Svetske izložbe – događaji na kojima su predstavljeni brojni izumi

Промо

08. 08. 2024. u 10:00

PRVA Svetska izložba održana 1851. godine u Kristalnoj palati u Hajd parku u Londonu, u Velikoj Britaniji, poznata je i kao „Velika izložba dela industrije svih nacija“. Izložba je postavila scenu za buduće EXPO izložbe i imala značajan uticaj na različite aspekte društva, kao što su obrazovanje, umetnost i dizajn, globalna trgovina i turizam.

Светске изложбе – догађаји на којима су представљени бројни изуми

Foto: Promo

Već 170 godina, svetske izložbe predstavljaju platformu za prikazivanje najvećih inovacija koje su oblikovale svet u kome danas živimo. Tako je Aleksandar Grejem Bel demonstrirao prvi telefon na svetu 1876. godine na Stoletnoj izložbi umetnosti, proizvodnje i proizvoda zemlje i rudnika u Filadelfiji. Takođe u sferi tehnologije, analitička mašina Čarlsa Bebidža bila je izložena na Međunarodnoj izložbi industrije i umetnosti u Londonu 1862. Prvi direktan TV prenos realizovan je na Svetskoj izložbi u Njujorku 1939. godine, a Ultra HDTV  debitovao je na EXPO 2005. u Japanu. Posetioci izložbe u Sijetlu 1962. bili su zapanjeni IBM Showbox-om – ranim računarom koji je odgovarao na glasovne komande. Svetska izložba u Osaki 1970. pružila je posetiocima prvu priliku da se upoznaju sa prototipom mobilnog telefona. 

Foto: Promo

 

Pored tehnoloških pronalazaka, svetske izložbe su bile pozornica za brojne inovacije u hrani, kao što su kokice i Hajnc kečap na Stoletnoj izložbi u Filadelfiji 1876, ili korneti za sladoled na izložbi kupovine u Sent Luisu 1904. godine. 

Foto: Promo

 

Osim novih izuma Svetske izložbe su za sobom ostavile brojne građevine koje su u svoje vreme predstavljala prava „arhitektonska čuda“ u smislu načina projektovanja ili građevinskog materijala koji je korišćen. Već za potrebe prve svetske izložbe u Londonu izgrađena je monumentalna Kristalna palata. „Veliki točak” (Ferris Wheel) Džordža Ferisa, prvi u svetu, postavljen je na Svetskoj kolumbijskoj izložbi u Čikagu 1893, na veliko oduševljenje posetilaca. Kada je izgrađen u Briselu 1958. godine, Atomijum je imao najbrže liftove na svetu u to vreme. Svemirska igla (Space Needle), toranj visok 185 metara, izgrađena za potrebe izložbe u Sijetlu 1962. godine, postala je simbol ovog grada. Ajfelova kula, sagrađena je 1889. sa namerom da za 20 godina bude srušena.

Foto: Promo

 

Njen projektant, Gistav Ajfel je znao da naučna upotreba tornja može da produži njen životni vek pa je ona korišćena za brojne naučne eksperimente – za meteorološka i astronomska posmatranja, ispitivanje zakona fizike, otpor vazduha itd. Danas je Pariz nezamisliv bez ovog obeležja što se videlo i tokom otvaranja ovogodišnjih Olimpijskih igara u „gradu svetlosti“. 

Foto: Promo

 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

USKORO PADA KLJUČNI GRAD, RUSI NADIRU SA SEVERA, ISTOKA I JUGA: Detaljna analiza ukrajinskih stručnjaka o stanju na frontu