U REDOVNOJ ŠKOLI KAO U LAVIRINTU: U obrazovnom sistemu decu sa smetnjama u razvoju čekaju izazovi koje nekad ne mogu da savladaju
PREDRASUDE prema mališanima sa smetnjama u razvoju i dalje postoje, pa se dešava da se u redovnoj školi, u nekim sredinama, celo odeljenje ispiše jer neće u razred sa učenikom sa smetnjama.
Foto Shutterstock
Na ovakve situacije, govoreći o sistemu školovanja dece sa posebnim potrebama, ukazuje Snežana Milivojević. Ona je predsednica Saveza za pomoć osobama sa Daunovim sindromom i majka deteta koje ima ovaj hromozomski poremećaj.
- Prosvetni radnici bi morali više da rade i sa decom i sa roditeljima na prihvatanju mališana koji su na inkluziji. Ali, dešava se da i roditelji insistiraju da u redovnu školu idu deca koja u njoj ne mogu da se snađu, kao što se dešava da stručnjaci ne urade dobru procenu, pa u specijalnu školu ode dete koje ima mogućnosti za redovnu - kaže naša sagovornica.
Ona potvrđuje da u Srbiji đacima sa posebnim potrebama nedostaju i lični pratioci i personalni asistenti, ali naglašava da katkad upravo pratioci svojom pojavom dodatno "etiketiraju" decu.
- Mislim da bi najbolji model školovanja za našu decu bio, uslovno rečeno, mešoviti. Da u nekim predmetima, kao što su likovno, muzičko, građansko vaspitanje pohađaju redovnu nastavu, sa ostalom decom, a da matematiku, jezik i ostale predmete uče zasebno, u grupama. Jer ovako, ako nastavnik nije pripremljen za takvo dete, trpe ostali učenici, koji propuštaju gradivo - kaže Snežana Milivojević.
Foto Youtube screenshot
Dodaje još da su kroz celo školovanje obavezni veliki trud i rad roditelja sa ovom decom. Njen sin pohađa specijalnu, odnosno školu za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju, u kojoj su grupe od po petoro-šestoro đaka. Sa njima se lakše radi i nastavnici mogu da im budu posvećeniji. Ipak, kada je u pitanju socijalizacija, bolji je, ističe naša sagovornica, inkluzivni model. Što se mališani ranije uključe u zajednicu, bolje su prihvaćeni i bolje se i snalaze.
Veliki problem je i taj što nemaju svi gradovi škole za ove mališane, pa oni svakodnevno moraju da putuju.
- Znam porodicu iz sela u okolini Zaječara, do kog nema ni redovnog autobuskog prevoza, pa roditelji moraju svakodnevno taksijem da šalju mališana u školu - kaže Milivojević. - Ali, problemi nastaju tek kad naša deca završe školu, jer samo retki su sposobni da rade satima jedan posao i retki mogu da ga nađu. Oni završavaju zatvoreni u kući, pošto je broj dnevnih boravaka mali. Gube sve veštine koje su stekli i za šta su osposobljeni. Navikli su da imaju dnevne obaveze, a odjednom se sve svede na boravak s roditeljima.
Zato su udruženja za osobe sa autizmom, daunovim sindromom i MNRO (mentalno nedovoljno razvijene osobe) zatražili od nadležnog ministarstva da se ovim mladim ljudima obezbede personalni asistenti, koji će bar dva - tri sata dnevno sa njima raditi, izvesti ih u šetnju ili na neku aktivnost.
Zoran Dimitrijević iz Saveza mentalno nedovoljno razvijenih osoba konstatuje da se u Srbiji dosta radilo na tome da se razbije tabu, ali i dalje mnogi roditelji osećaju stid, pa ove osobe nisu uključene u zajednicu.
- Finansijska podrška na lokalu često nije dovoljna, nema dnevnih boravaka. Stručnjaci su dobri, ali mahom koncentrisani u većim gradovima, posebno ako imaju dodatne edukacije i licence. Pravilnik za uslugu dnevnog boravka previše je oštar, pravljen po nemačkim ili švedskim standardima. Predviđa određen broj zaposlenih na određen broj dece, npr. na 20 mališana sa smetnjama u razvoju 10 stručnjaka. To je za našu sredinu nedostižno i nemoguće je obezbediti i broj i finansiranje tih stručnjaka. Zato treba prilagoditi kriterijume našim uslovima - kaže Dimitrijević.
BEZ TUĐE NEGE
NIJE mali broj dece sa daunovim sindromom koji ne dobijaju novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica, kaže Snežana Milivojević. Dešava se da komisija proceni da osobi nije potrebno, kako kaže, jer može sama da se obuče, obuje i hoda, a zaboravljaju da ne može da brine o sebi i da najčešće potiče iz samohranih porodica.
Milica Nikolić iz udruženja "Bazi Mili" iz Lajkovca, kaže da redovne škole najteže upisuju deca sa autizmom i ona sa višestrukim smetnjama, a gro njih već u četvrtom razredu prelazi u specijalne. Ali, ima i onih, primećuje, koji krenu po IOP 2 (individualni program kod kog se smanjuje obim gradiva i prilagođava detetu), pa vremenom toliko napreduju da prelaze na IOP 1 (ne smanjuje se obim, već se gradivo prilagođava detetu).
- Veliki problem je nedostatak pedagoških asistenata - kaže Milica. - Naša OŠ "Mile Dubljević" u Lajkovcu je primer dobre prakse i mi imamo defektologa koji radi kao pedagoški asistent, ali se ne vodi tako. Ostale škole ga nemaju. U prošloj godini izmenjen je pravilnik i kriterijumi, pa škola mora da ima najmanje 10 učenika koji pohađaju nastavu po IOP2 da bi dobila pedagoškog asistenta. To je za unutrašnjost nedostižno.
Preporučujemo
SRBI POREKLOM IZ DONjEG VAKUFA: Trideset godina sećanja, bola i istrajnosti (FOTO)
10. 01. 2026. u 13:51
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
KINESKINjA - SRPSKA SNAJA: Sa Dejanom čeka drugo dete, a jedna stvar u Srbiji joj je VRLO ČUDNA
KSUE Leng, koja se zbog ljubavi prema Dejanu preselila u Srbiju, postala je prava zvezda društvenih mreža. Nakon što je savladala sve srpske običaje i donela na svet malu Minju, otkrila je da u 2026. godinu ulazi sa najlepšim mogućim razlogom za slavlje.
10. 01. 2026. u 13:21
KOJI JE IBRIN MATERNjI JEZIK? U Bosni mu žestoko zamerili zbog izjave - VREĐAJU ga i zbog izgovora
NIJE tajna da je slavni napadač Zlatan Ibrahimović poreklom sa prostora bivše Jugoslavije, odakle su se njegovi roditelji odselili sedamdesetih godina prošlog veka. Majka Jurka Gavrić je Hrvatica koja je radila kao čistačica u Švedskoj, otac Šefik Ibrahimović je pevač iz okoline Bijeljine, a iako je Zlatan odrastao u Skandinaviji, daleko od bivše države, i te kako je vezan za ovo područje.
10. 01. 2026. u 12:36
SKRIVENA PRETNjA IZ VOJNE BAZE: Tajni grad veličine 100 Moskvi na Grenlandu - duboko ispod ledenog pokrivača
NAUČNICI upozoravaju na ozbiljan ekološki rizik od napuštene američke vojne baze Kamp Senčuri, poznate kao „grad pod ledom“, koju je slučajno ponovo otkrio NASA-in radar 2024. godine duboko ispod ledenog pokrivača Grenlanda.
10. 01. 2026. u 15:43
BUJNO POPRSJE - ZUMIRANO: Edita u kupaćem - vrelo izdanje
PEVAČICA Edita Aradinović rešila je da hladne dane zameni plažom i vrelim peskom, pa je otišla u Dubai.
10. 01. 2026. u 16:21
KRAJ NATO-a? Alijansa na "smrtnoj straži" zbog Trampa - Evropom se širi STRAH
GRENLAND bi mogao da se pokaže kao prevelik zalogaj, a američki apetiti generalno preterani da bi ih NATO preživeo.
10. 01. 2026. u 10:35
AKCIJA KOJA JE ŠOKIRALA SVET: Kako na poteze Rusije i Kine može da utiče američko zarobljavanje Madura
DOK SU Nikolas Maduro i njegova žena Silija Flores u američkom pritvoru gde će ostati dok su pod optužbama za drogu i oružje koje oni negiraju, stručnjaci se pitaju šta američko zarobljavanje venecuelanskog lidera može da znači za međunarodne norme i da li bi moglo da ohrabri druge zemlje.
10. 01. 2026. u 14:36
NAPUSTILA GRAD I NA BABOVINI ODGAJA DECU: Mlada Beograđanka Aleksandra odlučila da se pre 14 godina vrati u planinsko selo Vlase kod Vranja
MOJ tata se ljutio na mene, govorio je, ja sam odatle otišao, a ti se vraćaš, ali ja sam odlučila i na kraju je život tako sve uredio da na mestu u planinskom selu Vlase, gde je njegova majka Ljubica odgajala trojicu sinova i jednu kćer, to sada radim i ja - započinje svoju po mnogo čemu neobičnu priču tridesetšetogodišnja učiteljica Aleksandra Ljubić, književnica, slikarka, supruga, odbornica u skupštini grada i, kako kaže, najvažnije mama Darka (14), Đorđa (10), Veljka (8) i Marijane (7).
10. 01. 2026. u 15:08
FRANCUSKA PRETI IZLASKOM IZ NATO-a: Glasanje u parlamentu, bes prema Trampu zbog Venecuele, Izraela i Grenlanda
FRANCUSKA je zapalila političku fitilj-bombu u samim temeljima NATO-a, u trenutku kada se globalne tenzije ubrzano prelivaju sa periferije na samu strukturu zapadnog bezbednosnog sistema.
10. 01. 2026. u 06:30
"PRIPADA NAMA - NE DANSKOJ, NI SAD" S Grenlanda poslata jasna poruka: "Niko nema pravo da odlučuje umesto nas"
LIDERI pet najvećih političkih partija Grenlanda objavili su zajedničko pismo u kojem naglašavaju da Grenland nije deo ni SAD ni Danske, već da pripada Grenlanđanima, i da zahtevaju od Sjedinjenih Američkih Država da nemaju nikakvu kontrolu nad tim ostrvom.
10. 01. 2026. u 11:52
Najnovije iz rubrike
POPLAVE NA KIM: Naložene hitne evakuacije, presečeni putevi, domaćinstva bez struje danima (VIDEO)
TOKOM proteklih dana obilne kiše koje su zahvatile Kosovo i Metohiju izazvale su ozbiljne poplave širom pokrajine, pri čemu je situacija naročito kritična u zapadnom i centralnom delu regiona.
10. 01. 2026. u 16:23
POMOĆ GRAĐANIMA MAKSIMALNA Zbog vanredne situacije izazvane snežnim padavinama obilaze se kritična područja
PRIPADNICI Ministarstva unutrašnjih poslova, Direkcije policije i Sektora za vanredne situacije, zbog vanredne situacije izazvane snežnim padavinama i nepovoljnim vremenskim uslovima, danima su neprekidno angažovani na terenu širom Srbije, gde obilaze kritična područja, pružaju pomoć građanima i sprovode preventivne i interventne mere u cilju zaštite života i imovine ljudi.
10. 01. 2026. u 14:32
SRBI POREKLOM IZ DONJEG VAKUFA: Trideset godina sećanja, bola i istrajnosti (FOTO)
SBI poreklom iz Donjeg Vakufa, rasuti širom sveta nakon ratnog egzodusa, već tri decenije nose u sebi isti teret – sećanje na zavičaj koji su morali da napuste i nadu da ono što su izgubili neće biti zaboravljeno. Iako ih je život razneo na različite strane planete, najveći broj njih novi dom pronašao je u Gradišci, gde su, vođeni istom mišlju i istom tugom, osnovali zavičajno udruženje sa ciljem da sačuvaju identitet, tradiciju i tragove svog postojanja u Donjem Vakufu.
10. 01. 2026. u 13:51
KINESKINJA - SRPSKA SNAJA: Sa Dejanom čeka drugo dete, a jedna stvar u Srbiji joj je VRLO ČUDNA
KSUE Leng, koja se zbog ljubavi prema Dejanu preselila u Srbiju, postala je prava zvezda društvenih mreža. Nakon što je savladala sve srpske običaje i donela na svet malu Minju, otkrila je da u 2026. godinu ulazi sa najlepšim mogućim razlogom za slavlje.
10. 01. 2026. u 13:21
UPOZORENJE: Ovo je najgora stvar koju možete da uradite svom automobilu kad je napolju debeli minus
NA temperaturama nižim od minus deset stepeni preporučuje se da se vozilo ne pere, jer nagli kontakt tople vode sa hladnim delovima automobila može izazvati termički šok.
10. 01. 2026. u 12:26
Komentari (0)