NADAMO SE DA ĆE KOD NAS RADITI I STRANI NAUČNICI: Intervju - ministarka dr Jelena Begović

Kada dobijete organizaciju EKSPO, tek onda postajete svesni šta vas čeka i da vremenski period koji predstoji uopšte nije dug, za ovakvu vrstu mega infrastrukturnog projekta koji obuhvata paviljone i sve ono što će poslužiti za Specijalizovanu izložbu. Palarelno s tim, grade se i Nacionalni stadion i novi Beogradski sajam, kao potpuno novi koncept koji treba da omogući da u budućnosti zaista možemo da organizujemo prestižne i velike konferencije, izložbe i događaje. Bićemo spremni do kraja 2026. godine.

Foto: Goran Čvorović

To u razgovoru za "Novosti" poručuje ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija dr Jelena Begović, koja je ovih dana predvodila delegaciju Srbije u Parizu na predstavljanju do sada ostvarenog u pripremi za EKSPO 2027.

- Saopštili smo Generalnoj skupštini dokle smo došli oko pripreme radova. Jednostavno, pokazali smo spremnost i odlučnost da će EKSPO 2027 biti onakav kako smo obećali, što se tiče infrastrukture i cele ideje – ističe Begovićeva.

• Koliko je ovo zahtevan projekat?

- Sam proces do dobijanja organizacije izložbe već je bio ogroman posao. U pitanju je bila veoma intezivna diplomatska aktivnost koju je Srbija preuzela, da bismo dobili poverenje. Za nas je glasala 81 zemlja, što je brojka koja govori o ugledu koji imamao, kao i o rezultatima naših aktivnosti.

• Šta smo do sada uradili?

- Trenutno smo u fazi pripremnih radova i finalnog projektovanja. Govorimo o 127 hektara zemlje, o saobraćajnicama, hotelima, drugim smeštajnim kapacititetima, železničkoj povezanosti s aerodromom i centrom grada. Ležimo i na dve divne reke, i sve će to biti povezano. Dobijamo mnogo široku priču koja treba da uključi i kulturne, i sve druge objekte koji mogu da reprezentuju Srbiju i Beograd na najbolji mogući način. Kada se prođe pored lokacije gde će biti EKSPO, može da se vidi da su radovi na pripremi intezivni.

• Kada će biti predat elaborat o tome šta i kako radimo?

- Međunarodnom birou za izložbe trenutno pripremamo izveštaj, s detaljima koje zahtevaju u cilju finalnog odobrenja da to obuhvati sve ono što jedan EKSPO treba da ima, kako bi ispunio svoju misiju, i kako bismo mogli da ono što smo zamislili zaista sprovedemo u delo. To bi trebalo da se dogodi vrlo brzo, u sledeća dva-tri meseca.

• Koliko će se Beograd menjati?

- Oko izložbenog prostora, nastaće ceo novi grad. I, on će da raste. U principu, ovakve izložbe predstavljaju početak rasta novog dela grada. S jedne strane, imamo naučni centar "Bio4" koji će takođe da širi grad na tu stranu, s druge imamo EKSPO, s drugačijim konceptom. Reč je o povećanju kapaciteta i rastu grada sa vrlo jasnim strategijama i smernicama.

• Na koji način će se povećavati smeštajni kapaciteti?

- Radi se projekat u kojim delovima treba da se grade novi hoteli. Postoje osnovni, za najuže potrebe EKSPO, ali tu će Beograd i okruženje dobiti ozbiljno "pojačanje", što se ne bi dogodilo da nije bilo ove izložbe.

• Šta biste poručili onima koji su nostalgični prema današnjem Sajmu?

- Gradovi se šire. Biće to i rasterećenje za saobraćaj, što se sajma tiče. Ako želimo organizaciju prestižnih i velikih događaja, mislim da oni ne treba da opterete stari rezidencijalni deo grada, već da se dešavaju na obodima.

• Koliko možemo da naučimo od tuđih iskustava?

- Nedavno sam bila u Portugaliji na najvećem veb-samitu u Evropi, gde u jednom danu dođe sedamdeset hiljada ljudi koji izlažu svoje proizvode, predstavljaju startap preduzeća, iniciraju susrete, organizuju paralelne konferencije i za to su zaista potrebni ozbiljni kapaciteti. U Portugaliji bivši EKSPO predstavlja to mesto. Najveći broj kulturnih događaja se tu organizuje. Lepa paralela može da se povuče sa portugalskim EKSPO iz 1998. godine. To je bilo seme oko koga je iznikao grad u kome se sada opredeljuju da uglavnom žive mladi. Nekada su to bili industrijska zona i otpad, a sada je to pretočeno u novi moderan grad u kome se nalaze i neki od najboljih restorana u Lisabonu. Vikendom ovde dolaze stanovnici glavnog grada.

• EKSPO oživljava periferiju?

- Izmeštanjem, čuva se stari deo grada koji ne može da podnese da tokom tri meseca četiri miliona ljudi prođe kroz njega. Turisti će dolaziti u centar grada po potrebi, na određeni kulturni događaj, da vide Beograd, ali neće tu biti smešteni 24 sata.

• Na čemu će biti stavljen akcenat tokom međunarodne sajamske manifestacije?

- Naša tema su igra, sport i muzika, ali i inovacije će takođe biti jedan od stubova predstojeće izložbe, ne samo u igri, sportu i muzici, već sveukupno. Inovacioni ekosistem vezan za nauku dobiće takođe vrlo značajno mesto na izložbi. Pratiće i "obojiti" EKSPO, jer smatramo da danas bez inovacija nema budućnosti. Imamo šta da pokažemo.

• Čemu danas pridajete najvše pažnje u vašem resornom ministasrstvu?

- Mnogo radimo na razvoju naučne izvrsnosti, sa vrlo konkretnim projektima i programima, kako bi one izuzetne, s jedne strane, nagradili, a s druge dali šansu onima koji imaju dobru ideju, da mogu da se finansiraju iz naših različitih fondova, da im damo podršku da hrabro izađu i na evropsko tlo. To nam je jedan od prioriteta, da ohrabrimo veći broj pametnih ljudi da apliciraju na međunarodnim projektima.

• Puno radite i na promociji inovacija?

- Imamo projekat "Srbija, zemlja nauke, zemlja inovacija", gde obilazimo sve veće gradove u našoj zemlji. Mešoviti tim iz Fonda za nauku, Fonda za inovacionu delatnost, Privredne komore Srbije i poreski savetnici, objašnjavaju koji su to potencijalni izvori finasiranja koje država obezbeđuje i, što je veoma bitno, koje su to poreske olakšice koje je država uvela za privatni sektor, stimulativne za istraživanje i razvoj. To je nešto s čim neki još nisu dovoljno upoznati, nemaju hrabrosti da pokušaju, a mi smo tu da im objasnimo i pokažemo im dobre primere iz prakse, koliko je to zaista isplativo za kompanije. To su frontovi popularizacije nauke, i mislim da smo uspeli da u poslednjih godinu dana podignemo njenu vidljivost.

• Vidljiv je i povratak nekih mladih naučnika?

- Radimo na tome intezivno, jer zahvaljujući ulaganju u infrastrukturu već sada neki brojevi i podaci pokazuju da se ljudi vraćaju u Srbiju. Želimo istovremeno i da internacionalizujemo našu nauku. Nije reč samo o povratnicima, već otvaramo vrata naših instituta i infrastruktura za saradnju na međunarodnom nivou, da kao što mi nekada odemo u inostranstvo da radimo, tako privučemo strane naučnike da dođu da rade kod nas.

• Kakva su primanja?

- Ono što smo takođe uspeli u poslednjih godinu dana je da razrešimo problem s kojim su se sučavali naši istraživači, a to je sistem plata. Uspeli smo da postignemo dogovor i sa Zajednicom instituta Srbije, i sa sindikatom, i došlo smo do, iz mog ugla, za početak, jako dobrog predloga, koji je prihvaćen i od strane Vlade Republike Srbije, gde će jedno naučno zvanje imati jedinstvenu platu koja je za naše uslove trenutno više nego fer. Sa novim sistemom krećemo od 1. januara 2024. godine. Naravno, ići ćemo u povećanja, kada god to budemo mogli. Uveli smo veoma transparentan i jednostavan sistem. Mnogima koji su s pravom bili nezadovoljni rešio je problem. Delu istraživača će biti podignute plate, a ono što je bitno nikome neće biti smanjene. Bio je to veliki izazov, ali to smo uspeli da rešimo. Takođe, odlučili smo da nagradimo i 10 odsto najbljih naučnika, koji će, po vrlo merljivim kriterijumima, imati dodatnu stimulaciju. Na svake dve godine istraživači će imati šansu da se nađu među 10 odsto najboljih.

Foto: Goran Čvorović

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije