NATO TAJNO OBUČAVAO I HRVATSKE TERORISTE: Dokumentarni film o obaranju aviona JAT "sakrio" vezu emigracije i zapadnih službi

HRVATSKI ekstremisti su podmetnutom bombom 26. januara 1972. prepolovili JAT-ov avion na letu 367 iz Stokholma za Zagreb i Beograd, a smrtno je stradalo 27 putnika i članova posade.

Foto:Instagram,drustvene mreze

Dokumentarni film "Teške činjenice" autora Tonija Percana, emitovan na švedskoj televizijskog stanici TV4, bavi se ovim slučajem, ali nije on "rešio najveću misteriju terorističkih napada", niti je "otkrio" da su ustaše srušile avion.

Sami hrvatski teroristi su dan posle napada preuzeli odgovornost, kada su pozvali tiražni "Kvalsposten" iz Malmea i saopštili da su postavili bombu u avion koji je eksplodirao iznad Čehoslovačke. Teroristi nisu bili ustaše iz Drugog svetskog rata već njihovi mladi sledbenici iz dva hrvatska emigrantska pokreta.

- Prvi je pokret hrvatske revolucionarne ili terorističke organizacije - Hrvatski narodni otpor, koji je osnovao hrvatski ustaški general Vjekoslav Maks Luburić, a drugi je Hrvatsko revolucionarno bratstvo, koje su isto osnovale bivše ustaše. Mi smo objavili ime čoveka za kojeg se sumnja da je to učinio, na koje ukazuje bivša Udba, a to je Josip Senić, koji je bio šef Hrvatskog revolucionarnog bratstva. A dvojica koja su mu pomogla u tome, prema dokumentima Udbe, nabavili su eksploziv iz Nemačke, dok je treći napravio tu bombu koja je stavljena u avion - navodi Percan.

Hrvatsko revolucionarno bratstvo (HRB) osnovali su 1961. u Australiji imigranti koji su pobegli iz Jugoslavije kasnih pedesetih godina prošlog veka.

Foto:Instagram,drustvene mreze

- HRB je bila veoma radikalna organizacija ustrojena po ustaškim principima, koja je imala bazu u Australiji, ali i filijale u Evropi, na primer u Austriji, gde su u proleće 1972. godine imali logor kod Graca. To je bila vrlo ekstremna struktura, veoma često su pribegavali nasilju, napadali jugoslovenska diplomatska i privredna predstavništva. HRB su činili veoma mladi ljudi koji su obuku prolazili u Australiji, ali i u Evropi. Oni su imali zavidan nivo diverzantskog iskustva i treninga, pa se teza autora filma da su oni izveli teoristički napad na avion JAT čini validnom, ali je zagonetno zašto se ta tema baš sada ponovo pokreće - objašnjava za "Novosti" istoričar dr Petar Dragišić, autor dragocene monografije "Ko je pucao u Jugoslaviju; Jugoslovenska politička emigracija na Zapadu 1968-1980."

Foto:Instagram,drustvene mreze

On navodi da je tokom istraživanja hrvatske emigracije u arhivima u Srbiji pronašao mnogo vojnih i policijskih dokumenata koji su rasvetljavali atentate, ubistva, sabotaže i u kojima su se jasno navodile emigrantske grupe koje su izvele nedela. O diverziji na avionu JAT 26. januara 1972. dr Dragišić nije pronašao relevantne podatke u našoj zemlji, a švedski novinar hrvatskog porekla je detaljnu dokumentaciju o terorističkom napadu pronašao u Zagrebu. To je podsetilo na priču da su uoči raspada SFRJ najviši rukovodioci savezne Službe državne bezbednosti, Hrvati, najvažniju dokumentaciju odneli u glavni hrvatski grad.

Foto:Instagram,drustvene mreze

- U arhivi jugoslovenske službe bezbednosti u Zagrebu pronašli smo dokumenta u kojima se izdvaja sedmoro ljudi koji stoje iza napada na avion "JAT 367". Reč je o hiljadama stranica podeljenih u različite lične dosijee - navodi se u dokumentarcu.

Ali, film ne otkriva da li ti papiri sadrže informacije ko je dao logističku podršku teroristima koji su stigli iz Australije sa falsifikovanim dokumentima? Od koga je njihov saradnik iz Nemačke nabavio eksploziv? Zašto su teroristi iz Australije došli u Švedsku i za koga su oni zaista radili, jer nisu bili gastarbajteri koji se plaše otkaza zbog odsustvovanja? Ko im je omogućio da bombu unesu kroz aerodromsku kontrolu? Za sve ovo potrebna je ne samo ozbiljna logistička podrška i vojno-diverzanska obuka, već iznad svega da bezbednosne službe žmure na oba oka tokom dugotrajne i složene operacije. Zato tvrdnja iz filma da je teroristički napad izvelo samo sedmoro ljudi deluje kao skretanje pažnje sa mnogo veće organizacije koja je stajala iza njih.

Foto:Instagram,drustvene mreze

- Najveća teroristička aktivnost hrvatskih ekstremista beleži se od 1968. do 1972, pri čemu treba napomenuti da početkom sedamdesetih dolazi do otopljavanja odnosa između SFRJ i Sovjetskog Saveza, narušenih posle intervencije Varšavskog pakta u Čehoslovačkoj. Dokumentacija pokazuje da su ti napadi upozorenje Zapada da se ne približavamo mnogo Sovjetima. Na primer, 19 terorista HRB je u "Operaciji Raduša" upalo u Jugoslaviju 21. juna 1972. sa ciljem da podigne ustanak i obnovi NDH samo nekoliko nedelja posle Brozovog puta u Moskvu i sastanka sa Brežnjevom. Na sastancima povodom toga, u partiji, predsedništvu, užim forumima često se isticala povezanost Titovog puta u Moskvu i upada terorista HRB - kaže dr Dragišić.

U dokumentarcu "Teške činjenice", bez ikakvih dokaza, sugeriše se da su agenti jugoslovenske Udbe posle nekoliko meseci ubili glavne osumnjičene za teroristički napad. A šta ako ih nije ubila čuvena Udba, već mnogo veći igrač koga bi svedočenja hrvatskih terorista mogla da kompromituju? Takve sumnje je već podstakao revizionistički film nemačke TV kuće ARD iz 2009. u kome se iznose tvrdnje da je avion oborila čehoslovačka protivvazdušna odbrana, a da je istraga lažirana iz političkih razloga. Stručnjaci smatraju da je ovaj pokušaj revizije istorije samo jedna od sličnih operacija skrivanja pozadine mnogih terorističkih napada, atentata i državnih udara koje je tokom Hladnog rata, u okviru "Operacije Gladio", izvodila "tajna vojska NATO". U nju su masovno bili uključeni zločinci koji su tokom Drugog svetskog rata ratovali na Hitlerovoj strani, kao i njihovi naslednici iz "Crne internacionale" krajnje desničarskih terorističkih ogranizacija.

Foto. B.Subašić

- O supertajnoj "Operaciji Gladio" počeli smo polako da dobijamo saznanja tek devedesetih, pošto je njeno postojanje potvrdio tadašnji italijanski premijer Andreoti. Tako smo došli do saznanja da su mimo oficijelnih struktura NATO postojale i neke "podzemne" koje su prvo planirane za gerilske akcije u slučaju velikog kopnenog rata sa SSSR u Evropi, a pošto njega nije bilo, bavili su se i drugim "akcijama". Činjenica je da su mnogi jugoslovenski emigranti bili deo čak i vojnih struktura pojedinih zapadnih država, pre svega u Zapadnoj Nemačkoj. Dokumenta pokazuju da su mnogi hrvatski emigranti bili deo britanskih i američkih jedinica u SR Nemačkoj, gde su prolazili vojnu obuku, tako da su te jedinice bile neka vrsta fabrike kadrova koji su kasnije mogli da budu upotrebljeni i u terorističkim dejstvima. Ta veza između emigrantskih i zapadnih vojnih struktura je postojala, ali za sam "Gladio" nemamo konkretan dokaz. Vidimo da je CIA dosta toga objavila na internetu, ali to su vrlo površna dokumenta, teško ćete pronaći nešto ozbiljnije. Treba biti načisto da te službe skrivaju svoje metode iz prošlosti, pošto ih verovatno koriste i dan-danas - kaže dr Dragišić.

Način da kontrolišu Tita

SPOLjNA politika socijalističke Jugoslavije narušavala je koherenciju sovjetskog bloka, naglašava istoričar dr Goran Miloradović:

- Zato je Zapad podržavao Tita i Jugoslaviju - finansijski, diplomatski, propagandno, a da je bilo potrebno i vojno. Ta podrška je, istovremeno, bila i način da kontrolišu tu zemlju i njenog vođu. Međutim, imali su i dodatna sredstva pretnje: politička emigracija, naročito ona ekstremna, koja je bila i najbolje organizovana godinama je čuvana kao moguća zamena Titu i komunistima, u slučaju nužde. Tako je 1991. godine, dok se Jugoslavija raspadala, u vladi samostalne Hrvatske politički emigrant Gojko Šušak zauzeo mesto ministra odbrane.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije