EKSKLUZIVNO - SPISI SRPSKOG SVECA: Neobjavljene beleške Vladike Nikolaja

SPASOVDANSKA litija u četvrtak u Beogradu, predvođena patrijarhom srpskim Porfirijem i moštima vladike Nikolaja Velimirovića (Lelić, 1880 - Libertivil, 1956), protegla se i preko okeana, sve do Čikaga, i oživela sećanja Jovanke Popović Pavićević na 1956. godinu, kada se njen otac prota Dušan Popović (Gacko 1921 - Čikago, 1972) opelom i dirljivom besedom na groblju u Libertivilu oprostio od mudrog duhovnika i porodičnog prijatelja vladike Nikolaja.

Foto: Privatna arhiva

- Svi mi Srbi u Americi duboko smo dirnuti gestom SPC da mošti svetog vladike Nikolaja, koga smo 1991. godine ispratili iz Libertivila u Srbiju da počiva u manastiru Lelić, vrati na deset dana u srpski prestoni grad i u Hram Svetog Save. Uzvišena je to simbolika. Za nas je vladika bio živi svetac i onih pedesetih godina u Americi - kaže za "Novosti" Jovanka Popović Pavićević, koja gotovo sedam decenija čuva vladičine beleške, prepisku sa njenim ocem protom Dušanom, zajedničke fotografije.

Foto: Privatna arhiva

Ovu dragocenu porodičnu arhivu čini i beseda vladike Nikolaja posvećena Svetom Savi. Napisao ju je grafitnom olovkom na običnom papiru, a izgovorio pred mnoštvom oduševljenih Srba na velikom nacionalnom kongresu pedesetih godina u Čikagu:

Foto: Privatna arhiva

"Sveti Sava ustoličio je srpsko ime. Do njega su se naši vladari zvali županima raškim, zahumskim, primorskim... Sava je zvanično proglasio ime Srbin i Srbija. Stvorio je nezavisnu srpsku državu i uspeo da je kao takvu odbrani od suseda. A 700.000 Srba koje rimska inkvizicija pobi samo za četiri godine u Drugom svetskom ratu, latinska su osveta

Foto: Privatna arhiva

U svakom pismu vladika koji je za života preživeo silnu golgotu i osporavanja, a 2003. godine uznesen je među svece činom kanonizacije u Hramu Svetog Save na Vračaru na svečanoj saborskoj liturgiji koju je služio tadašnji patrijarh srpski Pavle, pokazivao je veliku brižnost za ceo srpski narod.

- Moji roditelji Dušan i Radojka upoznali su se u italijanskom logoru i zavoleli - otkriva nam Jovanka deo porodične istorije.

- Kada smo došli u Čikago aprila 1951. godine, moj brat Milorad imao je dve godine, a ja tek šest meseci. Roditelji su pričali da su nas naši sunarodnici koji su se tu naselili
1905, mahom iz Hercegovine, dočekali kao najrođenije. Oni su čvrsto čuvali srpski jezik, veru i vaspitavali svoju decu u tom duhu. Amerika je puna srpskih crkava koje su oni sagradili.

Poznanstvo porodice Popović sa vladikom uspostavljeno je na srpskom dvoru još pre Prvog svetskog rata. Vladiku Nikolaja je prvi upoznao oficir žandarmerije Marko Popović, otac prote Dušana.

Foto: Privatna arhiva

Marko, rođen u Gacku, 1918. godine uneo je oslobodilački barjak u Beograd. Sa svoja četiri brata i ocem bio je na Solunskom frontu, i za tu hrabrost odlikovali su ga i otadžbina i saveznici. Po okončanju Velikog rata od države je dobio dobrovoljačku parcelu u Kisaču, kod Novog Sada, i tu se sa porodicom nastanio, a zatim preselio u Bački Petrovac, gde je sve šestoro njegove dece završilo gimnaziju. Među njima i Dušan, koji je potom otišao u Sarajevo na Bogosloviju, a posle rata u Ameriku.

Vladiku Nikolaja je kapitulacija Jugoslavije zatekla u manastiru Žiča. Uhapšen je 1941. i zatvoren u manastire Ljubostinju i Vojilovicu, potom su ga Nemci zajedno sa patrijarhom Gavrilom sproveli u logor Dahau i tu zadržali tri meseca. Decembra 1944. godine, oboleli i izmučeni, oslobođeni su. Patrijarh Gavrilo se vratio u zemlju, a vladika je
otišao u Ameriku.

Nisu to bile za njega nepoznate staze. Tokom Prvog svetskog rata, vlada Nikole Pašića slala ga je u Ameriku i Englesku, u misiju u vezi "sa srpskom i jugoslovenskom stvari." Već tada zadivio je britansku prestonicu svojim čudesnim besedničkim darom.

Jedan govor priredio je u Hajd parku, gde je najpre odsvirao kraću deonicu na svirali, a zatim je rekao okupljenima:

"Na ovom instrumentu svira se u narodu koga vi poznajete samo po tome da su ubijali svoje kraljeve, a optužujete ga da je ubio i prestolonaslednika Ferdinanda. Hteo bih da znate da je knez tog naroda, Lazar, 1389. godine sa svojom vojskom na Kosovu polju stao na branik hrišćanske Evrope i dao život za nju. U to vreme Srba je bilo koliko i vas Engleza, a danas ih je deset puta manje. Izginuli su boreći se za svoje i evropske vredno - sti..."

Foto: Privatna arhiva

Sa oreolom veličanstvenog duhovnika i propovednika, vladika Nikolaj posle sloma Trećeg rajha odlazi u Njujork, gde mu Kolumbija univerzitet dodeljuje počasni doktorat u oblasti teologije. Komunistička vlast u Jugoslaviji proglasila ga je narodnim neprijateljem, oduzela mu državljanstvo, pripremila suđenje i zabranila njegove knjige.

Srbima u Americi vladika je bio velika duhovna snaga. Zbog nesaglasja sa tadašnjim vladikom Dionisijem povukao se u ruski manastir Svetog Tihona.

Foto: Privatna arhiva

- Dolazio je u Libertivil da služi liturgije, povremeno predaje i besedi na kongresima Srba u Americi. Prijateljevao je i sa Mihajlom Dučićem, predsednikom Srpske narodne obnove i stricem pesnika i prvog jugoslovenskog diplomate Jovana Dučića. Poznavao je i Pupina i Teslu. Obično uoči Vidovdana dolazio je na oko mesec dana u našu kuću u Libertvilu. Pred našim domom tih dana se uvek okupljao veliki broj naših ljudi. Hteli su da ga vide, čuju i dodirnu. Imao je kod nas svoju sobu i sto. Celu noć je nešto pisao - priseća se Jovanka Popović i detalja kako ju je majka jednom izgrdila jer je sebe "zakitila" vladikinom panagijom, a on je blago kazao: "Neka, Rado, ona je devojčica i treba da se kiti."

Foto: Privatna arhiva

Kada se proneo glas da se 18. marta 1956. vladika Nikolaj upokojio u manastiru Svetog Tihona u Saut Kananu (Pensilvanija), njegovo telo dopremljeno je u Libertivil. Brojni ožalošćeni Srbi i drugi vernici širom Amerike došli su da prisustvuju sahrani kraj crkvenog oltara u manastiru Svetog Save.

Otac Dušan je pre opela poveo Jovankinog brata Milorada da poljubi ruku upokojenog vladike, a zatim je održao oproštajnu besedu jedva zadržavajući suze. Nadao se da će njegove posmrtne ostatke ispratiti i u voljenu Srbiju kada za to dođe čas, ali, nažalost upokojio se 19 godina pre nego što je vladikina želja da počiva u Leliću najzad ispunjena.

Foto: Privatna arhiva

Porodične uspomene na vladiku Nikolaja, koje je otkrila "Novostima" zahvaljujući posredovanju Radislava Nikolića iz Novog Sada, Jovanka će ostaviti svojim potomcima. Da veruju u sebe i svoj narod jer, kako je vladika Nikolaj govorio: "Vera nam treba da bismo se mogli nadati, nada da bismo mogli živeti, a ljubav da bismo kao kulturan narod mogli opstojati."

Foto: Privatna arhiva

- Neka znaju moja deca i unuci za svoje korene i za jednog od najumnijih Srba, za koga sve više saznajemo koliko je veliki bio - veli, na kraju, naša sagovornica, udovica prote Denisa (Dragoljuba) Pavićevića, majka Dušana, Velimira, Mare, Smiljane i Rade i baka male Katarine.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije