KOSOVO I METOHIJA - VELIKA I KOBNA GREŠKA ZAPADA: Nove i teško izdržljive pretnje

ZAMISLIMO nezamislivo - da Srbija prizna "nezavisnost Kosova"! Valjda je to zapadna šifra za "normalizaciju odnosa", za "sveobuhvatni sporazum", ili za okončanje "zamrznutog konflikta". Hoće li time i tada prestati zlostavljanje Srba samo zato što su Srbi, pucanje u srpsku decu i mladiće samo zato što su Srbi, skrnavljenje srpskih spomenika i rušenje srpskih hramova samo zato što su srpski, i tako redom bez kraja i konca?

Foto: Dokumentacija "Novosti", "Borbe" i Vikipedija

Jer, bio je taj srpski prostor i srpska kolevka pod različitim vlastima i upravama, i "zavisnim" i "nezavisnim" - od turske do italijanske i nemačke, evo sada i do američke i albanske, ali šiptarski teror nad Srbima nikada nije prestajao. Oni su uvek bili (a to, po logici stvari, znači - i biće) u nekoj vrsti "zamrznutog", ili "poluzamrznutog", ili otvoreno "odmrznutog" konflikta prema Srbima.

Svedoči o tome istoričar Slavenko Terzić, još od vremena ruskih konzula u Skadru i Prizrenu, a evo vidimo svakodnevno i danas. Za nabrajanje bi nam, od tih "konzulskih vremena" (da upotrebimo jednu Andrićevu sintagmu) do danas trebalo neuporedivo više prostora od jednog novinskog članka i istorijskog dodatka, mada bi bilo neophodno popisati sve srpske žrtve albanskog terora za neki budući međunarodni sud pravde, koji neće biti selektivan kao ovi sadašnji. Tome, istine i pravde radi, treba dodati i Albance - žrtve albanskog terora, zarad nasilne i surove, antisrpske, homogenizacije albanskog naroda. Samo je OVK, na primer, pobila veliki broj Albanaca, lojalnih državljana Srbije i Jugoslavije, ili potencijalne svedoke ratnih zločina vođa OVK, primenjujući nad njima najsurovije načine mučenja, kao i nad Srbima, uostalom, sve do vađenja organa u "žutoj kući".

A dok se ta dokumentacija o surovosti albanskih terorista prema Srbima, ali i prema Albancima, ne ustanovi, i umesto toga - da se vratimo hipotetičkim tvrdnjama s početka teksta o tome da će "zamrznuti konflikt", a time i teror Albanaca, iščeznuti sa sveobuhvatnim sporazumom. To ili je velika naivnost ili velika manipulacija, s tim što manipulacija dolazi prevashodno sa zapadne strane, a naivnost prevashodno s naše. Kosmetski problem se ne može rešiti, on se samo može, i mora, rešavati, s tim što je njegova najnovija eskalacija izazvana time što je Zapad krenuo u nekakvu završnu fazu bitke za ostvarenje svoje (i albanske) koncepcije nezavisnog Kosmeta.
Što bi svojevremeno rekao Milošević, ne rade oni to iz snage nego iz slabosti. Tu rečenicu je izgovarao u ono vreme i za ono vreme, ali važi i danas, možda isto, a možda još i više. A prošlo je od tada dvadeset i više godina. Uostalom, da su radili iz snage, zar bi imalo ikakvog smisla i objašnjenja da 19 najjačih i najrazvijenijih država Evrope i sveta bombarduju jednu malu Srbiju, koju su pre toga još i opustošili sankcijama?! Da su radili i rade iz snage, a ne iz slabosti, zar bi morali toliko da lažu?! Da toliko ne poštuju sebe i svoju reč. Da izokreću naopako logiku, činjenice, istinu i pravdu - sve ljudske i etičke vrednosti, sve do zaboravljenih državnih suvereniteta i načela ravnopravnosti naroda i ljudi. A sve to, navodno i upravo, u ime ljudskih prava, anđeoskog milosrđa i demokratije. Zato nam otimaju Kosmet i zato su namerili da taj davno započeti posao upravo sada okončaju.

