U AKADEMIJI SAMO JEDAN SRBISTA: I nakon izbora u SANU, odeljenja humanističkih nauka ostala najmalobrojnija
NEDAVNI izbori u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti nisu rešili jedan od glavnih zadataka na koje je ukazivano tokom izborne procedure i kandidovanja novih članova - nije povećana brojnost odeljenja koja "pokrivaju" humanističke nauke.
Tako su četiri odeljenja - društvenih nauka, istorijskih nauka, jezika i književnosti i odeljenje umetnosti i sada i pre izbora bila najmalobrojnija, a neki od naših sagovornika ranije su upozoravali da se pojedina nalaze i pred gašenjem.
I tu se ništa nije promenilo, iako je Akademija odnedavno "bogatija" za 22 nova dopisna člana i pet inostranih. Među njima nije izabran nijedan srbista, a na odeljenju za jezik i književnost od 17 članova samo troje su lingvisti. Srbistikom se bavi samo jedan akademik - Jasmina Grković Mejdžor.
Naši sagovornici iz SANU upozoravaju da nema niko ko se bavi savremnim srpskim jezikom, i niko ko se bavi dijalektologijom.
- Nekada su u Akademiji sedeli Milka Ivić, Milorad Radovanović, Ivan Klajn, Predrag Piper... izgleda da srpski u Srbiji nije važan - ocenjuju sagovornici "Novosti". - Celo ovo odeljenje je zbog malobrojnosti zakržljalo, ali deo koji se bavi izučavanjem jezika odumire.
A odeljenje društvenih nauka na koje su izabrana četiri nova člana i dalje je najmalobrojnije i ima svega 11 akademika.
Akademik Časlav Ocić sa ovog odeljenja kaže nam da se pažljivom analizom referata o kandidatima za članstvo u SANU može zaključiti da je većina kandidata koji su ostali pred vratima akademije bolja od onih koji su kroz ta vrata ušli.
- Na primer, odeljenje društvenih nauka predložilo je pet kandidata, prošlo je četvoro, ali nije prošao najbolji kandidat prf. dr Slobodan Antonić, koji je objavio dvocifren broj naučnih monografija, a prošla su tri koja nemaju nijednu monografiju - kaže za "Novosti" akademik Ocić.
Maratonsko brojanje glasova
BROJANjE glasova na izbornoj skupštini trajalo je neuobičajeno dugo. Izborna komisija brojala je glasove više od pet sati, a akademik Časlav Ocić pita se koji su razlozi za ovako dugo brojanje i prebrojavanje. On ističe da je izborna komisija dužna članovima SANU i široj javnosti objašnjenje ovog fenomena.
Ostala dva društvena odeljenja - za istoriju i odeljenje umetnosti - takođe imaju po desetak članova manje nego što bi moglo, s obzirom na to da je maksimalan broj članova po odeljenju 25.
Tako na odeljenju za istoriju ima 16 članova, dva više nego pre izbora, a akademika umetnika ima 17, odnosno, tri više nego ranije.
I odeljenje tehničkih nauka je slabije popunjeno, pa ima 13 članova.
Istovremeno, najveći broj članova i to 24 ima odeljenje za matematiku, fiziku i geodeziju i oni su bogatiji za četiri akademika nego ranije. Ovo Odeljenje po brojnosti je prestiglo medicinare koji su pre ove izborne skuštine imali 24 člana, a sada ih je 23.
A odeljenje za hemiju i biologiju ima 17 članova, jednog manje nego pre izbora.
Inače, na poslednjoj izbornoj skupštini održanoj početkom novembra, u status dopisnih članova izabrana su 22 kandidata, dok je za inostrane članove izbarano njih pet. Time je akademija postala brojnija za 27 novih članova i sada ima ukupno 143 člana. Pre izbora imala je 116 akademika i bila najmalobrojnija u regionu u odnosu na broj stanovnika, a to znači da je SANU imala dva člana na 100.00 stanovnika, dok neke imaju i po šest ili sedam.
Takođe, problem na koji je rukovodstvo Akademije ranije ukazivalo je mali broj žena akademika. Njih je pre izbora bilo osam, a sada ih je primljeno 12, tako da u akademiji ima 20 pripadnica lepšeg pola.
Akademik Časlav Ocić izbore ocenjuje kao - pobedu kvantiteta nad kvalitetom.
- Osobeno naučno ili umetničko delo kao najvažniji kriterijum zamenjen je tzv. pozitivnom diskriminacijom, gde pripadnost polu, etničkoj ili nekoj drugoj manjini daje prednost soroševcima različitih boja u odnosu na naučnike i umetnike, autentične produktivne stvaraoce - ocenjuje Ocić. - Akademski kriterijumi potisnuti su parakriterijumima moralno-političke podobnosti, kako je definišu Klaus Švab, Soroš, Bil Gejts, Fauči, farmakomafija ili bioteroristi... Članstvo u SANU postalo je univerzalno ljudsko pravo, a eventualno odbijanje Akademije da u svoje redove primi pretendente na članstvo tog profila tumači se kao ugrožavanje njihovih ljudskih prava, akt diskriminacije koji podleže sudskom gonjenju.
MAKRON SVE IZNENADIO: Evo šta kaže o pregovorima sa Putinom
FRANCUSKI predsednik Emanuel Makron rekao je da ne isključuje mogućnost pregovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom „kada kontekst dozvoljava“.
17. 11. 2024. u 21:03
ŠTA JE ATACMS KOJIM ĆE UKRAJINA UDARITI NA RUSIJU? Američka raketa ima domet 300 km, koristi se za gađanje ovih ciljeva
ADMINISTRACIJA američkog predsednika Džozefa Bajdena ukinula je danas ograničenja koja su dosad Ukrajini blokirala upotrebu američkog oružja za napade duboko na rusku teritoriju.
17. 11. 2024. u 19:48
"TERALI SU ME DA RADIM JUTARNjI PROGRAM, NASILNO - PO KAZNI": Olivera Kovačević o karijeri na RTS-u
VODITELjKA Olivera Kovačević je o svojim počecima, izazovima u poslu, o tome zašto ponekad poželi da bude vikinška ratnica, kao i o svemu što joj daje snagu i inspiraciju.
17. 11. 2024. u 09:28
Komentari (0)