U SVETU SE NE ISTIČE POREKLO, NEGO – STRUČNOST: „Novosti“ istražuju - Koliko Srbi u dijaspori čuvaju identitet, jezik, kulturu...

Jovanka SIMIĆ

28. 05. 2023. u 07:00

NIJEDNA država na svetu, pa ni Srbija, ne može potpuno da zaustavi iseljavanje stanovništva jer je ekonomske migracije nemoguće zaustaviti.

У СВЕТУ СЕ НЕ ИСТИЧЕ ПОРЕКЛО, НЕГО – СТРУЧНОСТ:  „Новости“ истражују - Колико Срби у дијаспори чувају идентитет, језик, културу...

Foto: G. Čvorović

Za ljude specifičnih zanimanja kao što su lekari, mikrobiolozi, IT stručnjaci i slično, preporučljivo je da neko vreme provedu u inostranstvu na usavršavanju, kao što je i za vrhunske sportiste dobro da igraju u velikim inostranim klubovima. To, međutim, ne znači da su ti ljudi za Srbiju izgubljeni - smatraju članovi novoustanovljenog Odbora Matice srpske za iseljeništvo.

- Naša zemlja bi trebalo da se ophodi prema svojim iseljenicima poput majke. Svake nedelje da priprema tradicionalni porodični ručak za svoju decu koja nekada dođu, a ponekad i izostanu. To je uloga i države - da neprestano "kuva ručak", odnosno smišlja načine zbog kojih bi naša dijaspora donela prvenstveno svoj intelektualni kapital u domovinu - kaže za "Novosti" prof. dr Jovan Filipović, profesor beogradskog FON i potpredsednik novoosnovanog Odbora Matice srpske u Novom Sadu za iseljeništvo.

Profesor Filipović je mašinski inženjer koji je sedam godina tokom magistarskih i doktorskih studija živeo u Americi, ali se sa porodicom vratio u Srbiju i nastavio da se bavi naučnom dijasporom. Posle odbranjene doktorske teze iz svoje stručne oblasti u SAD, drugi doktorat odbranio je u Ljubljani upravo na temu umrežavanja intelektualne dijaspore. Raspolaže bazom sa više od 9.000 naših doktora nauka u inostranstvu koji su tamo usavršili znanja u raznim oblastima i učestvovali u velikim projektima. Da li će se oni i fizički vratiti ovde ili ostati tamo, to je, smatra prof Filipović, stvar njihovog izbora, ali bitno je da postoji sluh naše države za neophodnost saradnje sa njima.

Nove generacije iseljenika još teže će očuvati svest o korenima

- Treba poštovati ljude koji su ostali ovde, a ja ih zovem "čuvari plamena". Oni su u Srbiji da je čuvaju i razvijaju, ali uvažavanje zaslužuju i "sakupljači nektara" koji po svetu i sabiraju znanje. Država treba da pomogne tim dvema grupama naših ljudi da sarađuju uz značajnu ulogu i Srpske pravoslavne crkve. Jer naši iseljenici u tim zemljama najviše se okupljaju u našim crkvama - napominje prof. Filipović.

Boraveći u inostranstvu, uočio je naš sagovornik da je često prva generacija srpskih iseljenika inertna u odnosu na Srbiju i svoje identitetske korene. Potisnu poreklo, zapostave svoj jezik u nastojanju da se što pre prilagode novoj sredini. Međutim, vrlo često njihova deca i unuci počinju da se interesuju i istražuju svoj identitet. Razni povodi, smatra prof Filipović, mogu da probude uspavani osećaj pripadnosti u tim ljudima, čak i ako jedna generacija u njihovoj porodici to preskoči. To je naročito karakteristično za ovu epohu u kojoj se urušava i identitet zapadnih zemalja.

Foto: Privatna arhiva

prof. dr Jovan Filipović

- Pogledajte, Evropa je gotovo sasvim dehristijanizovana, što je potpuno suludo. Svaki iseljenik će kad-tad staviti prst na čelo i reći: "Pa, čekaj, ja nisam to, ja sam Srbin, Rumun, Mađar..." Duboko verujem da će naši ljudi početi da se vraćaju svojim identitetskim uporištima. Zato smatram da je ovo pravi trenutak za osnivanje Odbora za iseljeništvo Matice srpske - ističe prof. Filipović.

Najstarije srpsko iseljeništvo živi u Americi, prvenstveno u Pensilvaniji i Ohaju. Veliki talas njihovih predaka stigao je tamo pred Prvi svetski rat iz Austrougarske, Bosne i Hercegovine, Hrvatske... Uglavnom su to bile radničke porodice. Zaposlenje su nalazili u rudnicima i čeličanama. Danas tamo, pretpostavlja se, živi oko 600.000 ljudi srpskog porekla.

KAKO SRCE PREVAGNE

SRPSKI iseljenici su, po definiciji profesora Filipovića, svi naši sunarodnici koji žive izvan Srbije a smatraju je maticom i identifikuju se sa njenim uspehom, napretkom ili nesrećom.
- Recimo, nekom je majka Srpkinja, a otac Francuz. Da li je on deo dijaspore Srbije? Da, ako kada Novak igra protiv Francuza navija za srpskog tenisera. To isključivo zavisi od toga na koju stranu prevagne njegovo srce - objašnjava profesor Jovan Filipović.

- Svake godine Amerikanci prave skraćeni popis, zapravo anketu za migrante, i to u dve varijante: da li je čistog ili mešovitog porekla. Onih koji se izjašnjavaju kao Srbi čistog porekla je nešto manje od 200.000. U SAD je, inače, najgori socijalni sistem u svetu, ali došljaci su imali daleko povoljnije mogućnosti da plasiraju svoje ideje i zarade novac tamo nego u drugim zemljama. I danas u SAD vlada socijalni darvinizam, napreduje onaj ko je vredan i pametan dok može, kad više ne može, oni dižu ruke od njega - kaže prof. dr Vladimir Grečić, koji je pola veka posvetio izučavanju srpske dijaspore, a jedno vreme bio je ekspert Ujedinjenih nacija za migracije.

U periodu od 1985. do 1986. godine, dr Grečić kao korisnik Fulbrajtove stipendije boravio je na Pitsburškom univerzitetu sa zadatkom da istraži pitanja vezana za srpsku dijasporu u Severnoj Americi, posebno u SAD. Studijske boravke, po dva meseca, na istom univerzitetu, imao je i u 1978, 1980. i 1991. godini, a zatim i u Holandiji, Rusiji, Velikoj Britaniji, Kanadi, Australiji, Meksiku i Kini.

Evropa je dehristijanizovana, što može biti razlog da se okrenemo identitetskom uporištu

- Malo je zemalja u kojima nema Srba - ističe prof Grečić. - Neke zemlje i ne rade popise. Pogotovo ako je reč o manjem broju pripadnika neke nacije. U tom slučaju, oni idu pod rubriku "ostali". Tako su u SAD najbrojniji imigranti Kubanci i Meksikanci, pa doseljenici iz evropskih zemalja i Kinezi.

Najbrojnija srpska zajednica živi u Nemačkoj, ali potpune podatke o njihovoj brojnosti nemaju ni Nemci. Reč je, po istraživanjima profesora Grečića, o gotovo pola miliona Srba, s tim što se od šezdesetih naovamo bezmalo trećina njih izjašnjavala kao Jugosloveni. S druge strane, retko koji Hrvat se posle raspada Jugoslavije izjašnjava kao Jugosloven.

Poslednjih deceniju-dve iseljavali su se naši ljudi i u Rusku Federaciju. Pre nekoliko godina putem nekih organizacija oko 50.000 Srba bilo je na radu u Rusiji. Problem za radnike predstavljalo je to što, za razliku od zapadnih imigracionih zemalja, Rusija retko izdaje dozvolu za stalni boravak. Bilo je primera da su neki radnici proveli tamo i dvadesetak godina, ali to nije bilo dovoljno da steknu dozvolu za stalni boravak.

Foto: Privatna arhiva

prof. dr Vladimir Grečić

Poslednjih decenija, naročito od devedesetih, u prekookeanske zemlje odlaze mahom obrazovani Srbi, kako bi dodatno obogatili svoju stručnost u određenim oblastima ili jednostavno pronašli bolje plaćen posao u ramu savremenog neoliberalnog koncepta. Te generacije iseljenika i njihovi potomci, smatra profesor Grečić, još teže će u tuđini očuvati svest o svojim korenima. Jer danas se od visokoobrazovanog iseljenika - eksperta, u svetu ne očekuje da neguje i ističe svoj etnički identitet već prevashodno svoju stručnost za dobrobit zemlje u kojoj živi i radi. Upravo zbog toga i svih do sada propuštenih šansi Srbija bi trebalo da uspostavi čvršće veze sa svojom dijasporom i zbog toga je pred Odborom za iseljeništvo veliki izazov.

- Problem je što smo se mi u Srbiji do sada dijasporom bavili kampanjski - kaže Grečić. - Mi smo 2009. doneli zakon o dijaspori i on je ostao beživotno slovo na papiru. Onda smo 2019. napravili ekonomsku strategiju, ali taj dokument više gotovo niko ne spominje. A, dijaspora bi morala da nam bude jedna od dežurnih tema.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

ECOMONDO: Centralno mesto za dijaloge o održivim praksama, tehnološkim rešenjima i inovacijama