OD RAKA OBOLELO 40.000 LJUDI: Posledice NATO bombardovanja SRJ 1999 - umesto da se smanjuje, broj kancera sve veći

ZA dve decenije od NATO bombardovanja, od 1999. do 2018. godine, zabeležen je značajan porast broja obolelih od malignih bolesti u Srbiji. Prema podacima Registra za rak, 1999. bilo ih je 19.000, potom 2018. oko 30.000, a 2021. broj je dostigao 40.000!

Foto Z. Jovanović

Ove podatke iznela je donedavna ministarka zdravlja prof. dr Danica Grujičić na predstavljanju Deklaracije o potrebnim merama sanacije posledica NATO agresije na SR Jugoslaviju, koje je organizovala Inicijativa za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja.

- Analiza smrtnosti od maligniteta takođe je pokazala značajan porast. Imamo oko 12.000 ovakvih slučajeva u 1999. godini, oko 15.000 u 2018. godini, da bi 2021. broj premašio 20.000. Analiza smrtnosti od malignih bolesti pokazuje da je Srbija na prvom mestu u Evropi, iako nikada nije bilo ovoliko novih lekova i ovoliko aparata za dijagnostiku. Država ulaže u lečenje, a smrtnost nam raste. Iza Srbije nalaze se Hrvatska, Crna Gora i Mađarska. Zašto prva mesta zauzimaju baš zemlje regiona i šta je to što može da objasni ovu pojavu? Duboko smo ubeđeni da je u pitanju nuklearno-hemijsko zagađenje iz 1999 - smatra Grujičićeva.

Da bi osiromašeni uranijum mogao biti inicijator malignih oboljenja ukazuje i to što je prvo porastao broj obolelih od leukemije i limfoma, a zna se da se posledice nuklearne katastrofe prvo odražavaju na koštanu srž i imuni sistem. Grujičićeva je navela i uočen veliki porast autoimunih bolesti. U 2019. broj je iznosio 27.000, a ima ih bar duplo više.

Neophodno je utvrditi i zdravstevno stanje vojnika koji su bili izloženi dejstvu municije sa osiromašenim uranijumom, ali i onih delova naše zemlje koji su pretrpeli teško hemijsko oštećenje, kao što su Pančevo, Bor, Kragujevac i Novi Sad, koje je UNEP (Program UN za zaštitu okoline) 1999. proglasio nebezbednim za život.

Foto Z. Jovanović

Inače, u Deklaraciji inicijatori sugerišu da se pokrene državni projekat i sagledaju efekti preduzetih mera u proteklih četvrt veka, ali i da se krene u nova istraživanja. To bi značilo popis svih lokacija bombardovanih ubojitim sredstvima koja ostavljaju dugotrajne štetne posledice po zdravlje ljudi, zemlju, vodu, vazduh i vegetaciju, sa fokusom na municiju sa osiromašenim uranijumom i zagađujuće materije oslobođene iz uništenih industrijskih objekata i transformatora. Neophodan je i pristup podacima monitoringa životne sredine koje su relevantni organi obavljali tokom NATO bombardovanja, naknadna kontrola efekata čišćenja i sanacije bombardovanih lokacija, revizija baza podataka o zdravlju stanovništva i stanju životne sredine pre i posle 24. marta 1999.

Na osnovu dobijenih podataka, trebalo bi formirati nacionalne naučne projekte za istraživanje uzročno-posledičnih veza između štetnih agenasa i uticaja na zdravlje, i odrediti epidemiološke studije na ugroženim lokacijama, kao i mere remedijacije (sanacije zagađenja).

Foto Tanjug

Dr Jagoš Raičević istakao je da svi građani imaju pravo da ne trpe posledice NATO bombardovanja, koje se ne svode samo na kontaminaciju osiromašenim uranijumom, već i piralenom ili na primer živom. Vladi je dostavljen elaborat sa konkretnim predlozima.

General Slobodan Petković, specijalista atomsko-biološko hemijske odbrane, tvrdi da je 1999. na teriotiji SRJ i Srbije vođen radiološki i hemijski rat. U toku i posle agresije, preduzete su mere koje su propisivali odgovarajući protokoli. Identifikovano je stanje na gađanim rejona Bujanovca, Preševa i Vranja, a vojska i Institut "Vinča" su organizovali dekontaminaciju terena, koja nije završena. Civilne institucije su sprovele hemijsku dekontaminaciju pojedinih lokaliteta. Godine 2000. na VMA se počelo i sa praćenjem zdravlja pripadnika jedinica koje su boravile na tom području, ali je i taj proces zaustavljen.

Foto D. Milovanović

- Tokom NATO bombardovanja u našu sredinu dospele su supstance pogubne po sav živi svet. SAD i druge NATO zemlje vodile su protiv nas specijalni rat tako što su ciljano gađale postrojenja i skladišta hemijske industrije. NATO alijansa izvršila je ekocid i zatrovala zemljište i vodu za hiljade narednih godina, i napala genetski kod biljaka, životinja i ljudi. Iskorišćene su tone i tone toksičnog osiromašenog uranijuma, čije je vreme poluraspada oko četiri milijarde godina, što znači da je tu za sva vremena - kazala je dr Milica Tomašević, dodavši da ne postoji dozvoljena doza radioaktivnosti koja neće izazvati genetske mutacije. Prema jednom izveštaju UN, Kragujevac je identifikovan kao jedna od visokozagađenih oblasti, a 2020. godine i dalje su bile povišene koncentracije u odnosu na evropske zemlje. Izveštaj CIA za 2023. godinu, pak, kaže da je od 226 zemalja u svetu, Srbija druga po broju umrlih od kancera.

Prof. dr Aleksandar Ćorac podsetio je da su potpisnici Deklaracije desetine profesora, generala, akademika, inženjera, "običnih" ljudi, a potpisi su skupljeni za tri i po dana i prikupljanje se nastavlja.

- Mladi rođeni posle ovih dešavanja izloženi su posledicama, a biće izložena i njihova deca - kazao je Ćorac.

Čulo se i da piralen nije nestao iz Lepenice i Topčiderske reke, kao i da je država platila projekte čišćenja ove hemikalije, što nije valjano obavljeno, pa su pljuštale i tužbe. Kada je u pitanju osiromašeni uranijum, on se, tvrde stručnjaci, može prevesti u oblik koji nije pokretljiv u životnoj sredini i ostaće u zemljištu kao prirodan uranijum, koji inače postoji svud oko nas.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije