Društvo

DA SE NE ZABORAVI OSVAJANJE SLOBODE: Prvi put Srbi će dan sećanja na žrtve genocida obeležiti širom bivše Jugoslavije

SRBIJA danas obeležava Dan sećanja na žrtve Holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu, na dan kad su, 22. aprila 1945. godine, preostali logoraši organizovali proboj iz najstrašnijeg logora smrti u NDH - Jasenovac.

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ ОСВАЈАЊЕ СЛОБОДЕ: Први пут Срби ће дан сећања на жртве геноцида обележити широм бивше Југославије

vikipedija

Ovaj dan, koji je ujedno i Dan muzeja žrtava genocida, biće prvi put obeležen u gotovo svim bivšim jugoslovenskim republikama. Pored tradicionalne svečane ceremonije polaganja venaca na Sajmištu, gde je takođe bio logor za Jevreje, a posle proleća 1941. i za Srbe iz NDH, najviše Kozarčane, antifašiste i ratne zarobljenike, takođe prvi put na ovaj dan biće položeni venci i na stratištima u Kragujevcu, Kraljevu i u Jajincima. Centralna manifestacija Muzeja biće u podne u Narodnoj biblioteci Srbije, a predvodiće je ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović, u prisustvu visokih državnih zvaničnika, diplomatskog kora, crkvenih velikodostojnika, direktora ustanova kulture...

Venci će biti položeni i na stratištu, u Donjoj Gradini, u RS, gde će biti držano opelo, a Eparhija pakračko-slavonska organizovaće molitveni skup u Hramu Svetog proroka Ilije u Mlaki, gde će biti služena liturgija "onima koji su kroz stradanja zadobili venac svetih", saopšteno je iz manastira Jasenovac.

Muzej žrtava genocida će u Užicu, u saradnji sa Istorijskim arhivom tog grada, organizovati izložbu slika monahinje Marije (Antić) iz manastira Rođenja Svetog Jovana Krstitelja u Jasenovcu - "Sveti novomučenici jasenovački u svetlosti Vaskrsenja". Izložbu u Nikšiću muzej organizuje u saradnji sa Javnom ustanovom "Muzeji i galerije" i Nikšićkim pozorištem, pod nazivom "POVRATAK: Priča koja traje". Reč je o postavci kustoskinje Jasmine Tutunović Trifunov o sudbini srpske dece sa Kozare i iz Potkozarja i njihovoj potrazi za identitetom. U saradnji sa Savezom Srba u Sloveniji, u Ljubljani će biti organizovan i festival dokumentarnih i igranih filmova koji se bave genocidom nad Srbima, Jevrejima i Romima, a predavanja na ovu temu biće održana i u Skolju i Podgorici.

- Na Dan sećanja na žrtve Holokausta, genocida i druge žrtve fašizma naročito bi trebalo da se setimo najtragičnije epohe ne samo naše nacionalne, već i cele balkanske istorije - kaže Dejan Ristić, direktor Muzeja žrtava genocida. - Ti događaji su opominjući, ali nam sve ono što se dešavalo posle 1945. pokazuje da ljudska vrsta nije naučila lekcije iz Drugog svetskog rata. Da bismo se sećali, moramo da znamo. U tom kontekstu, Muzej čuva građu i neguje kulturu sećanja na žrtve, kao i na proboj logoraša iz hrvatskog logora smrti i najmonstruoznijeg gubilišta u Evropi. Genocid nad Srbima u NDH postao je deo nacionalnog identiteta srpskog naroda, kao što je Holokaust postao deo identiteta jevrejskog.

Epicentar tog genocida bio je upravo jasenovački logor.

Podaci pokazuju da je od aprila 1941. do maja 1945. godine ubijeno 73.316 mališana u NDH, a Hrvatska je bila jedino mesto u Evropi gde su postojali logori za decu. Samo od decembra 1941. do aprila 1942. godine ustaše su ubile 19.544 srpskih dečaka i devojčica.

Taj 22. april bio je neuobičajeno hladan, padala je jaka kiša. Od njih 1.073.600 ih se podelilo u dve grupe i jurnulo iz Ciglane i Kožare. Znak za proboj dao je povikom Ante Bakotić, a prolaz kroz jasenovačku kapiju omogućio je Mile Ristić, koji se prikrao mitraljescu na kapiji, ubio ga i preuzeo oružje. Pošto je nestalo metaka, bacio je mitraljez u Savu. Ristić je, inače, do kraja imao tešku sudbinu. Kada se Josip Broz razboleo i sam je završio u neuropsihijatrijskoj bolnici, a četiri dana posle Titove smrti - ubio se.

Prvobitni podaci pokazivali su da je proboj iz Jasenovca preživelo njih pedesetak, ali se naknadnim istraživanjem došlo do oko 117 ljudi. Preostalih 473 logoraša ubijeni su i spaljeni zajedno sa logorskim objektima. Ostali su preplivali preko Save u Bosnu, polegali na pesak, pa pošto se nisu dizali, ustaše su mislile da su ih poubijale i otišli su.

Protiv mraka borimo se znanjem

AKTIVNOSTI koje Srbija i Muzej sprovode dovele su do toga da se pitanje srpskog stradanja i Jasenovca sve više internacionalizuje, kaže Dejan Ristić (na slici):

- Prvi put je napravljen i akreditovani obrazovni program za nastavnike "Učenje o genocidu počinjenom nad Srbima", organizuju se izložbe, izdaju publikacije, naučno-istraživački projekti... Protiv mraka borimo se znanjem, a ne oružjem.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
2025. NEĆU PAMTITI PO DOBROM: Aco Pejović progovorio o velikim gubicima - Ne mogu zaboraviti takve stvari

2025. NEĆU PAMTITI PO DOBROM: Aco Pejović progovorio o velikim gubicima - "Ne mogu zaboraviti takve stvari"