Foto: Dokumentacija "Novosti", "Borbe" i Vikipedija

Ne radi se o tome, a pogotovu ne samo o tome, da mi Srbi to ne možemo da prihvatimo ni po koju cenu. Ne, nego je uz sve to, pa čak i bez obzira na sve to - na delu velika, možda i kobna greška Zapada i ujedinjene zapadne moći, ili nemoći. Oni su i pre toga, ovde, na tlu bivše Jugoslavije, ali i drugde po belom svetu, svašta radili - ubijali ljude i rasturali države, bombardovali i otimali resurse, ali da na tlu jedne države, suverene i međunarodno priznate, prave drugu državu, pa još da traže da se ta država i taj narod s tim slože - tu vrstu perverzije pokušavaju da izvedu prvi put.

Najpre su u svojoj pregrejanoj samosvesti krenuli u lažnu medijsku satanizaciju Srba, a onda su i sami poverovali u tu laž i uzeli je kao opravdanje za bombardovanje. Potom i za oduzimanje dela teritorije Srbije - pokrajinu Kosovo i Metohiju - koju su proglasili za nezavisnu državu. A samo nekoliko godina pre toga, 1999 - Kumanovskim sporazumom i Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 - tu su pokrajinu priznali kao deo suverene države SR Jugoslavije, odnosno Srbije kao njene pravne naslednice. Ono što su sami proizveli granatiranjem - humanitarnu katastrofu - pripisali su Srbima i, u daljoj spirali laži i besmisla, smislili obrazloženje da Srbija i Srbi, takvi kakvi su, gube pravo na Kosmet, dakle na deo svoje državne teritorije. Sopstveno priznavanje prethodno samoproglašene "države Kosovo" označili su kao sui generis slučaj (u značenju jedinstven i neponovljiv), što je inače apsolutni vrhunac "jedinstvenog i neponovljivog" pravnog nonsensa i logičkog apsurda. To je, ne samo Rusima otvorilo oči, kako sam Putin kaže, nego je otvorilo oči celom svetu. Jer, skoro da nema države koja se ne suočava s manjim ili većim problemom secesionizma i koja ne razabire o čemu je reč, odnosno šta Zapad radi Srbiji i šta sutra može svakoj od njih da priredi pod nekim novim sui generis objašnjenjem. Drugim rečima, trezveni deo čovečanstva nije, naravno, prihvatio to "objašnjenje", tako da većina zemalja nije priznala tu lažnu državu, uprkos ogromnim pritiscima, ucenama i pretnjama.

Suočen s posledicama te svoje velike i kobne greške, koju nije spreman da prizna a koja ga košta sve većeg gubitka kredibiliteta, Zapad nastavlja da pritiska i kinji Srbiju da tu ujdurmu prihvati, što bi ostale zemlje dovelo pred svršen čin. Ovih dana ti pritisci ulaze u fazu kulminacije. To je pred vlast u Srbiji, ali i pred čitav narod nametnulo pitanje šta činiti. Uprkos ogromnim i teško izdržljivim pretnjama i "kaznama", među kojima se pominju uvođenje viza, obustavljanje pristupnih pregovora za prijem Srbije u EU, povlačenje stranih investicija, i ko zna šta sve još, bitno je ne gubiti iz vida činjenicu da se ništa u vezi s Kosmetom i njegovim statusom ne može dogoditi bez naše saglasnosti. A nije sporno da za ogroman deo Srbije Kosmet nema alternativu. Ili, da budemo još precizniji, to se odnosi kako na članstvo u Evropskoj uniji, tako i na vize i strane investicije. To naprosto nisu vrednosti i kategorije istoga reda i ranga, iste prirode i suštine. Da bi svaka od tih kazni bila bolna i teška, te da se protiv svake treba boriti i nastojati da se izbegne, nema spora, ali Kosmet bi bio rana od koje se umire, a druge se nekako mogu preboleti i preživeti.

Preporučujemo

Društvo

0 1

RUŠENjE CRKAVA PO PEĆKOJ NAHIJI: Uprkos Albanskom teroru i neimanju pravoslavnog nastavnika, srpska deca očuvala su svoju veru i jezik

01. 02. 2023. u 17:00

Društvo

0 0

"NADAMO SE SAMO NA BOGA I RUSIJU" Obraćanje metohijskih Srba ruskom konzulu na teror Albanaca

01. 02. 2023. u 14:00

Društvo

1 1

MANIPULACIJE ZAPADNIH MEDIJA: Naslovi o Srbima i srpskom narodu pretvorio se u "lov na veštice"

25. 01. 2023. u 14:00

Društvo

1 0

MEDIJSKA DEMONIZACIJA SRPSKOG NARODA: Rezultat povezanosti centara moći, političkih krugova međunarodne zajednice i zapadnih medija

26. 01. 2023. u 14:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije