GUŠI SE DOBRA, A STIMULIŠE LOŠA KNJIŽEVNOST: Bibliotekari dobili podršku Međunarodne federacije, ali i mnogih pisaca

Međunarodna federacija bibliotečkih udruženja i institucija (IFLA) podržala je javne biblioteke u Srbiji u zahtevu da se oslobode plaćanja tarife na pozajmljene publikacije. Ovu tarifu u iznosu od 15 dinara biblioteke bi trebalo da plaćaju od 1. januara sledeće godine, što je propisano Zakonom o autorskim i srodnim pravima. Takav novčani namet one ne bi mogle da izdrže, pa bibliotekari upozoravaju da bi mnoge od njih morale da se zatvore.

Foto: R. Šegrt

U pismu podrške koje je dobilo Bibliotekarsko društvo Srbije od IFLA navodi se da ova organizacija podržava stav da se aktuelni dokument ne može prihvatiti, kao i napore da Vlada donese održivi i za biblioteke bezbedan model plaćanja ove naknade predviđene zakonom.

U stavu se posebno ukazuje na neusaglašenost tarife sa Međunarodnim pravom javnog posuđivanja kao i sa Priručnikom dobre prakse Svetske organizacije za intelektualnu svojinu za organizacije za kolektivno upravljanje autorskim i srodnim pravima.

Osim međunarodnog udruženja, biblioteke su dobile podršku i čelnika nacionalnih institucija, pa su nedavno upravnici Narodne biblioteke Srbije i Biblioteke Matice srpske dr Vladimir Pištalo i Selimir Radulović, obojica naši ugledni pisci, uputili Ministarstvu kulture zahtev da se preispita odluka po kojoj su javne biblioteke dužne da plaćaju ovaj namet.

Inače, novac od tarifa išao bi piscima i prevodiocima na ime autorskih prava, čemu se bibliotekari ne protive, ali smatraju da je potrebno naći model po kome bi se zaštitile biblioteke, a autori dobili zasluženi novac.

Međutim, i sami pisci smatraju da je ovo zakonsko rešenje - pogrešno. Tako univerzitetski profesor i pisac Mihajlo Pantić, koji je potpisao i peticiju Bibliotekarskog društva Srbije za stavljanje van snage ovog propisa, ima više razloga zbog kojih je stavio potpis.

- Najpre, potpuno je nejasna zakonska regulativa, ne zna se ko će i kako dobijati novac - pojašnjava ovaj pisac. - Na Zapadu je sve uvezano u sistem pa kada biblioteka izda nečiju knjigu, to se odmah registruje i novac ide na konto tog pisca. Kod nas je nejasna ta procedura.

Dalje, Pantić ističe da su biblioteke neprofitne organizacije, njihova uloga nije da zarađuju novac pa da ga negde raspoređuju, mnoge od njih ni članarinu ne naplaćuju jer ljudi nemaju novca. Ono što im daju lokalne samouprave jedva pokriva tekuće troškove.

- Ni sami pisci ne bi imali neku veliku korist od uplaćivanja tarifa, ne može biti reči o materijalnom interesu koji je beznačajan. Ne bi imali ni satisfakciju zbog činjenice da neko čita njihova dela - navodi Pantić.

On ovakvo rešenje ocenjuje i kao - antiprosvetiteljsko:

- Najviše novaca dobijali bi najčitaniji pisci, a to nikada nisu i najbolji pisci. Dostojevski ili Andrić nisu čitani koliko neke naše hitmejkerke. Davanjem novca od tarifa autorima koji se čitaju ali nisu kvalitetni, stimulišu se loše vrednosti, umanjuje obrazovni nivo i kvari javni ukus.

Preporučujemo

Društvo

0 0

KRILA MESECIMA OD JAVNOSTI: Sijarto slučajno otkrio ime najmlađe naslednice Đedović Handanović (VIDEO)

30. 11. 2025. u 12:45

Društvo

0 1

GUSTA MAGLA I OBLAČNO NEBO! Meteorolozi upozoravaju na iznenadni preokret tokom dana, evo šta nas čeka

30. 11. 2025. u 06:55 >> 07:08

Društvo

0 1

SLAVIMO SVETOG GRIGORIJA ČUDOTVORCA: Po verovanju jedno danas uradite radi zdravlja i zaštite

30. 11. 2025. u 06:42

Društvo

0 0

UMERENO DO POTPUNO OBLAČNO ALI UGLAVNOM SUVO, TEMPERATURA DO 10 STEPENI: Vremenska prognoza za nedelju, 30. novembar

30. 11. 2025. u 00:05

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije