UGOVORI O RADU: Tipovi, razlike i obaveze

KADA stavimo svoj potpis na bilo koji ugovor, obavezujemo se da ćemo poštovati uslove koje taj dokument sadrži.

Foto: pexels.com

To je univerzalno pravilo koje posebno dobija na značaju u kontekstu zapošljavanja. Upravo ugovori o radu koje potpisujemo mogu biti složeni i ponekad izazivaju konfuziju.

U nastavku teksta ćemo vam u najkraćim crtama objasniti različite tipove ugovora o radnom angažovanju, njihove osnovne karakteristike i olakšati vam njihovo razumevanje.

Razlike između ugovora za stalno i ugovora na određeno vreme

Pre nego što istražimo različite oblike zaposlenja, bitno je naglasiti da osnovni zakon definiše radnopravni odnos kroz ugovor o radu između poslodavca i radnika, bilo na određeno ili neodređeno vreme.

Ugovor o radu na neodređeno vreme, poznatiji kao "ugovor za stalno", ne određuje unapred trajanje zaposlenja. Ova vrsta ugovora se razlikuje od ostalih prvenstveno u pogledu uslova za prekid radnog odnosa. Zakon o radu precizira razloge za raskid ovog tipa ugovora, pri čemu se otkaz od strane poslodavca izdvaja kao posebno osetljivo pitanje, ali to je tema za neku drugu priliku.

S druge strane, ugovor o radu na određeno vreme je definisan sa preciznim krajem trajanja. Razlozi za ovaj tip ugovora su jasni: potreba da se određeni poslovi završe u konkretnom roku ili kao odgovor na iznenadne situacije, obično sa maksimalnim trajanjem od 24 meseca.

Izuzetno, ugovor na određeno može da traje duže zbog specifičnih razloga kao što su zamena privremeno odsutnog zaposlenog, projekti, angažman stranaca do isteka radne dozvole, zaposlenje kod novih poslodavaca, ili ugovori sa osobama koje su do pet godina pred penzijom.

Nakon što smo razmotrili osnovne razlike između ugovora o radu na neodređeno i određeno vreme, važno je švatiti da radni odnos nije ograničen samo na ove dve forme. Zakonodavac pruža fleksibilnost kroz različite ugovorne oblike koji omogućavaju angažovanje na specifične, prilagođene načine.

U tom smislu, pored "standardnih” radnih ugovora, postoji više načina da se formalizuje radni angažman kroz različite forme ugovaranja – ugovor o delu, ugovor o privremenim i povremenim poslovima, ugovor o dopunskom radu ili ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju. Ove vrste ugovora omogućavaju obavljanje poslova van radnog odnosa.

Ugovor o delu

Ugovor o delu omogućava poslodavcu da angažuje pojedinca za zadatke van uobičajenih aktivnosti kompanije. Propisuje se da se ovakav ugovor sklapa samo za zadatke koji nisu deo osnovne delatnosti. Na primer, trgovinska firma ne može angažovati prodavca po ovom ugovoru. Međutim, vlasnik može angažovati radnika za građevinske poslove.

Ovaj ugovor mora biti u pisanom obliku i pokriva poslove izvan delatnosti poslodavca. Pri tom, kod ovog tipa ugovora nema specifičnih ograničenja u vezi sa osobama koje mogu biti uključene, što daje određenu fleksibilnost.

Ugovor o privremenim i povremenim poslovima

Kada poslodavac ima potrebu za obavljanjem poslova koji nisu kontinuirani tokom cele godine, već se obavljaju periodično ili privremeno, postoji mogućnost zaključivanja ugovora o privremenim i povremenim poslovima.

Ovakav ugovor, prema zakonu, može biti sklopljen sa nekoliko kategorija lica, a to su:

* Nezaposleni,

Zakon i za ovakav ugovor zahteva da bude sačinjen u pisanoj formi, čime se stavlja u kategoriju ugovora sa obaveznom formom.

Prema navedenom, jasno je da postoji nekoliko uslova za zaključivanje ugovora o privremenim i povremenim poslovima:

* Poslovi moraju biti povremeni ili privremeni, odnosno da ne traju duže od 120 radnih dana u jednoj kalendarskoj godini.

* Moguće je sklopiti ugovor samo sa ljudima koji pripadaju navedenim kategorijama.

* Ugovor mora biti dokumentovan u pisanoj formi i obe ugovorne strane ga moraju potpisati.

Ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju

Ugovor o stručnom osposobljavanju se zaključuje radi izvršavanja pripravničkog staža ili polaganja stručnog ispita, što je često obavezno pre samostalnog rada u određenoj oblasti.

Takođe, može se sklopiti radi stručnog usavršavanja i sticanja specifičnih veština za rad u toj oblasti, ili za obavljanje specijalizacije, u skladu sa propisima.

Drugim rečima, ovakav ugovor se zaključuje kada je potrebno steći pripravnički staž ili položiti stručni ispit, na primer u oblasti medicine, ili kada je propisano specifično stručno usavršavanje kako bi se obavljali određeni zadaci.

Iako poslodavac može pružiti novčanu naknadu licu na stručnom osposobljavanju ili usavršavanju kao dodatni podsticaj, to nije obavezno zakonom. Ipak, poslodavac je obavezan da omogući sticanje iskustva, znanja i veština.

Ovaj ugovor je takođe formalan dokument koji se mora sastaviti u pisanoj formi kako bi se jasno definisale obaveze obe strane.

Ugovor o dopunskom radu

Ugovor o dopunskom radu je tema koju ćemo na kraju dotaknuti, iako nije često prisutan među mladim radnicima na početku karijere. Ova vrsta ugovora se odnosi na zaposlene koji već rade puno radno vreme kod jednog poslodavca.

Konkretno, zaposleni koji već ima puno radno vreme kod jednog poslodavca može sklopiti ugovor o dopunskom radu s drugim poslodavcem, ali ne više od jedne trećine punog radnog vremena.

U ugovoru o dopunskom radu preciziraju se prava na novčanu nadoknadu i ostala prava i obaveze vezana za rad, i zaključuje se u pisanom obliku.

Zaključak

Prema Zakonu o radu, osnovni način zaposlenja je putem radnog odnosa, ali kao što vidimo, dopušteni su i drugi oblici angažovanja, iako s manjim obimom prava u poređenju s radnim odnosom.

Ugovor o radu podrazumeva platu i niz prava među kojima su plaćeno odsustvo, godišnji odmor, bolovanje, ograničeno radno vreme, dok ostali ugovori uglavnom znače rad za naknadu, pod uslovima koji su dogovoreni s poslodavcem.

Drugim rečima, osnovni oblik zaposlenja - radni odnos, formalno pruža najviše prava. Ipak, to ne znači da ostali ugovori ne mogu biti korisni u određenim situacijama.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije