OTKUD U SRBIJI POLARNA SVETLOST I SUPERĆELIJSKE OLUJE? Stručnjak otkriva treba li da nas plaše vremenske neprilike

MISTERIOZNA crvena svetlost koja se pojavila na nebu iznad Sombora, Vrbasa, Banatskog dvora, Bačkog Petrovog Sela ostavila je građane u čudu. Neki su uspeli da zabeleže ovaj jedinstven fenomen. Dr Vladan Ducić, profesor klimatologije na Geografskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, kaže da su ove pojave nešto sa čime smo se već susretali.

Foto: AP/Profimedia

Profesor dr Vladan Ducić, gostujući u Beogradskoj hronici, napominje da njemu kao profesionalcu koji proučava ove pojave ništa nije neobično, a da je polarna svetlost iznad Beograda mogla da se vidi 2000. godine, 6. i 7. aprila.

- Što se tiče vremenskih nepogoda i jakih vetrova, toga je bilo i ranije. Samo se postavlja pitanje većeg intenziteta ili manjeg, gde, kako i šta. To je drugo pitanje - dodaje profesor.

Polarna svetlost i jaki vetrovi nisu povezane pojave. Polarna svetlost nastaje kao svetljenje čestica u višim slojevima atmosfere koje su stotinama kilometara iznad nas, objašnjava gost Beogradske hronike.

- Pod uticajem sunčevog vetra pobuđuju se elektroni kiseonika i azota i oni emituju svetlost. Eto, to se događa. Kada je u pitanju kiseonik, on emituje crvenu svetlost, a kada je u pitanju azot, koji dominira u atmosferi, onda ima drugačije boje - navodi prof. Ducić.

Da li vetrovi jače duvaju

U Bačkoj Palanci se, na primer, juče dogodilo da je od siline vetra odleteo krov jedne kuće. Profesor ističe da je juče hladan front prelazio preko naše zemlje, i to u sklopu ciklona, što je uslovilo tako jak severozapadni vetar.

- Nekoliko dana pre toga imali smo košavu. Ciklon je bio u Mediteranu, anticiklon nad Ukrajinom i zato je duvala košava - dodaje profesor.

U poslednje vreme može se primetiti da je došlo do izvesnih promena vremenskih prilika, napominje klimatolog. Utvrđeno je da se košava pojavljuje ređe nego ranije, ali to smanjenje učestalosti je još uvek u okviru fluktuacija koje se mogu smatrati relativno normalnim opsezima.

- Nema tog nekog trenda da možemo da tvrdimo da je energičnija, slabija i tako dalje. Setite se samo 2014. i zavejanih ljudi na putu Novi Sad – Subotica. Mislim da je bilo 15 ili 20 tih ljudi u zavejanim automobilima. Dakle, imali smo tu. Imali smo košave i ranije. Recimo, o košavi se govori čak i u manastirskim hronikama - napominje prof. Ducić.

Otkud nam sada superćelijske oluje i tornado

Superćelijske oluje su samo moderan termin koji je sada ušao u upotrebu, a već dugi niz godina se koristi u meteorologiji, napominje profesor.  

- Imao sam tu sreću da sam još 1992. godine proučavao pojavu tornada. Tada još nije bilo satelita i modernih uređaja i to smo radili, što se kaže, peške. Istraživali smo pojavu kod Valjeva i imali smo izveštaje iz novina. Pisalo je da su kuće izrešetane kao mitraljezom. Znači, meni je to bilo sumnjivo. Imali smo tu sreću da je to bilo u blizini Petnice i tamo je istraživačka stanica. Organizovali smo ekipu, obišli teren i istražili - kaže profesor.

Foto: Printskrin

Ustanovili su da je putanja tornada bila negde oko jednog kilometra, a širina rušenja oko 250 metara. Brzina vetra je bila od 250 do 300 kilometara na sat.

Ima li razloga da se plašimo vremenskih (ne)prilika

Profesor Vladan Ducić napominje da naše strahovanje zbog klimatskih promena nije nešto čime se bavi klimatologija. Ono što ona može da ponudi su zvanični izveštaji i podaci.

- Sigurno je da nema povećanja učestanosti tropskih oluja, odnosno uragana. To je utvrđeno da se ne događa, iako porast temperature postoji. Znači da je stvar složenija, a složenija što postoji tzv. fenomen vrtložnosti koji ustavlja pojavu i dimenzije itd. A što se tiče ovih naših vantropskih oluja koje se kod nas javljaju i u Evropi, jedino je utvrđeno da postoji velika verovatnoća da su se pomerile putanje na sever. Ali da povećane učestanosti nema - naglašava profesor.

Što se tiče veće učestanosti tokom ove godine, to je u vezi sa fenomenom El Ninjo, toplom strujom u Tihom okeanu koja je uslovila povišenje temperature i povišenje isparavanja. Veća količina vodene pare u vazduhu, a topao vazduh može da primi veću količinu vodene pare, i onda je to vrlo verovatno, u velikoj meri uticalo na povećanje intenziteta, dodaje profesor Vladan Ducić.

(RTS)

BONUS VIDEO: Zastrašujuće kretanje oblaka nad jugom Srbije

Preporučujemo

Društvo

0 26

NESTVARNI PRIZORI NA NEBU IZNAD SRBIJE: Polarna svetlost ostavila i celi region u čudu (FOTO)

05. 11. 2023. u 21:10

Srbija

0 1

OVAJ GRAD KAO DA JE MAGNET ZA NEVREME: Letos ga "pokosila" superćelijska oluja, snažan vetar i za vikend nosio krovove (VIDEO)

06. 11. 2023. u 13:44

Region

0 0

VODOSTAJI REKA U KOMŠILUKU OPADAJU: Dobre vesti nakon što je jako nevreme napravilo haos

06. 11. 2023. u 09:58

Region

0 1

"NEČUVENO DA TRAJE MESEC DANA, POPLAVE ĆE BITI SVE GORE": Stručnjaci o stravičnim vremenskim nepogodama u sred jeseni

05. 11. 2023. u 20:59

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije