SVAKO jutro ustanem rano i založim stari šporet na drva u letnjoj kujni. Jutros sam ukraj šporeta stavila i pasulj da se kuva, onako kako su me ovde naučili.
Veoma lepa priča o "našoj Amerikanki" i univerzalnoj ljudskoj pripadnosti svojim korenima ali i sredini u kojoj se udala i doživela ljubav sto je trajno povezuje sa onima koji su je voleli i vole.
Komentari (2)