KAD NEMA REČNIKA, MOŽE I BEZ KAZNE! Počela puna primena Zakona o rodnoj ravnopravnosti

IAKO nema ni gramatike, ni rečnika, ni pravopisa, rodno osetljiv jezik od juče je u obaveznoj upotrebi u medijima, obrazovanju i nauci. Time je počela puna primena Zakona o rodnoj ravnopravnosti, koji je u Skupštini usvojen 20. maja 2021. godine, a kojim se u praksu uvodi rodno senzitivni govor. Sudeći po jučerašnjih izdanjima, bar u štampanim medijama, nije se prešlo na rodno osetljiv jezik, a o njegovoj upotrebi u obrazovanju tek nije moguće govoriti jer su đačke knjige pisane pre njegovog donošenja.

FOTO: Arhiva novosti

Međutim, nedostatak stručne lingvističke literature nije jedina prepreka da reči ženskog roda kojima se označavaju neka zanimanja poput psihološkinja, hirurškinja, pilotkinja... uđu u punu javnu upotrebu, jer nisu doneta ni potrebna podzakonska akta koja detaljano preciziraju kako rodno osetljiv jezik treba da funkcioniše u praksi. Tim aktima, koja još nisu ni u proceduri, treba da se pozabave nadležna ministarstva iz oblasti informisanja, nauke i prosvete.

Da u medijima možda i neće biti obavezno korišćenje rodno osetljivog jezika, odnosno da oni neće podlegati kaznama ukoliko prekrše zakon, nagovestila je juče autorka Smernica za primenu Zakona o rodnoj ravnopravnosti Zorica Mršević koja je navela da je predviđeno da su mediji u Srbiji dužni da prilikom izveštavanja koriste rodno osetljiv jezik, ali da za njih ne postoje propisane kaznene odredbe.

- Zakonodavci su smatrali da postoji nezavisnost medija i da, s tim u vezi, za njih ne sme biti nikakvih sankcija - rekla je Mrševićeva. - Postoje novčane kazne u iznosu do dva miliona, ali nevezano za jezik, već za kršenje samog Zakona o rodnoj ravnopravnosti u kandidacionom postupku ili u procesu izbora, što nema nikakve veze sa samim jezikom. Jeste da postoji taj član koji predviđa obaveznost primene rodno senzitivnog jezika u obrazovnom procesu, u nauci i u medijama, ali mislim da sankcionisanja neće biti, jedino ko može da bude sankcionisan su odgovorne osobe u organima javne vlasti.

Mrševićeva objašnjava da se obaveza korišćenja rodno senzitivnog jezika sa propisanim kaznenim odredbama odnosi na upotrebu jezika u udžbenicima i nastavnom materijalu, kao i u svedočanstvima, diplomama, klasifikacijama, zvanjima, zanimanjima i licencama, kao i u drugim oblicima obrazovno-vaspitnog rada.

- To tačno znači da u udžbenicima treba da bude primena rodno osetljivog jezika u skladu sa gramatičim rodom lica o kome se radi, što znači da će se u diplomama i sertifikatima žene imenovati u ženskom rodu. Dakle, ocene za osobe ženskog pola biće umesto odličan - odlična ili umesto vrlodobar - vrlodobra - kaže Mršević. - U slučaju kršenja te obaveze u obrazovanju i nauci, postupak se neće pokrenuti po službenoj dužnosti, već samo u slučaju da postupak pokrene neko ko ima pravno relevantan interes da to pokrene.

Da je moguće pokretanje privatne tužbe zbog toga što je neko nezadovoljan načinom na koji mu se mediji ili pojedinci obraćaju, kaže nam advokat Milenko Radić.

- Moguće je podneti privatnu tužbu zbog kršenja Zakona o diskriminaciji, a moguće je podneti i pritužbu Povereniku za rodnu ravnopravnost - ističe Radić. - Ne treba gubiti iz vida da su Zakonom o rodnoj ravnopravnosti predviđene kazne od 150.000 dinara do dva miliona dinara, ali i kazna zatvora do pet godina.

Takođe, autori i zagovornici Zakona o rodnoj ravnopravnosti ističu da upotreba rodno osetljivog jezika ima veliki društveni značaj "jer doprinosi ravnopravnosti žena u društvu".

- Ovde nema ni govora o ravnopravnosti jer se ukida pravo na izbor, uvodi se totalitarizam, gubi mogućnost individulanog deklarisanja, nasilnim insistiranjem na rodno osetljivom jeziku ništa se neće promeniti u pogledu statusa žena koje se suočavaju sa problemima u društvu koje zbog ovoga neće biti tolerantnije - kaže prof. dr Isidora Bjelaković iz Matice srpske.

Advokat Radić podseća da su žene zakonski bile izjednačene sa muškarcima dok je važio Zakon o ravnopravnosti polova koji je ukinut donošenjem Zakon o rodnoj ravnopravnosti:

Preporučujemo

Društvo

0 0

MIRISI TRADICIJE I SNAGA ZAJEDNIŠTVA: Održana Batožkova zabava u Bačkom Petrovcu (FOTO)

19. 12. 2025. u 21:26

Društvo

0 1

BIĆEMO OKOVANI SNEGOM I LEDOM: Ovaj datum je prelomna tačka - Nikoljdan poslednji topao dan u godini (MAPE)

19. 12. 2025. u 19:37

Društvo

0 0

SUNCE SIJALO NA NA NIKOLjDAN: Sada je jasno kakva nas zima čeka po narodnom verovanju

19. 12. 2025. u 10:09 >> 19:35

Društvo

0 1

VELIKA GUŽVA NA NIKOLjDAN, POPODNEVNI ŠPIC U BEOGRADU: Evo koje su tačke u prestonici najkritičnije (FOTO)

19. 12. 2025. u 17:06

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije