SLAVIMO VAVEDENJE PRESVETE BOGORODICE: Običaji kažu da se jedna stvar danas nikako ne sme raditi

Novosti online

04. 12. 2023. u 07:23

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Vavedenje Presvete Bogorodice, jedan od najvećih praznika posvećenih Bogomajci.

СЛАВИМО ВАВЕДЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ: Обичаји кажу да се једна ствар данас никако не сме радити

Foto: Jutjub printskrin/Televizija Hram

Taj praznik, obeležen crvenim slovom u bogoslužbenom kalendaru SPC kao zapovedni praznik, slavi se kao uspomena na dan kada je Bogorodica, u pratnji svojih roditelja Joakima i Ane, prvi put uvedena u hram Božji.

Činom Vavedenja Marijinog, kaže jevanđelsko predanje, sveti roditelji ispunili su zavet da će porod, kojeg dugo nisu imali, "predati Bogu na službu".

- Napred su išle device, sa zapaljenim svećama, a za njima presveta Deva, ukrašena carskim blagoljepnim haljinama, kako priliči kćeri carevoj i nevesti Božjoj - zapisano je u "Prologu" vladike Nikolaja Velimirovića.

Slava manastira Hilandar

Vavedenje je slava manastira Hilandar na Svetoj Gori, pa će bratstvo srpske carske lavre proslaviti praznik svoje zaštitnice i zaštitnice čitavog Atosa.

Prema predanju, Bogorodica je jedina žena koja je stupila na tlo Svete Gore na svom misionarskom putovanju po povratku iz Svete zemlje.

Na pravoslavnim ikonama posvećenim ovom prazniku slika se Bogorodica u pratnji devojaka sa upaljenim voštanicama, a jedna od najlepših predstava je slavska ikona manastira Hilandar.

U Crkvi kralja Milutina u Studenici je jedna od najvrednijih i najbolje očuvanih fresaka sa istom scenom Vavedenja. Na slavskim ikonama Vavedenja slika se takođe i scena iz jerusalimskog hrama, u kojoj trogodišnju Mariju i njene roditelje prima prvosveštenik Zaharija, otac Jovana Preteče.

Narodna verovanja i običaji

Bogorodica se smatra zaštitnicom žena porodilja i razna su narodna verovanja vezana za moć ikona na kojima je ona predstavljena. Prema narodnim verovanjima, stočari slave Vavedenje kako bi im Bogorodica zaštitila stoku od zveri, a u istočnoj Srbiji su na osnovu vremena toga dana predskazivali rod useva - vedro nebo obećava dobru letinu.

U pojedinim takovskim selima je bio običaj da se na današnji dan nakon službe ostane kod crkve i da se tu prvi put pojave sve mlade koje su se udale te jeseni, a u selima južnog Pomoravlja sve žene koje nemaju decu, odlaze u manastir Crkvicu gde se čitavu noć mole kako bi dobile porod.

Na ovaj dan post je obavezan jer Vavedenje pada u vreme velikog božićnog posta.

Na današnji dan, narod kaže, nije dobro uzimati noževe, makaze ili bilo kakva sečiva. Tako će i čeljusti zveri preko predstojeće zime ostati zatvorena.

U Srbiji na ovaj dan prestaju svadbe. U nekim krajevima se do danas zadržao običaj da se na Vavedenje, nakon službe, kod crkava okupe sve mlade koje su se udale te jeseni. One treba da se svečano obuku i okite cvećem jer simbolizuju bračnu sreću i slogu. Po tradiciji, svadbe će se nastaviti narednog proleća.

Stariji ljudi kažu: “Ako na Vavedenje pada kiša – biće rodna naredna godina. Ako duva jak vetar – biće nerodna. Ako bude hladno i sa snegom – sledeća godina biće blaga i topla”.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

HRVATI ŠOKIRALI RUSIJU: Uradili ono što čak ni Amerikanci nisu bili spremni da učine