NARODNI POSLANIK POSTAJE OPASNO ZANIMANJE: Sukobi političkih stranaka koje su odredile istoriju moderne Srbije

PRETPOSLEDNjA decenija 19. veka bila je vreme kada su se i formalno organizovale političke stranke u Srbiji, koje će, manje ili više, činiti okosnicu političkog života.

Gušenje Timočke bune, Foto Profimedija, EPA, TANJUG\AP, Piksel, Raško-prizrenska eparhija, printscreen RTS, "Jutjub", Televizija Vojvodine, Dokumentacija „Novosti“ i "Vikipedija"

U vreme sticanja državne nezavisnosti, posle Berlinskog kongresa 1878, u Srbiji su se mogle uočiti tri političke struje: liberalna, konzervativna i radikalna. Tri političke stranke koje su odredile istoriju moderne srpske ustavnosti, i kao ideje i kao prakse - Liberalna, Napredna i Radikalna, zapravo su postojale već i ranije i njihovo zvanično organizovanje 1881. samo je označilo početak otvorenog, parlamentarnog, ali i van parlamentarnog sukoba njihovih, već jasno definisanih, temeljno različitih ideološko-doktrinarnih i praktično-političkih projekata.

Posle gušenja Timočke bune, koju su u zaječarskom okrugu podigli predstavnici Narodne radikalne stranke, na januarskim izborima 1884. "naprednjaci" (Napredna stranka) dobijaju apsolutnu većinu, a izbori su prošli u miru - kao da je Srbiji bilo dosta opozicionarstva. Vlada Milutina Garašanina "poklonila" je kralju Milanu deklaraciju o osudi Timočke bune, i o spoljnopolitičkim pitanjima. U ovoj poslednjoj govorilo se o odnosima sa Bugarskom, koji su se komplikovali i zbog toga što je srpski sused pružio azil brojnim prebeglim radikalima, između ostalih, i Nikoli Pašiću, i mitropolitu Mihajlu.

Srbija je 14. novembra 1885. godine objavila rat Bugarskoj, a neposredni povod bilo je ujedinjenje Kneževine Bugarske i Istočne Rumelije. Ovaj čin je zapravo bio kršenje odluka Berlinskog kongresa. Smatrajući da je to poremetilo ravnotežu na Balkanu, kralj Milan je pokušao da diplomatskim pritiskom utiče na bugarsku diplomatiju, a kada mu to nije urodilo plodom, odlučio je da celu stvar reši ratom.

BOLjE NAORUŽANA i uz to bolje motivisana bugarska vojska izvojevala je pobedu na Slivnici, da bi ubrzo potom prebacila rat na teritoriju Srbije, što je dovelo do pada Pirota i povlačenja srpske vojske sve do Niša. Neočekivani uspesi bugarske vojske primorali su velike sile, u prvom redu Austrougarsku, da se uključe u posredovanju oko potpisivanja primirja. Mir je zaključen u Bukureštu, 3. marta 1886. godine. Rat je doneo znatne gubitke i jednoj i drugoj strani, ali nije doneo na teritorijalne promene.

Potpisivanje mira sa Bugarima, Foto Profimedija, EPA, TANJUGAP, Piksel, Raško-prizrenska eparhija, printscreen RTS, "Jutjub", Televizija Vojvodine, Dokumentacija „Novosti“ i "Vikipedija"

Organizujući nove izbore 26. aprila 1886, samo pet dana nakon ukidanja ratnog stanja, Milutin Garašanin (sin Ilije Garašanina tvorca Načertanija) zaboravljajući da je nekad izdavao dekret o tome kako policija ne sme da se meša u izbore, on istovremeno šalje raspis u kome kaže kako će "svaki izborni neuspeh smatrati kao neiskrenost i nesposobnost policijskih organa".

Tako je vlada dobila većinu od samo - jednog glasa.

Jedan strani poslanik tvrdiće da su izbori održani pod takvom policijskom stegom, da ni jedan jedini poslanik nije izabran zakonito! U jednom pismu, kraljica Natalija tvrdi da je vlada dobila samo 58 poslaničkih mesta, koliko i opozicija - da su, dakle, bile "pata karte" - a da su u pet mesta "izbori bili pokvareni".

Pritisak vlasti i policije nastavljen je i posle izbora: nastalo je proganjanje onih činovnika koji su glasali protiv, i sa njima se postupalo po receptu koji će Nušić, kasnije, opisivati kao "viđen za Ivanjicu".

* * * * * * * * * *

TEROR GARAŠANINOVIH NAPREDNjAKA PROBUDIO HAJDUČIJU

MILUTIN GARAŠANIN je izmislio novi metod kršenja biračke volje - ometanje poslanika da ne mogu da dođu na Skupštinu. Pod raznim izgovorima, policija je hapsila liberalno-radikalne poslanike (ove dve stranke na izbore su ušle u koaliciji, zajedno protiv Garašaninovih naprednjaka). Po tadašnjem zakonu, imunitet poslanika počinjao je pet dana pred Skupštinu, ali vlast se nije mnogo obazirala na imunitet. Poslanici, kad su videli šta se dešava, većinom su se dali u bekstvo, iz kuće u kuću, iz sela u selo. Za jednim radikalom iz Svileuve, raspisana je prava potera, pod izgovorom da je krenuo u Niš, a "pasoš zaboravio kod kuće". Postavljena mu je zaseda sa naredbom žandarmima da bude sproveden u Beograd. Gonjeni poslanik manuo se puta, i - idući sve samom stranputicom - srećno prošao sve zasede, umakao svim poterama, i, na razočarenje vlasti i policije, obreo se u Skupštini, koja je bila zakazana u osnovnoj školi, kod Saborne crkve, u Nišu.

Poslanici opozicije nisu bili sigurni čak ni u Nišu, gde je Skupština držana. Pre Skupštine, policija je preuzela skupštinska ovlašćenja, i samu sebe "postavila" za verifikacionu komisiju - delila je i oduzimala punomoćja po svom izboru.

Jednog poslanika su, kao lopova, sačekali na Železničkoj stanici, i pod žandarmerijskom pratnjom oterali u aps i oduzeli mu punomoćje.

Na dan početka rada ovog saziva Skupštine, 6. maja 1886. godine, dok su poslanici stajali okupljeni pred zgradom, došla je grupa žandarma, i četvoricu odvela sa sobom.

Biti poslanik, bilo je opasno zanimanje!

Na samom zasedanju, odmah posle uvodnog slova, Milutin Garašanin krenuo je u napad.

Odgovornost za poraz u ratu sa Bugarskom, kod Slivnice, "prišivena" je, tako, opoziciji!

Kad god vlast izgubi rat, kriva je - opozicija. Milutin Garašanin tvrdio je kako mobilizacija u istočnoj Srbiji nije uspela, zbog "Pašićevih proglasa u kojim se narod poziva na bunu".

Kraljica je htela da bude popularnija od kralja , Foto Profimedija, EPA, TANJUGAP, Piksel, Raško-prizrenska eparhija, printscreen RTS, "Jutjub", Televizija Vojvodine, Dokumentacija „Novosti“ i "Vikipedija"

PREDSEDNIK VLADE Milutin Garašanin se pozvao na jedno Pašićevo pismo, u kome on traži kod bugarske vlade puške za dizanje bune, i to samo dva meseca pre bitke na Slivnici. Opozicija je i tad optužena da će sarađivati "i sa crnim đavolom" samo da sruši vlast.

POŠTO se narodna volja i veliko nezadovoljstvo Garašaninovom naprednjačkom vladom nisu u parlamentu mogi iskazati, oni su sebi tražili oduška na drugoj strani - u hajdučiji! Mnogi su uzimali puške u ruke i "odlazili u goru zelenu", kao neka vrsta "narodnih osvetnika". I proglasivši sebe za "gorske careve" - jedan hajduk imao je čak i pečat na kome je pisalo "Milan Brkić, gorski car, u gori zelenoj", a drugi se potpisivao kao "predsednik suda za naprednjake" - ubijali i pljačkali naprednjačke kmetove i domaćine. Hajdučija u Srbiji, kao "čedo radikalsko" biće suzbijena tek desetak godina kasnije, kad u Čačku 17. oktobra 1896. sud, "za ajdukovanje i jataštvo", bude osudio šezdeset lica (sudiće se čak za 15 ubistava).

Najpoznatiji hajduci bili su braća Soldatović, iz Dragačeva, koji su se odmetnuli posle "pobede" naprednjaka na izborima 1886. godine.

Protiv ove radikalske hajdučije vlada je upotrebila najstrože mere. U okolini Dragačeva "sve kolibe van sela razvaljene su porodice hajduka i jataka raseljene su".

Milutin Garašanin, Foto Profimedija, EPA, TANJUGAP, Piksel, Raško-prizrenska eparhija, printscreen RTS, "Jutjub", Televizija Vojvodine, Dokumentacija „Novosti“ i "Vikipedija"

U dragačevskom kraju izgovor da su "Soldatovićevi jataci" služio je za istragu radikala.

Ali, sila izaziva silu: hajdučke osvete Garašaninovim tiranima bile su krvave.

Stradali su i radikali, i naprednjaci. "I jednima, i drugima", piše jedan savremenik, "gorelo je pod nogama" - nesigurnost je bila opšta, a govorilo se: "Noć ima svoju moć!".

PRVA KOALICIJA RADIKALA I LIBERALA

UOČI Timočke bune, radikalski prvaci, sluteći da im kralj Milan neće poveriti vladu, uprkos većini u Skupštini, dok je duh pobune lebdeo nad Srbijom, odluče da odu svaki u svoju izbornu jedinicu, i da "budu sa narodom u svemu što dolazi".

Nikola Pašić, vođa radikala, odluči da mu je glava mila, i strugne preko Save u inostranstvo. A Pera Todorović, koga izbori zateknu u Beču na lečenju, dojuri u Srbiju, tražeći od Glavnog odbora "da se pripremi za vojnu pobunu". Preki sud u Zaječaru, posle gušenja bune, osudi Peru Todorovića na smrt, pa kaznu zameni desetogodišnjim zatočenjem "u teškim okovima".

I dok je Todorović ležao u beogradskoj tvrđavi, neočekivano, poseti ga - lično kralj Milan. Šta su razgovarali, u mraku ćelije, kralj i okovani buntovnik, nikad se tačno neće saznati. Ali, radikalski prvaci budu pušteni s robije, i u Nišu. Pera Todorović, na radikalskom Glavnom odboru, stane se zalagati za koaliciju radikala i - naprednjaka!

Ipak, bude nadglasan i radikali uđu u prvu koaliciju na srpskoj političkoj sceni, ali sa Ristićevim liberalima. Od tog trenutka, radikalna stranka napušta sve socijalističke i revolucionarne ideje, i počinje višedecenijsko cenjkanje oko vlasti, sa svim i svakim, pa čak i sa svojim dojučerašnjim ljutim neprijateljima.

* * * * * * * * * *

POSLE PROGONA RADIKALI I LIBERALI PREUZIMAJU VLAST

VLADA NAPREDNjAKA, koja je preuzela vlast posle gušenja Timočke bune, i posle srpskog poraza u ratu sa Bugarima sići će sa istorijske scene zbog sukoba kralja Milana i kraljice Natalije. Vladajući par pomešao je svoje supružničke i političke odnose. Kralj je sve više težio austrofilskoj politici, a kraljica je volela da izigrava srpsku nacionalistkinju - tražeći sve načine da u narodu bude popularnija od muža.

Garašanin se našao između nje i njega i njegova vlada je pala 1. juna 1887. godine.

Istog dana kralj Milan je poverio Jovanu Ristiću da zajedno sa radikalima formira novu vladu, uz jedan uslov - da mu ne nameće za ministre ljude koji "dolaze s robije", odnosno one koji su bili osuđeni zbog Timočke bune.

Kralj je insistirao samo na jednom resoru - ministru policije, gde je postavljen liberal Radivoje Milojković, a za sve ostale ministre govorio je da mu se smuči kada im vidi fizionomije.

Zgrada škole kod Saborne crkve u Nišu, Foto Profimedija, EPA, TANJUGAP, Piksel, Raško-prizrenska eparhija, printscreen RTS, "Jutjub", Televizija Vojvodine, Dokumentacija „Novosti“ i "Vikipedija"

Ono što nisu uspeli bukom, radikali su uspeli dvorskim spletkama: prvi put su ušli u vladu, i dobili tako važne resore finansija i vojske.

Bio je to veliki trijumf opozicije! I radikali i liberali, posle tolikih progona, robija i opozicionih muka, najzad su osetili da je vlast - slast. Beograd je bio preplavljen "nekim čudnim ljudima". To su bili deputati opozicije iz čitave Srbije, koji su dolazili da čestitaju ulazak opozicije u vladu. Uživajući što se vide sa "svojim" ministrima, nehajno su govorili:

"Eto, svratio sam kod ministra na kafu i rakiju!"

U ČITAVOJ ZEMLjI eksplodiralo je opšte narodno veselje, koje danima nije prestajalo.

"Nikad, ni o jednom narodnom prazniku, nije se igralo kao povodom ove partijske pobede" - poše Slobodan Jovanović. Dodajući kako to više nije ličilo na političke manifestacije nego na "svatovske gozbe".

U kancelarijama je stao svaki posao, a ni ministri nisu stizali da se bave svojim resorima, sve od primanja grdnih delegacija. Veselje je bilo uzelo tolikog maha, a nerad je tako zacario, da je vlada morala zauzdati proslavu - izdato je saopštenje da deputacije više ne dolaze u Beograd na čestitanje.

Sala Narodne skupštine Srbije u Beogradu, Foto Profimedija, EPA, TANJUGAP, Piksel, Raško-prizrenska eparhija, printscreen RTS, "Jutjub", Televizija Vojvodine, Dokumentacija „Novosti“ i "Vikipedija"

Ovo praznovanje, radikalski list "Odjek" nazvao je "veličanstveni narodni odisaj". Ali veselje se brzo izmetnulo - u hajku na dotadašnju vlast.

Najpedantniji hroničar Srbije tog vremena, Slobodan Jovanović, u ciničnom tonu o tome je pisao:

- Liberalno-radikalska veselja bila su, u stvari, pijanke. I kad bi se ljudi jednom napili, njima nije bilo dosta da viču novim ministrima - živeli. Oni su osećali potrebu da izbiju još po nekog naprednjaka - bez toga njihovo veselje nije bilo potpuno!

Još ministri nisu ni seli u fotelje, a prve noći kad je proglašena nova opoziciona vlada, vesela rulja došla je pred Garašaninovu kuću. Zviždalo se, vikalo, bučalo, a onda je neko iz gomile "prešao liniju mirnih protesta" pa su "buka i bes" zamenjeni kamenicama koje su poletele, a jedna je razbila prozor.

Zbačeni premijer nije bio kukavica. Izjurio je na prozor, s pištoljem u ruci. Ispalio je pet metaka na masu i, na sreću, ranio samo jednog čoveka, i to lakše. Ono što je masu najviše iznerviralo, bio je prezir prema gomili, toliki da je Garašanin izašao sa cigaretom, koju nije gasio - dok je pucao, držao je među zubima!

* * * * * * * * * *

NAPREDNjACI NISU MOGLI DA IZBEGNU NARODNU OSVETU

U BEOGRADU GARAŠANIN je prošao jeftino, ali u unutrašnjosti, njegov režim terora bio je tako omrznut da naprednjaci nisu mogli izbeći narodnu osvetu. Zlostavljanja, pljačke, ubistva, paljenje imovine... to je dojučerašnja opozicija činila dojučerašnjoj vlasti.

Ubijeno je čak - 140 naprednjaka. Bilo je pedesetak slučajeva rušenja kuća naprednjacima, i sedamdeset paljevina imanja. Cifra ubijenih uopšte nije proizvoljna. Naprednjački list "Videlo" objavio je proveren, poimeničan spisak žrtava, koji ni nove vlasti nisu mogle da ospore.

Najviše linčovanja naprednjaka bilo je po selima gde su mnogi kmetovi završili u jarku, isprebijani nasmrt kočevima, a pričalo se i o jednom slučaju da je telo nekog naprednjaka bilo nabijeno na ražanj.

Narodni gnev za sve muke proživljene pod naprednjačkom vladom bio je ogroman. U aleksinačkom okrugu smislili su specijalnu muku za one koji su godinama "jahali narod" - sad će narod na jaše njih! Uzjahivali su naprednjake, i bičujući ih kao konje, terali ih oko sela.

Ustav Srbije iz 1888. , Foto Profimedija, EPA, TANJUGAP, Piksel, Raško-prizrenska eparhija, printscreen RTS, "Jutjub", Televizija Vojvodine, Dokumentacija „Novosti“ i "Vikipedija"

Linčovanje se nije, ipak, proširilo na čitavu Srbiju. Masovni progoni zabeleženi su u požarevačkom, ćuprijskom, zaječarskom i aleksinačkom okrugu, što se objašnjavalo i osvetom za Timočku bunu.

Iako su naprednjaci optuživali vlast da je podsticala linč, istina je - da ga nije sprečavala.

Ukazom od 13. avgusta 1887. novi izbori zakazani su za 17. septembar iste godine.

Naprednjački list "Videlo" objavio je proglas pripadnicima stranke: "Čuvajte glave svoje, ne idite na birališta!"

Novim izborima rukovodio je ministar unutrašnjih dela Radivoje Milojković, i to po starim Čumićevim tradicijama: u čast izbora prvo je otpustio osam okružnih i deset sreskih načelnika i 30 policijskih pisara.

NOVOPOSTAVLjENA LIBERALNA (tačnije liberalska) policija radila je za svoju stranku, ipak, samo u potaji i ispod ruke - plašila se da ne rasrdi koalicionog partnera, radikale, sa kojim su veze počele da popuštaju.

- Od 146 poslanika - na deset mesta izbori su bili "pokvareni" - a liberali su dobili samo 59 mesta, naspram 87 radikalskih.

Počelo je cenkanje u koaliciji. Kome će kralj dodeliti svoje mandate - imao je po ustavu pravo da imenuje trećinu parlamenta. Razvila se živa izborna matematika - radikali su vukli na svoju, a liberali na svoju stranu, a Ristić je, težeći da očuva koaliciju, predlagao kralju da uravnoteži broj poslanika u parlamentu na 99 prema 99. Kralj je učinio po svome: 103 prema 95. I to za kralju mrske radikale!

Kralj Milan , Foto Profimedija, EPA, TANJUGAP, Piksel, Raško-prizrenska eparhija, printscreen RTS, "Jutjub", Televizija Vojvodine, Dokumentacija „Novosti“ i "Vikipedija"

Otkud takav preokret kod Milana Obrenovića?

Razlozi su dolazili - iz Evrope, kao i svih godina u dvadeset prvom veku, sklone mešanju u naše izbore. Liberali Jovana Ristića procenjivani su za veće slovenofile i rusofile od radikala, pa je austrougarska uticala na Milana da ih "malo potkrati". Smatrajući da bi, ukoliko dođe do rata (zbog bugarskog pitanja rat između Rusije i Austrougarske izgledao je neizbežnim), Ristićev kabinet "odvukao Srbiju na istok".

Koalicija se, tako, raspada, i kralj Milan, posle izbora 21. februara 1888. na kojima je Narodna radikalna stranka dobila sve poslaničke mandate, daje mandat pukovniku Savi Grujiću da formira prvu radikalnu samostalnu vladu.

Preporučujemo

Društvo

0 0

NEZAVISNO KOSOVO STRATEŠKI CILj ZAPADNIH SILA: Uloga Međunarodne zajednice u sudbini južne srpske pokrajine (FOTO)

14. 11. 2023. u 07:00

Društvo

0 3

UKIDANjE VIŠEVEKOVNE SAMOUPRAVE: Boka u federativnoj Jugoslaviji i samostalnoj Crnoj Gori

06. 11. 2023. u 07:00

Društvo

0 11

HRVATI PRISVAJAJU SRPSKA ETNIČKA I KULTURNA ZNAMENjA: Dokumentarna svedočanstva o narodnosnoj strukturi Boke

04. 11. 2023. u 07:00

Društvo

0 8

MENjANjE ISTORIJE I GEOGRAFIJE JEDINOG FJORDA NA MEDITERANU:Povodom 210-godišnjice ujedinjenja Boke sa Crnom Gorom:nismo se tako dogovorili 1813.

02. 11. 2023. u 07:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije