MAJKE KLONULE, GRČI IM SE UTROBA ŠTO IH JE NOSILA: Crni barjaci umesto đurđevdanskih venaca - sahranjena petorica mladića u Malom Orašju

UMESTO šarenim đurđevdanskim vencima, Malo Orašje okitilo se crnim barjacima. Vijore se na kućama. Pet ih je ostalo bez sinova, a ostale bez braće, bratanaca, ujaka, sestrića... U Srbiji je trodnevna žalost.

Foto: D.Milovanović

U Malom Orašju žalost je večna. Za svakog ko se ikada ovde rodio. Zbog svih koji su mrtvi sumanitom odlukom ubice.

Dvadesetak mladića i devojaka se pre tri večeri okupilo da slavi život. Rodilo se u selu dete. Nikoga nisu dirali, nikome smetali, ništa skrivili. Samo su se našli na putu monstrumu koji je sejao užas po šumadijskim selima.

Usmrtio ih je na stratištu. Na mestu gde su streljani seljani u Drugom svetskom ratu.

Streljao ih nakon naredbe da legnu na zemlju u tišini. Kakav to um i srce mogu da učine?

Kakva to ruka može rafalom da pokosi nevine? Muče ova pitanja sve.

Na mestu jezivog zločina još stoji skoro sve kako su ostavili drugari. Ostaci logorske vatre, gajbice, stolice. Tu je i zvučnik sa kojeg su slušali muziku. Muzika se u selu dugo posle ovoga neće čuti.

Tu su i zavoji. I krv. I spomenik žrtvama rata ispod koga su ubijena deca.

- Ovo je katastrofa, tuga. Deca, šta su skrivila. Što ih ubi. Što monstrume, očajan je seljanin dok čeka da zapali sveću.

Nisu izmišljene reči koje bi mogle da dočaraju kakva je bol zavladala selom. I tišina. Ona prosto guši ovog Đurđevdana.

Foto V. N.

Petoro momaka, stasalih da žive, da se žene i ostavljaju naslednike selu, da i ono preživi, ispraćeni su zauvek sa kućnih pragova.

U svakom se dvorištu služilo opelo, a potom su se reke ožalošćenih slile u srce sela, u crkvenu portu. Tu su se mladići ponovo sreli, da zajedno nastave dalje.

Crkvena zvona dva dana kao da ne prestaju. Rezak zvuk lomi tišinu u vazduhu na parčiće.

Da se slomi svako srce. Čuju se samo ona i petlovi. Samo što ovi ne najavljuju svitanje već mrak za duše roditelja, braće, sestara.

Kovčezi sa telima stižu redom u crkvenu portu. Nemanja, Lazar, Marko, Aleksandar i Nikola. Zajedno u životu. Zajedno u smrti. Zajedničko opelo im služe sveštenici ovdašnje parohije. Ni njima nije lako. Stegla se srca pod mantijama.

Očevima se ukočile vilice, obrve im zatvorile oči. Majke klonule. Grči im se utroba što ih je nosila. Ti grčevi stežu im lice. Bore se za vazduh, za svest.

Ona što je pod srcem nosila najmlađeg, Nikolu, naslonila je glavu na supruga. Markova majka samo užas nosi na licu. Rida Nemanjina majka, ne staje. Plače i muško i žensko.

Foto: Фото: Д.Миловановић

POGLEDAJ GALERIJU

Ali sve je jezivo tiho. Samo se ponekad čuje povik "Lekara ovamo" - nekome kad pozli.

Mole se ljudi za duše dece, pale sveće. Ne stignu da izgore, pravi se mesto za nove.

Mole se roditelji i prijatelji da ranjeni sinovi i ćerke pobede. Mole se za život Petra, Jovana, Nikole, Anđele, Nemanje, Andrijane, Mateje... Da pobedi život. Svako ovde strahuje samo da ne čuje da još nekog od dece više nema.

Ljuti su seljani na monstruma. Nemaju odgovor na pitanje - zbog čega.

Malo Orašje nikada, čini se, neće biti isto. Pitomo, mirno, zabačeno selo. Sada se ovde nastanila velika tuga.

Svi će počivati na istom mestu, na seoskom groblju. Zajedno. Drugari. Stasali momci. Neoženjeni. Žrtve nevine.

Zaledilo se sve u majskom danu. Slika je mrtva. Mrtve su duše i mrtvi snovi. Mrtvi ne osećaju ništa, a živi su utrnuli.

* * * * * * * *

Sine, evo ti ide učiteljica

Malo je malo Orašje da prihvati sve koji su došli da podele tugu.

- Bila sam svima učiteljica. U koje god dvorište sam ušla da zapalim sveću, dočekali su me rečima: "Sine, evo ti ide učiteljica" - kaže žena gušeći se u suzama. Grli se sa drugarima Nikole Milića iz 8/2.

* * * * * * * *

Krvavi pir

Ubica Uroš B. u noći između četvrtka i petka u selu Malo Orašje kod Smedereva vatrenim oružjem usmrtio je pet osoba i šest ranio, a u susednom selu, sedam kilometara dalje, Duboni, usmrtio je još troje i osam ranio. Uhapšen je posle devet sati i potrage u kojoj je učestvovalo oko 600 pripadnika policije. Nađen je u okolini Kragujevca, udaljenom oko 60 kilometara od mesta zločina.

* * * * * * * *

Blažić saslušan: Pucao sam da zaplašim meštane

OSUMNjIČENI za višestruko ubistvo Uroš Blažić priznao je na saslušanju u Višem javnom tužilaštvu u Smederevu, gde mu je juče određen pritvor do 30 dana, da je počinio ubistva automatskom puškom i pištoljem na tri lokacije u Malom Orašju najpre, a potom i u Duboni i da je "pucao u grupu od više osoba koje nije poznavao i to da bi zaplašio stanovništvo ovih sela".

Osumnjičeni je izneo odbranu u prisustvu advokata, a kako "Novosti" nezvanično saznaju kao motiv za osmostruko ubistvo je naveo "osvetu jer su ga ljudi omalovažavali, govorili loše o njemu i njegovoj porodici". Rekao je, takođe, da mu je pao mrak na oči".

On je 4. maja, u kasnim večernjim satima i u toku noći, na teritoriji Smedereva i Mladenovca, hicima iz automatskog oružja, usmrtio osam, a pokušao da ubije još 12 osoba.

Tokom bekstva ukrao je vozilo, a potom uz pretnju bombom taksisiti i trudnici kod Malog Požarevca, primorao taksistu da ga preveze do kuće rođaka na teritoriji opštine Kragujevac, gde je i uhapšen.

Prilikom pretresa osumnjičenog i prostorija koje je koristio pronađena je veća količina oružja i municije.

Automatska piška kojom je izvršen zločin nije pronađena. Osumnjičeni je policiji i tužiocu rekao gde je odbacio oružje, i vodio ih na to mesto. Međutim, oružje nije tamo pronađeno. Nastavlja se potraga za puškom.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije