Društvo

(NE)NAMERNO BEŽIMO OD NAŠEG PISMA: Upozorenje stručnjaka, učesnika skupa "Srpski jezik i ćirilica danas"

Љ. Бегенишић

02. 11. 2023. u 10:52

KAD hoće da vas okupiraju prvo vam uzmu identitet. Tako su radili naši okupatori i u Prvom i u Drugom svetskom ratu, a među najvažnijim ciljevima srpskih neprijatelja u oba ova rata bili su zabrana i uništavanje ćirilice koja je temelj našeg nacionalnog identiteta.

(НЕ)НАМЕРНО БЕЖИМО ОД НАШЕГ ПИСМА: Упозорење стручњака, учесника скупа Српски језик и ћирилица данас

D. Novković

Ovo je poručeno sa skupa "Srpski jezik i ćirilica danas" koji je oragnizovalo Udruženje za odbranu ćirilice "Dobrica Erić", a povodom 1. novembra - dana kada je oslobođen Beograd u Prvom svetskom ratu. Dva dana nakon oslobođenja prestonice stigla je naredba o povratku ćirilice, jer je naše pismo bilo zabranjeno tokom Prvog svetskog rata u Srbiji, a građani primorani da ga zamene latinicom.

Da je ćirilica u srži srpskog duhovnog bića koje određuje i naše nacionalno biće, poručio je prof. dr Jovan Janjić sa Instituta za političke studije. On je naveo i da je upravo zbog toga stalno na udaru.

Janjić je naveo da je na početku Drugog svetskog rata jedan od tri cilja koje je Hitler obeležio, bilo uništenje Narodne biblioteke Srbije.

- A kada su Aleksandra Lera na kraju rata pitali zbog čega je Narodna bibiloteka bila cilj, on je odgovorio da je direktno od firera dobio naređenje da prvi ciljevi moraju biti: da se poseče srpska inteligencija, obezglavi Srpska crkva i uništi Narodna biblioteka Srbije jer je u njoj sačuvano ono što je vekovima činilo kulturni identitet srpskog naroda - podsetio je Janjić na ovu istorijsku činjenicu.

 

Knjigocid i kulturocid

PUKOVNIK Mirko Radaković govorio je uništavanju ćirilice u Hrvatskoj. On je naveo da je srpsko pismo bilo zabranjeno u Hrvatskoj u oba svetska rata, a je da je i nakon Drugog svetskog rata u SR Hrvatkoj ćirilica zanemarivana i prećutkivana. Devedestih godina prošlog veka ćirilica je kao i srpski narod doživela pogrom.

- Kljigocid, kulturocid i genocid sproveden u NDH, ponovo se vratio u vreme HDZ - rekao je Radaković.

Upozorio je i da se i dan-danas uništava sve što je napisano na našem pismu, a da mnogi ćute i poručio "da bi bar mi sami trebalo da čuvamo ono što je naše".

Prof. dr Sreto Tanasić, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika, podsetio je da se Zakon o zaštiti ćirilice ne primenjuje iako je usvojen.

- U državi i njenoj visokoj birokratiji nije sazrela svest o značaju srpskog jezika i ćirilice za srpski kulturni identitet i suverenitet - rekao je Tanasić. - Kulturna okupacija otvara vrata svim drugim okupacijama, a pošto nismo uvek imali vojsku, da se branimo od neprijatelja, kultura je bila glavni branilac našeg nacionalnog i kulturnog identiteta i suvereniteta.

On je naveo da se jezička politika uređuje u saradnji lingvističke struke i države, ali da je država ta koja ima pečat za sprovođenje zakona, a mi smo u situaciji da molimo državu da radi ono za šta je plaćena.

Tanasić je podsetio i na donošenje Zakona o rodnoj ravnopravnosti kojim se uvodi rodno osetljiv jezik kojim se uvodi inženjering i ideologija u srpski jezik.

- Taj propis država podržava svim sredstvima, dok zakon o zaštiti ćirilice i dalje ne primenjuje - upozorio je Tanasić.

I dr Marina Spasojević sa Instituta za srpski jezik SANU istakla je da je na dražvi da vodi brigu o svom jeziku, da vodi njegov razvoj i da ga usmerava.

- Više decenija lingvisti ukazuju na težak položaj i potiskivanje ćirilice i naše udaljavanje od matičnog pisima - upozorila je Marina Spasojević. - Ćirilica je delila tešku sudbinu svog naroda, bila zabranjivana i proterivana.

Govoreći o tome na koji način se udaljavamo od našeg pisma, ona je rekla da se to čini namerno i nenamerno stihijskim prelaženjem na latinicu, a odgovornost je lična i kolektivna i svi faktori se preklapaju.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
SVETSKI DAN PLANETE ZEMLJE: Put održivog razvoja

SVETSKI DAN PLANETE ZEMLjE: Put održivog razvoja