JEDAN ZAPOSLENI IZDRŽAVAĆE DVA PENZIONERA: Demografske projekcije za sredinu veka najavljuju problem punjenja fondova za prinadležnosti starih

U NAREDNIH trideset godina, prema scenariju koji očekuju demografi, broj žitelja Srbije starih 65 i više godina povećaće se za oko 20.000 - sa oko 1,47 miliona (2022) na 1,49 miliona (2052). Ovo će automatski značiti i veću opterećenost radno sposobnog, zaposlenog stanovništva, koje će morati da zaradi novac i za isplatu penzija tolikog broja penzionera.

Foto: N. Živanović

Istovremeno, radno sposobno stanovništvo će se smanjiti sa 4,3 miliona u 2022. na tri miliona u 2052. Pored toga, njihov udeo u ukupnom stanovništvu naše zemlje opašće sa oko 64 odsto na 58 tokom projekcionog perioda, kažu u Republičkom zavodu za statistiku.

- Očekuje se značajno povećanje koeficijenta ukupne starosne zavisnosti stanovništva (odnos izdržavanih i radno sposobnih) do sredine veka. U 2022. godini bilo je oko 57 izdržavanih lica na 100 stanovnika, a prema projekcijama, do 2052. godine koeficijent ukupne zavisnosti će se povećati na 73 odsto - navode u RZS.

Da je demografsko starenje, odnosno manjak radne snage i veći broj penzionera fenomen prisutan širom Evrope, potvrdio je i član Fiskalnog saveta dr Nikola Altiparmakov. On je za "Novosti" ponovio ono što je, kaže, bio zaključak sa promocije zbornika "Sto godina penzionog sistema u Jugoslaviji": neophodna je reforma državnog penzionog sistema, koja će podrazumevati i povećanje starosne granice za penzionisanje.

- Još jedna opcija za povećanje budućih prihoda u starosti su dodatni oblici privatne štednje na dobrovoljnoj osnovi, putem životnog osiguranja i dobrovoljnih privatnih fondova. Magične formule za rešavanje penzijskih problema nema nigde. Jednostavno, kako se produžava očekivani životni vek i prosečno trajanje života, moraćemo duže i da radimo. I u Srbiji, i u Nemačkoj, i u Danskoj ili Švedskoj - tvrdi Altiparmakov.

Nadežda Satarić iz udruženja "Amitu" slaže se da je teško naći rešenje da se obezbede adekvatni iznosi penzija kada se ubrzano poveća broj onih koji imaju 80 i više godina.

Foto Shutterstock

- Ovaj sistem se stalno reformiše, povećavaju se godine starosti i za žene za odlazak u penziju, i drugi uslovi za njeno ostvarivanje, ali samo ta mera neće dati željene rezultate. Kod nas nema smisla povećavati starosnu granicu za odlazak u penziju na više od 65 godina, jer je prosečan očekivani životni vek kraći za sedam godina nego u zemljama EU, gde on iznosi 83 godine. U Srbiji je za muškarce sada očekivani životni vek 70,8 godina, a za žene 76,8. Zato treba prilagođavati uslove rada sve starijim radnicima, dati mogućnost rada sa pola radnog vremena, fleksibilne šeme rada, veću stimulaciju za one koji žele i mogu da nastave posao i nakon penzionisanja. Trebalo bi ukinuti granicu za korekciju penzije kada se navrši 45 godina uplate PIO - navodi Nadežda Satarić.

Drugi problem je, naglašava, to što se smanjuje korpus radne snage na tržištu rada, koje je već sada u deficitu sa mnogim zanimanjima. To se nadomeštava davanjem dozvola za rad radnicima iz manje razvijenih zemalja, ali ona misli da ni to dugoročno neće doneti rešenje.

- Treba nam makar 2,5 zaposlenih na jednog penzionera, a trenutno je manje od 1,8 zaposlenih na jednog. Pritom, penzioni sistem može normalno da funkcioniše ako je odnos tri zaposlena na jednog penzionera. Veće zarade i bolji uslovi rada i života u zemlji omogućavaće smanjenje migracija radno sposobnog stanovništva na rad u inostranstvo - kaže naša sagovornica.

I profesor dr Zoran Stojiljković kao problem vidi emigraciju radne snage. Ne slaže sasvim sa ekonomistima i smatra da je povećanje starosne granice za odlazak u penziju krajnja mera, kada se ispune ostali uslovi i donese dugoročna razvojna strategija. Njen cilj je da kroz tehnološka rešenja, ali i kraću radnu nedelju, omogući da radnici budu manje izraubovani.

- Pokazalo se, pa čak i kod nas, da četvorodnevna radna nedelja dovodi do efektivnije proizvodnje, ljudi su motivisaniji, produktivniji, tehnološki uspešniji, donose veće prihode, pa su im samim tim veće i plate, a posledično, plaćaju i veće doprinose, što omogućava dostojanstvene penzije. Druga stvar, koja se pokazala u Francuskoj, jeste da je ekonomski najnesigurnija kategorija populacija starosti između 45 i 60 godina. Ulaganje u njihovo stabilno zaposlenje omogućava da veći broj ljudi uplaćuje doprinose, pa samim tim i penzioni sistem lakše opstaje, nego kad oni ostanu bez posla, pređu u sivu ekonomiju i ne plaćaju ništa - kaže Stojiljković.

Kombinacija različitih mera, po njemu, omogućiće opstanak održivog penzionog sistema, a tek nakon toga može se govoriti o produženju radnog veka. Ali to ne sme, naglašava, da se sprovodi linearno, jer bi za nekog ko je počeo da radi sa 17 ili 18 godina, posle srednje škole, pomeranje uslova za starosnu penziju bilo dodatna kazna. Za one koji su kasnije počeli da rade, npr. posle fakulteta, trebalo bi omogućiti dužu uposlenost ako su neophodni i ukoliko žele i dalje da rade.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije