Društvo

HITNA POMOĆ IMA PROBLEM SA NAPLATOM USLUGA NEOSIGURANIMA: Gaza po gaza i ode 165 miliona dinara

28. 02. 2023. u 09:55

OD 56 ustanova koje pružaju usluge hitne medicinske pomoći čak 31 nije naplatila potraživanja od osoba nepoznatog prebivališta, i onih koje nemaju regulisano zdravstveno osiguranje. Ukupan iznos ovih nenaplaćenih potraživanja od 2019. do 2021. je oko 165 miliona, od kojih prema Ministarstvu zdravlja 120 miliona dinara.

ХИТНА ПОМОЋ ИМА ПРОБЛЕМ СА НАПЛАТОМ УСЛУГА НЕОСИГУРАНИМА: Газа по газа и оде 165 милиона динара

FOTO:S.Babović, Privatna arhiva

Ovo je pokazao izveštaj Državne revizorske institucije. Najveći problem sa naplatom, ipak, nije zbog stranaca, za čije zbrinjavanje u hitnim službama Ministarstvo zdravlja nije uspelo da naplati za dve godine 50 miliona dinara. U većem iznosu nenaplaćeni novac potrošen je za domaće stanovništvo.

Željana Ivanović, iz novosadske Hitne pomoći, kaže da problem nastaje, kad pacijent nema zdravstveno osiguranje, pa onda može da se potražuje samo sanitetski materijal i lekovi.

- To je u proseku po osobi oko 100 dinara, a postoje oni kod kojih intervenišemo, ali ne dajemo nikakav lek - kaže naša sagovornica. - S druge strane, lekarska usluga i transport ne ulaze u troškove, a oni su značajno skuplji. Kada su u pitanju osigurani pacijenti onda Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje fakturišemo kompletnu uslugu i potrošeni materijal.

NEOPHODNA SARADNjA SA POLICIJOM

PRIJEM i adekvatno zbrinjavanje pacijenata često zahteva saradnju više različitih organa, na primer ministarstva unutrašnjih, spoljnih poslova i prosvete, kako bi se obavestila rodbina pacijenta. Takođe, saradnja sa policijom neminovna je kod osoba koje nelegalno borave u našoj zemlji, kada se utvrđuje identitet onih koji nemaju dokumente, kada pacijenti daju lažno ime i prezime, ili dođu sa tuđom zdravstvenom knjižicom, jer nemaju zdravstveno osiguranje.

Lekari Hitne pomoći svakodnevno nailaze na ovakve slučajeve kada osobe imaju nevažeću zdravstvenu legitimaciju, ili uopšte nemaju dokumente. To su uglavnom ambulantni pacijenti i to beskućnici, posetioci muzičkih i sportskih događaja, osobe sa prostora bivše Jugoslavije, povređeni u saobraćajnim nesrećama. Najmanje je stranaca, tvrde u Novom Sadu, i kažu da su oni vrlo odgovorni kada je u pitanju zdravstveno osiguranje.

Pravo na zdravstvenu zaštitu imaju svi građani Srbije, stranci i osobe bez državljanstva koje su stalno nastanjene ili privremeno borave u našoj zemlji. To znači da se hitna medicinska pomoć pruža svim akutno obolelim i povređenim osobama i to je prioritetna obaveza lekara.

U izveštaju DRI stoji, međutim, da se zbog neusaglašenosti stavova Ministarstva zdravlja, AP Vojvodine i RFZO, zdravstvene ustanove iz pokrajine nisu naplatile svoja potraživanja, neke su ih knjižile po pogrešnoj ekonomskoj klasifikaciji, dok su kod pojedinih ta potraživanja zastarela i naplata je potpuno neizvesna. Oni navode da neke ustanove prestaju da fakturišu navedene usluge Ministarstvu zdravlja, čime se potraživanja gomilaju, što otežava njihovo poslovanje i stvara rizik od toga da se za finansiranje troškova koriste sredstva RFZO.

Doktor Ivana Stefanović, iz beogradske Hitne pomoći, naglašava da lekari kada izađu na teren ne znaju da li pacijent ima osiguranje ili ne, da li poseduje pasoš i druga dokumenta:

- Ne pretresamo mi nikome džepove. Naše je da ukažemo pomoć i spasemo život. O tome kasnije brinu druge službe.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
Spoj ritma i dečje mašte - Humanitarni mjuzikl “Boki i KrokRockodilosi” za pomoć Fondaciji Jedro

Spoj ritma i dečje mašte - Humanitarni mjuzikl “Boki i KrokRockodilosi” za pomoć Fondaciji Jedro