Društvo

Svetske izložbe – događaji na kojima su predstavljeni brojni izumi

Промо

08. 08. 2024. u 10:00

PRVA Svetska izložba održana 1851. godine u Kristalnoj palati u Hajd parku u Londonu, u Velikoj Britaniji, poznata je i kao „Velika izložba dela industrije svih nacija“. Izložba je postavila scenu za buduće EXPO izložbe i imala značajan uticaj na različite aspekte društva, kao što su obrazovanje, umetnost i dizajn, globalna trgovina i turizam.

Светске изложбе – догађаји на којима су представљени бројни изуми

Već 170 godina, svetske izložbe predstavljaju platformu za prikazivanje najvećih inovacija koje su oblikovale svet u kome danas živimo. Tako je Aleksandar Grejem Bel demonstrirao prvi telefon na svetu 1876. godine na Stoletnoj izložbi umetnosti, proizvodnje i proizvoda zemlje i rudnika u Filadelfiji. Takođe u sferi tehnologije, analitička mašina Čarlsa Bebidža bila je izložena na Međunarodnoj izložbi industrije i umetnosti u Londonu 1862. Prvi direktan TV prenos realizovan je na Svetskoj izložbi u Njujorku 1939. godine, a Ultra HDTV debitovao je na EXPO 2005. u Japanu. Posetioci izložbe u Sijetlu 1962. bili su zapanjeni IBM Showbox-om – ranim računarom koji je odgovarao na glasovne komande. Svetska izložba u Osaki 1970. pružila je posetiocima prvu priliku da se upoznaju sa prototipom mobilnog telefona.

Pored tehnoloških pronalazaka, svetske izložbe su bile pozornica za brojne inovacije u hrani, kao što su kokice i Hajnc kečap na Stoletnoj izložbi u Filadelfiji 1876, ili korneti za sladoled na izložbi kupovine u Sent Luisu 1904. godine.

Osim novih izuma Svetske izložbe su za sobom ostavile brojne građevine koje su u svoje vreme predstavljala prava „arhitektonska čuda“ u smislu načina projektovanja ili građevinskog materijala koji je korišćen. Već za potrebe prve svetske izložbe u Londonu izgrađena je monumentalna Kristalna palata. „Veliki točak” (Ferris Wheel) Džordža Ferisa, prvi u svetu, postavljen je na Svetskoj kolumbijskoj izložbi u Čikagu 1893, na veliko oduševljenje posetilaca. Kada je izgrađen u Briselu 1958. godine, Atomijum je imao najbrže liftove na svetu u to vreme. Svemirska igla (Space Needle), toranj visok 185 metara, izgrađena za potrebe izložbe u Sijetlu 1962. godine, postala je simbol ovog grada. Ajfelova kula, sagrađena je 1889. sa namerom da za 20 godina bude srušena.

Njen projektant, Gistav Ajfel je znao da naučna upotreba tornja može da produži njen životni vek pa je ona korišćena za brojne naučne eksperimente – za meteorološka i astronomska posmatranja, ispitivanje zakona fizike, otpor vazduha itd. Danas je Pariz nezamisliv bez ovog obeležja što se videlo i tokom otvaranja ovogodišnjih Olimpijskih igara u „gradu svetlosti“.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

DRŽAVA ODREDILA OGROMAN POREZ ZA KUĆU ŽELJKA MITROVIĆA: Evo koliko mora da plaća

Ekonomija

6 34

DRŽAVA ODREDILA OGROMAN POREZ ZA KUĆU ŽELjKA MITROVIĆA: Evo koliko mora da plaća

DRŽAVA je odredila ogroman porez za kuću Željka Mitrovića.

01. 04. 2025. u 14:12

PROCURIO POVERLJIVI DOKUMENT IZ PENTAGONA: Evropa nek se brani sama u slučaju ruskog napada, druga država je glavna pretnja

Svet

0 17

PROCURIO POVERLjIVI DOKUMENT IZ PENTAGONA: Evropa nek se brani sama u slučaju ruskog napada, druga država je glavna pretnja

SUPROSTAVLjANjE ruskoj agresiji, nekada jedna od ključnih tačaka Nacionalne odbrambene strategije iz 2022. godine tokom administracije Džozefa Bajdena, tri godine kasnije više nije među najvažnijim prioritetima Sjedinjenih Američkih Država.

01. 04. 2025. u 12:17