći i doturajući pomoć srpskim logorašima - kaže Dimeski, ne skrivajući radost što Srbija i Norveška imaju dobre odnose i pokazuju spremnost da zajedno rade na tome da se stradali Srbi ne zaborave.

Starina Milorad Ćebić i Ranka Joković iz Beograda, koji su ovih dana posetili Norvešku i mesto gde su njihovi najbliži stradali u logorima sahranjeni, kao i mnogi drugi potomci spremni su da pomognu ovaj projekat, jer je svima stalo da se ne zaboravi.

IZUZETAN PRIJEM FILMA

FILM "Logor smrti u Karašjoku" imao je pet projekcija u Nišu i Beogradu i naišao je na izuzetan prijem gledalaca i u Srbiji i u Norveškoj. Podržan je od Saveza srpskih udruženja u Norveškoj, Crkvene opštine Sveti Vasilije Ostroški u Oslu, Ambasade Srbije u Norveškoj i Ministarstva odbrane Kraljevine Norveške.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
SVETSKI DAN HRANE: Značaj zajedničkih napora u borbi protiv gladi

SVETSKI DAN HRANE: Značaj zajedničkih napora u borbi protiv gladi