USTAŠTVO I RASIZAM ISPRED BRIGE ZA KNJIŽEVNOST: Iz Matice hrvatske, "braneći" nenapadnute vrednosti Srbe porede sa bubama koje treba pobiti

SRPSKA nauka dala je pristojan i civilizovan odgovor na pitanje - čija je dubrovačka književnost. Držeći se naučnih činjenica, mi smo na jedan miroljubiv način rekli - dubrovačko nasleđe pripada i Srbima i Hrvatima. S druge strane, neki Hrvati kada govore o toj temi kažu da su Srbi bube koje treba iskoreniti, što pokazuje ne samo nacionalističu i šovinističku crtu, već govori i o njihovom rasizmu i genocidnom programu prema Srbima koji su realizovali u više navrata.

Foto: Printscreen

Ovako predsednik Matice srpske dr Dragan Stanić (poznat i kao Ivan Negrišorac) odgovara na izjavu Slavice Stojan, članice Predsedništva Matice hrvatske, koja je Srbe optužila da prisvajaju dubrovačku književnost, uporedila ih sa bubama i nazvala ih vrstom agresivno-invazivne čeljadi koja ne odustaje.

Dragan Stanić, Foto Privatna arhiva

- Srbi svojataju hrvatsko kulturno nasleđe, oni su predatori koji vrebaju sa granice i koje treba ukloniti gažnjem, otrovima i bacačima plamena - rekla je ova hrvatska istoričarka književnosti za "Dubrovački list". - Srbi su bube koje u strahovitim najezdama uporno godinama nastoje da preplave i kuće i dvorišta i unutrašnje prostore. Kad se tako nešto uvuče u kuću, treba se boriti, nikad ne dopustiti da kuću preplave, da mile po trpezi i po posteljini, nego ih strpljivo i trajno iskorenjivati... Ko je danas, na ovom svetu, od civilizovanih naroda opsednut grabljenjem prostora.

Ovakav jezik, kaže nam Dragan Stanić, govori i kakva je hrvatska perspektiva, odnosno njihove namere prema Srbima.

Stanić ističe i da hrvatska naučna zajednica u nauku često upliće i politiku.

- Srbi u nauci, pa ni u politici nikoga ne prisiljavaju ni na šta, nego dozvoljavaju da svako izjašnjavanje bude utemeljeno na naučno proverljivim argumentima, dopuštaju da se svako izjasni onako kako se oseća - navodi ovaj pisac.

- Dubrovačka specifičnost mora se poštovati, miroljubiv stav je da pripada i jednoj i drugoj tradiciji, sami Dubrovčani nisu imali nacionano opredeljenje, isticali su svoj slovenski identit i bili su svoji, a krajem 19. i početkom 20. veka izjašnjavali su se kao Srbi, jer je nacionalna pripadnost definisana na osnovu jezika, a oni su govorili srpskim jezikom. Mi to poštujemo, a Hrvati hoće da ih kroatizuju na silu. Razvoj istorijskih događaja je učinio da Dubrovnik bude u potpunosti uključen u hrvatski državni i kulturni prostor. To je, takođe, činjenica, sadašnjost je takva ali se prošlost ne može menjati.

Inače, neprimerena izjava hrvatske književnice, nije prva koja dolazi iz susedstva i to sa najviših naučnih adresa. Uvredljive poruke stižu godinama, pa smo tako čuli i neumesnu izjavu potpredsednika Matice hrvatske Maria Jareba koji je rekao: Srbi se otimaju za dubrovačku književnost kao jedan od najvećih dosega hrvatske kulture, jer u to doba Srbi su imali samo gusle, rakiju i prasetinu, nemaju ništa slično što bi ih svrstalo među druge evropske narode.

Neprimeren rečnik istoričarke književnosti, Foto printskrin

Srpska javnost je i letos bila zapljusnuta oštrim kritikama iz komšiluka zbog usvajanja Deklaracije "Granice srpske književnosti" u kojoj se pominje i dubrovačka književnost sa "dvostrukom pripadnošću". Takođe, neodmerene reakcije stigle su i prošle godine kada je srpsko Ministarsvo kulture donelo zakon koji definiše da dubrovačka književnost pripada i Srbima i Hrvatima.

Takođe, nakon objavljivanja dela dubrovačkog pisca Marina Držića u ediciji "Deset vekova srpske književnosti" u izdanju Matice srpske digla se cela Hrvatska. Matica hrvatska taj gest nazvala je bezočnom krađom i otimačinom, ocenjujući da se istorija srpskog svojatanja hrvatske književne i kulturne baštine ponavlja već duže od dva veka, od prvih štampanih izdanja Vuka Karadžića.... Oni su, po običaju preneli na politički nivo, i naveli da "Srbima nisu sami po sebi važni ni Gundulić ni Držić, već hrvatska teritorija i - izlaz na more".

Analitičari kažu da ovakve kvalifikacije najbolje govore da u hrvatskim reagovanjima na naučne i kulturne teme ima ponajviše politike.

A Dragan Stanić je, u Letopisu Matice srpske poručio da svaki pokušaj politizacije jednog ozbiljnog, ne baš lakog, ali ipak sasvim rešivog pitanja treba ostaviti potpuno po strani kao primer neadekvatnog i štetnog pristupa.

- Sve preosetljive i ogorčene Hrvate zamolio bih da prvo ispitaju kakva je realna osnova za njihovu preosetljivost i ogorčenost, pa kad racionalno, na temelju naučnog saznanja utvrde da ozbiljnih razloga za tako nešto nema, onda bi trebalo sami da odustanu od fantoma kojima su ispunili sopstvenu svest - napisao je Stanić. - Ukoliko se to odista desi, te ukoliko kritički tip istoriografske svesti utemelji nacionalno samosvesne Hrvate, onda bi istorijski dogovor dva naroda odista mogao da usledi. Stanić je naveo i da bi svaki čovek od pune umne sabranosti mogao samo da priželjkuje takav ishod događanja, pa bi zato vredelo oko svega toga se i potruditi.

- Na potezu za ozbiljno pretresanje sopstvene svesti i savesti su pre svega ogorčeni hrvatski nacionalisti - istakao je on. - U tom domenu zajedničkih zadataka Srbi su prilično odmakli i obavili veliki deo svoga posla. Sada mirno možemo sačekati da Hrvati pristignu, ako im je uopšte i stalo do kulturnog i civilizovanog dijaloga sa Srbima. Neće morati mnogo vremena da prođe, pa ćemo videti da li smo u ovom zajedničkom poduhvatu išta oposlili.

Inače, skandalozna tekst i rečnik Slavice Stojan izazvao je niz reakcija. tako je ovaj članak putem društvenih mreža podelio i profesor Fakulteta političkih znanosti u Zagrebu Dejan Jović:

- Članica Predsedništva Matice Hrvatske. U Dubrovačkom listu. Objašnjava zbog čega Hrvatskoj treba zakon o jeziku. Upoređuje Srbe sa bubama koje se uvuku u kuću i koje treba strpljivo i uporno iskoreniti. Doslovno tako.

Slobodan Vuković/Foto: Novosti

Da rečnik kojim se služe hrvatski zvaničnici nema veze sa tim na kojoj funkciji se nalaze i koliko su obrazovani, smatra sociolog Slobodan Vuković.

- Takav način ophođenja prema Srbima ušao je u svest celog naroda - kaže Vuković za naš list. - Hrvati nemaju sopstvenu istoriju i neprimereno reaguju na svaku sitnicu koja bi mogla da ugrozi njihov nacionani identitet koji je na tankim granama.

Naš sagovornik smatra da se i u ovakvom odnosu prema nauci i književnosti vide tragovi revizionizma istorije.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije