UČE SRPSKE ĐAKE, A NE ZNAJU ĆIRILICU: Okrugli sto u SANU o položaju Srba u Hrvatskoj
UPRKOS višedecenijskim nastojanjima da se to promeni, Srpsko narodno vijeće i Zajedničko vijeće opština u Hrvatskoj još imaju status nevladinih organizacija. Ta statusna i finansijska nesigurnost predstavlja problem za srpsku zajednicu u Hrvatskoj.
Na ovo je juče upozorio Milorad Pupovac, predsednik Srpskog nacionalnog vijeća tokom okruglog stola "Srbi u Hrvatskoj - Aktuelni položaj i glavne programske aktivnosti", koji je održan u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u Beogradu.
- Za nas je važno da Srbi imaju budućnost u Hrvatskoj, kao što je važno da svi predstavnici nacionalnih manjina imaju svoje mesto u Hrvatskom saboru - rekao je Pupovac. - Jednako je važno da na nivoima opština, gradova, županija ili okruga, takođe postoji poštovanje prava manjina i da se to ni na koji način ne dovodi u pitanje. Svi ti nivoi su jednako bitni za političko sudelovanje, za učestvovanje u donošenju odluka, za vidljivost i zastupanje prava i interesa srpske zajednice i drugih manjina.
Pupovac je istakao da od političke zastupljenosti nacionanih manjina, mnogo veći problem predstavlja etnički nemotivisana saradnja:
- Sva pitanja koja imaju politički karakter, a nažalost većina ih ima, kao na primer školovanje na ćiriličkom pismu, unapređenje infrastrukture i razvoj sredine u kojoj žive Srbi su problematična. U pojedinim razdobljima politizacija je imala veći uticaj, danas je nešto manji, ali neprestano postoji opasnost da "politika" oteža prava na izgradnju vodovoda, puteva, kulturnih centara i domova. Kako će živeti Srbi i u Vukovaru, i u Glini, i u Zagrebu, i u Rijeci zavisi od političke atmosfere. Ako je pozitivna, položaj ljudi je bolji. A, mi, zastupnici, lakše rešavamo njihova egzistencijalna pitanja. Sada je situacija stišana, ali postoje politički akteri kojima to smeta i koji bi hteli da je naruše.
Akademik Zoran Knežević, predsednik SANU je istakao da će naši sunarodnici u Hrvatskoj, kao i u ostalim državama imati podršku i pomoć institucije na čijem je čelu. Knežević je govorio o jednom događaju koji je "pokvario" odnose Srba i Hrvata:
- Naši narodi su u kontaktu i međusobnom prožimanju još od vizantijskog doba, da bi se u srednjem veku deo Srba iz Bosne preselio u austrijsku monarhiju i ostajao da živi u tim krajevima. Kasniji odnosi između Srba i Hrvata su se postepeno menjali. Sve do polovine 19. veka nije bilo političkih sukoba i drugih ozbiljnijih problema. Delili su zajedničku sudbinu. Tada su se, međutim, pojavili političari u Hrvatskoj koji su imali izrazito antisrpski stav. U 20. veku znamo šta se događalo, a u 21. moramo da vidimo kako da preostali srpski živalj pomognemo da nastavi da živi tamo, da se razvija i obezbedi svoj identitet i nacionalna prava.
Tokom okruglog stola bilo je reči o tome kako Srbi u Hrvatskoj ostvaruju svoja nacionalna prava, održavaju srpsku kulturu i zajednice.
- Za vreme raspada Jugoslavije videli smo da neke istine zaista nestaju - rekao je akademik Tibor Varadi. - Mislim da promene mogu biti veći izazov za manjine, nego za većinske narode. Za većinu nastavak ponekad obezbeđuje inercija. Za manjinu su potrebni novi pokušaji. Potrebno je da se neki principi preobrate u fraze. Recimo, princip jednakosti. Nema jednakosti, ako svaki građanin jedne države ima jednako pravo da ide u katoličku crkvu. Nema jednakosti ni tada, ako svaki građanin ima jednako pravo da odlazi u pravoslavnu crkvu. To važi i za latinicu i ćirilicu. Važi za pravo za korišćenje sopstvenog jezika svim manjinama u Srbiji - i isto tako srpskoj manjini van Srbije. Suština jednakosti je uvažavanje različitosti.
NEPREKIDNA BRIGA
AKADEMIK Knežević je naglasio da SANU neprekidno vodi brigu o nacionalnim manjinama, kako o onim koje žive u Srbiji, tako i o Srbima koji ne žive ovde:
- Saradnja Srba i Hrvata je političko pitanje, a Akademija može da doprinese samo organizovanjem ovakvih skupova koji pomažu razumevanju situacije u kojoj živi naš narod tamo, ili njihov ovde. Predlozi i zaključci sa ovakvih događaja mogu da poprave generalno situaciju, kao i političke veze između nas.
Varadi ističe da je zadržavanje manjinskog identiteta bio i ostao zadatak:
- Ljudski je prihvatiti taj zadatak.
Pupovac: Problematična su sva pitanja koja imaju politički karakter, a nažalost većina ih ima
Na skupu se govorilo o socijalnim i ekonomskim problemima, položaju Srba u Hrvatskoj, imovinskim pitanjima, očuvanju spomeničke baštine, arhivske građe, kao i ostvarivanju prava na obrazovanje na srpskom jeziku.
- Problema ima mnogo - kaže Dejan Drakulić, predsednik Zajedničkog vijeća Opštine Vukovar. - Od statusnih pitanja naših škola, sadržaja nastave, nacionalne grupe predmeta, preko prevođenja udžbenika, izvođenja nastave na srpskom jeziku i pismu, do adekvatnih nastavničkih kadrova. Ni izbor direktora nije na pravi način rešen. Problemi postoje i u vezi sa školovanjem naših studenata u Srbiji za zanimanja koja su nama važna, a kojih nema u Hrvatskoj. Takođe, postoje problemi oko polaganja državne mature i usavršavanja nastavnika. Dešavalo se da profesori koji predaju predmete koji nisu u nacionalnoj grupi ne znaju ćiriličko pismo, a nastavu ne drže na srpskom jeziku. Pokušavamo da probleme izvadimo iz tog mraka i da ih rešimo. Nama je važno, naročito u Vukovaru i drugim mestima gde je srpsko stanovništvo većinsko, da nastava bude isključivo na srpskom jeziku. Ali, za sada su to samo naše puste želje.
Preporučujemo
UKRAJINA U RAT POSLALA ROBOTE BEZ IJEDNOG ČOVEKA: Bitka dobila neočekivani ishod (VIDEO)
BRIGADA Ukrajinske nacionalne garde izvestila je o uspešnom napadu u kome su učestvovali samo roboti - od kopnenih robota naoružanih mitraljezima do letelica borbenih dronova. Ovi roboti su napali ruske položaje u Harkovskoj oblasti, na severu Ukrajine, i - pobedili.
27. 12. 2024. u 09:04
DRAMA U KOMŠILUKU: Otkrivena nepoznata letelica, stanovnici upozoreni da potraže skloništa
RUMUNSKI radarski sistemi otkrili su sinoć mali leteći objekat, za koji se sumnja da je dron, koji je ušao u nacionalni vazdušni prostor do šest kilometara u jugoistočnom okrugu Tulčea, saopštilo je ministarstvo odbrane Rumunije.
27. 12. 2024. u 09:23
BILjANA O RAZVODU: Bolje bolan kraj, nego bol bez kraja
BILjANA je nedavno prokomentarisala epidemiju razvoda na domaćoj estradi.
27. 12. 2024. u 22:26
Komentari (0)