OD DEVET ZGRADA STIPENDIJE SRBIMA: "Privrednik", jedno od najstarijih udruženja u Hrvatskoj, čeka vraćanje vrednih nekretnina

OSIM vrednih zgrada u centru Zagreba, koje su pre desetak dana odlukom tamošnjih vlasti vraćene, odnosno donirane Srpskom privrednom društvu "Privrednik", ovo najstarije udruženje srpskog naroda u Hrvatskoj potražuje još niz nekretnina. Oko nekih se vode sudski sporovi, dok su se druge našle pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.

Srpsko privredno društvo Privrednik

U Daruvaru, u Ulici bana Jelačića 2 i 4, nalazi se zgrada koju su "Privredniku" ostavili Isidor i Hristina Dobrović, na osnovu "zakladnog pisma" iz 1911. Dobrović je bio trgovac, veleposednik, dobrotvor i prvi predsednik "Privrednika". Društvu je poklonio i veliki broj akcija Srpske banke u Zagrebu.

U Rijeci su nasledili zgradu u Ulici braće Brančeta 81, koju im je oporukom ostavio ugledni riječki trgovac i vlasnik prvih prodavnica obuće u gradu, Stevan Georgijević, 1927. Nekretnine je ostavio za "podizanje srpskog podmlatka".

U Slavonskom Brodu, takođe testamentom, "Privrednik" je stekao vlasništvo na dve zgrade. Trgovac Joco Lacković im je ostavio jednu na Trgu pobede 29, a Simo Lazarević drugu, u Ulici dr Vlatka Mačeka 17. Nekretnine su nasledili i u Pakracu, na Trgu bana Jelačića 18, gde im je trgovac Đuro Jagnjić 1933. ostavio kuću.

U Osijeku, Krstova 48, kuću je 1928. ostavila Jelisaveta Gavrilović, u Vinkovcima im je nekretninu oporukom darivala Katica Ivošević, a u Gospiću, u Ulici Ante Starčevića 70, Jelena Kangrga.

U Karlovcu, godine 1914, kuću im poklanja i Jovan V. Barak, jedan od najimućnijih žitelja ovog grada, trgovac, poliglota i dobrotvor, koji je ostavio značajno bogatstvo i novosadskoj Matici srpskoj i beogradskom Domu za siročad.

Никола ЛунићFoto: Ј. Дробњак

POGLEDAJ GALERIJU

- Vraćen nam je tek mali deo onoga što smo imali pre Drugog svetskog rata - kaže predsednik društva Nikola Lunić. - Društvo je nastalo 1897. i ne samo da je najstarije udruženje Srba u Hrvatskoj, već je, posle Crvenog krsta, i jedno od najstarijih aktivnih hrvatskih udruženja uopšte. Osnivač je Vladimir Matijević, a nastalo je s ciljem da se pomogne u obrazovanju siromašnog srpskog stanovništva, posebno s područja Vojne krajine, koje se sve više iseljavalo. Bogati zagrebački Srbi finansirali su školovanje siromašne i darovite dece, najviše za trgovce i zanatlije. Do Drugog svetskog rata odškolovano je 43.000 đaka i studenata. Zaveštavali su imovinu "Privredniku" da bi se obezbedio kapital za to školovanje.

Na početku Drugog svetskog rata, ustaški režim je sve te nekretnine uzurpirao i opljačkao, a posle rata nova vlast sprovodi nacionalizaciju. Deo zgrada potpada pod upravu lokalnih vlasti, a manji deo prelazi u vlasništvo Srpskog kulturnog društva "Prosvjeta". "Privrednik" je ukinut državnim dekretom 1947. Posle osamostaljivanja Hrvatske, delovi zgrada u nekadašnjem vlasništvu rasprodati su kao stanovi.

- Kada je donet Zakon o denacionalizaciji 1997, podneli smo zahtev za povraćaj onoga čemu smo uspeli da uđemo u trag. Rad "Privrednika" obnovljen je 1993. Budući da nam nije priznat kontinuitet, nismo mogli da dobijemo povraćaj imovine, nego je nađeno rešenje da nam deo bude doniran. Tako nam je vraćeno oko 250 kvadrata u Bačićevoj palati i deo kompleksa u Preradovićevoj 18. Palatu smo pre rata dobili na dar od Lazara Bačića, srpskog dobrotvora, trgovca i vlasnika Ciglane u Jasenovcu (na čijem imanju je sagrađen zloglasni logor 3), dok smo kuću u Preradovićevoj kupili 1907. Za obe nekretnine imamo ugovore. Ostatak palate i kompleksa čine stanovi koji su otkupljeni, a za jednu dvorišnu zgradu od 500 kvadrata čekamo vraćanje - kaže naš sagovornik.

Lunić dodaje da je i opšti i interes srpske zajednice da imovina bude vraćena, kako bi "Privrednik" imao stabilnije prihode i mogao da finansira školovanje još više mladih ljudi.

- Zahvaljujući donatorima, prošle godine smo stipendirali 132 učenika i studenta u Hrvatskoj. To puno znači za našu decu i omladinu na nerazvijenim područjima, posebno sa Banije, Korduna, iz Like i severne Dalmacije. Ulažemo u opstanak našeg naroda na ovim prostorima - zaključuje Lunić.

BONUS VIDEO - DR NOVOSTI: Kako biti emocionalno inteligentniji?

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije