Društvo

PROJEKAT O RATU I MIRU: O geopolitičkim ambicijama Amerike (VIDEO)

Jovanka SIMIĆ

14. 06. 2024. u 14:05

JEDAN od najznačajnijih strateških projekata pod kodnim imenom „Rat i mir“ od 1939. do 1945. godine razrađivan je pod okriljem američkog Saveta za inostrane poslove.- podseća publicista i analitičar Milorad Vukašinović.

ПРОЈЕКАТ О РАТУ И МИРУ: О геополитичким амбицијама Америке (ВИДЕО)

Milorad Vukašinović /foto KCNS

Prve   decenije 20. veka nagoveštavale su američke geopolitičke ambicije izvan područja tradicionalne interesne sfere, kao što je bila Latinska Amerika te je  u okviru Karnegijeve fondacije za mir (1910) najpre  razmatrano pitanje američke uloge u budućim svetskim poslovima.

Od posebnog značaja  bio je  Akt o formiranju Banke federalnih rezervi koji je 1913. godine potpisao predsednik Vilson. Kritičari ističu da je ovim aktom Amerika ne samo izgubila monetarni suverenitet, prepuštajući štampanje dolara međunarodnim bankarima, nego i mogućnost da samostalno kreira spoljnu politiku u skladu sa svojim državnim interesima.

Kada je 1917. godine Amerika ušla u Prvi svetski rat, tim predsednika Vilsona osmislio je načela preuređenja svetskog poretka oslonjena na  Deklaraciju u četrnaest tačaka. Reč je o manifestu tzv. idealista u američkoj politici koji su smatrali da je došao trenutak da Amerika postane 'univerzalni model društva  za ostatak sveta. 

-  Nasuprot njima, struja realista je bila izrazito skeptična prema ovakvim projektima, što je i doprinelo da Kongres nikada ne ratifikuje Povelju Društva naroda. U takvim okolnostima nastala je potreba za osnivanjem Saveta za inostrane poslove (1921) - ističe Vukašinović.

Predavanje novinara i publiciste Milorada Vukašinovića „Projekat o ratu i miru (1939–1945)“  može se  pogledati na  Jutjub kanalu KCNS.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

MOGLO BI UMRETI 4.500 LJUDI Ova zemlja je najugroženija na Zapadnom Balkanu, hitan sastanak u SZO zbog vrućina u Evropi
Svet

0 8

"MOGLO BI UMRETI 4.500 LjUDI" Ova zemlja je najugroženija na Zapadnom Balkanu, hitan sastanak u SZO zbog vrućina u Evropi

JUŽNA Evropa suočava se sa žestokim toplotnim talasom - temperature prelaze 40 stepeni Celzijusa, a u španskoj pokrajini Uelva izmereno je rekordnih 46 stepeni, što je najviša junska temperatura u istoriji zemlje. Istovremeno, Italija, Grčka, Portugalija i Zapadni Balkan takođe beleže rekordne vrućine, praćene šumskim požarima i ljudskim žrtvama.

01. 07. 2025. u 11:45

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
ŠEŠELJ OTKRIO ZA TV NOVOSTI: Englezi poslali specijalnu jedinicu po mene i Stanišića

ŠEŠELj OTKRIO ZA TV NOVOSTI: Englezi poslali specijalnu jedinicu po mene i Stanišića