SVAKOG BOŽIĆA POŽELIMO MIR, ALI SE UVEK NEGDE RATUJE: Intervju - Dr Ladislav Nemet, kardinal Beogradske nadbiskupije

IMENOVANjE za kardinala iznenadilo je sve, a posebno mene, koji nisam ni slutio da bi moglo da dođe do takvog velikog priznanja, priznanja za mene, za mesnu crkvu u Beogradu, za sve katolike u Srbiji, a i za celo društvo u Srbiji. Pošto sam prvi kardinal u istoriji Srbije, moram da priznam da nemam pred sobom neki "model" ponašanja, šta bi trebalo da radim, čega da se čuvam. Ovde ne može da mi pomogne niti upoređivanje sa drugim kardinalima, niti traženje nekih "trikova sa strane". Svaka država, svaka mesna crkva je specifična, u datom kontekstu i trenutku istorije. Nezavisno od svega toga što sam rekao do sada, sigurno se očekuje od mene da budem čovek vere, odan Bogu i ljudima.

Tanjug

Ovo za "Novosti" kaže doskorašnji nadbiskup dr Ladislav Nemet, koga je papa Franja nedavno i zvanično imenovao za kardinala. On je u istoriju ušao kao prvi kardinal u Rimokatoličkoj crkvi u Srbiji, a naša država je prva pravoslavna zemlja u svetu čija rimokatolička zajednica i zvanično ima visokodostojnika kardinalskog ranga na čelu. Kardinal Nemet je pre dve godine postao sedmi beogradski nadbiskup, a prvi koji je rođen u Srbiji i prvi Mađar. Rodom je iz Odžaka a školovao se u Subotici, Poljskoj, Rimu, gde je doktorirao dogmatiku na Papskom gregorijanskom univerzitetu. Idući u susret katoličkom Božiću, sa kardinalom razgovaramo o novoj dužnosti, planovima, glavnim zadacima, saradnji sa SPC, državom...

Tanjug

- Moja želja je da ojačam ovo malo stado Beogradske nadbiskupije u pitanjima vere i morala, te izazova svagdašnjeg života. Između ostalog, tu su i pitanja samoće, bolesti, egzistencijalne nesigurnosti, finansijski problemi. Verujem da je jako važno da kao kardinal budem blizak svim tim ljudima u potrebi.

o Imenovanje za kardinala je veliki trenutak u životu svakog sveštenika. Kako ste doživeli sam čin proglašenja, a kako ste reagovali kada ste saznali da vas je papa Franja izabrao?

- Moja prva reakcija je bila neverica. Nisam poverovao da me je papa imenovao za kardinala; bilo je to takvo iznenađenje! Nisam bio obavešten ranije, nego tek kada je papa Franja pročitao sa prozora svog apartmana imena novih kardinala i kad su me zvali prijatelji da mi čestitaju. Sramota ili ne, ali moram da priznam da su mi od emocija pošle suze na oči.

o Vaše imenovanje za kardinala dolazi u vremenu kada se svet suočava sa mnogim krizama, od ratova, socijalnih nejednakosti do klimatskih promena. Kako Crkva može doprineti rešavanju ovih problema?

- Katolička crkva je u neku ruku u privilegovanom položaju, jer je prisutna po celom svetu, gotovo u svim država planete. Ona ima relativno mali uticaj na vodeće političare sveta, ali može da podstiče sve vernike katolike, a preko njih i celo društvo, prema pozitivnim vrednostima, kao što su verske slobode, dostojanstvo svakog čoveka, socijalna pravda, borba protiv korupcije, savladavanje govora mržnje koji se širi zastrašujućom brzinom u socijalnim medijima i celom društvu. To je više rad sa "običnim" ljudima, što se posebno dobro može ostvariti u vaspitnim institucijama koje Katolička crkva vodi širom sveta. Mreža katoličkih vrtića, osnovnih i srednjih škola, te univerziteta je sigurno najveća takva organizacija u edukaciji budućih naraštaja na celom svetu.

Tanjug

o Kako ocenjujete trenutne odnose katoličke i pravoslavne crkve u Srbiji, i koji su ključni koraci ka još boljoj saradnji?

- Postoje mogućnosti za bolju saradnju, kao na primer zajednička volonterska saradnja u trenucima nesreća, katastrofa, migracije... Sadašnja situacija je prema meni dobra, i to otvara mogućnost i za neke teme od izuzetnog značaja, kao zajednički datum Vaskrsa, proslava 1.700 godina prvog Vaseljenskog sabora u Nikeji.

o Šta je najveći izazov Katoličke crkve u Srbiji danas, a šta najveća snaga?

- Najveći problem za Katoličku crkvu u Srbiji, i ne samo za nju, jeste "odliv mozgova", ili drugačije rečeno ogromna emigracija prema razvijenijim državama u Evropi i izvan Evrope. Naša snaga je u dobro organizovanoj mreži dobrotvorne organizacije Karitas, koja pomaže slabima, siromašnima, a posebno ljudima koji žive sami.

o Kako biste ocenili saradnju sa vlastima u Srbiji?

- Saradnja je dobra, i tu stvarno moram da priznam da imamo dobre odnose. Naravno, ima još uvek otvorenih pitanja, ali ako se razgovara u duhu poštovanja i međusobnog razumevanja, sigurno ćemo i tu napraviti korake unapred.

o Ekumenski dijalog je česta tema, ali i izazov. Imate li predloge za konkretne korake ka većem jedinstvu među hrišćanima?

- Mislim da je sada najvažnije da očistimo naša sećanja. U našim sećanjima ima toliko loših iskustava, a stalno ponavljanje tih loših iskustava nikako ne vodi ka boljem suživotu. Što je prošlo, to je u rukama Boga, neka on sudi srca i duše ljudi, neka on zaceli rane pojedinaca i naroda. Naše je da iskoristimo dati trenutak života i istorije, da ga ispunimo pozitivnim sadržajem i tako formiramo sadašnjost i budućnost naših zajedničkih stremljenja.

Tanjug

o Božić je praznik mira, nade i zajedništva. Kako danas, u vremenu podela i drugih izazova, možemo da povratimo te vrednosti u našim životima i društvima?

- Ako pogledamo u istoriju čovečanstva, skoro nikada nije bilo Božića koji se ne bi slavio u isto vreme kada su se vodili i ratovi. Čovečanstvo ima duhovnu snagu da pobedi ratove, da nađe one inicijative i donese takve političke odluke koje će pomoći u stvaranju mirnog i tolerantnog suživota. Želim svim ljudima dobre volje, da ne izgube iz vida ovu pozitivnu snagu u našim dušama, u našim zajednicama.

o Kako inspirisati mlade da se vrate veri i duhovnosti?

- Što se tiče Srbije, uveren sam da su mladi i te kako otvoreni za duhovne vrednosti i za pitanja vere, što se vidi po posećenosti svetinjama, zatim pokloničkim putovanjima, slavljenju krsne slave. Ovu pozitivnu energiju, koja spontano izvire iz dubine srca mladih ljudi treba uključiti u stremljenja i ciljeve evangelizacije, misijskih zadataka svake Crkve. Moramo da nađemo jedan savremen jezik, koji će na razumljiv način govoriti o Bogu, o Isusu, o Crkvi, o svim stvarima koje su važne za današnje mlade.

Tanjug

o Šta je ono što danas najviše treba svakom čoveku?

- Moje mišljenje je da svaki čovek treba iskustvo ljubavi u svom životu, iskustvo da je prihvaćen, voljen, da ima smisla da ustane svaki dan iznova i krene u nove izazove.

o Šta vama lično znači Božić? Kako ga provodite i koje poruke iz tog praznika smatrate najvažnijim?

- Poruka mira je svakako najvažnija, jedna univerzalna poruka za sve ljude na planeti. Meni Božić znači isto tako neverovatnu ljubav Boga, koji dolazi k nama da nam na ljudski način protumači najveće tajne vere: Boga kao osobe koja nas voli i želi da budemo zauvek s njim.

o Postoji li neki božićni običaj iz vašeg detinjstva koji vam je posebno drag?

- Jeste, to je jelka sa scenom vitlejemske štale gde Isus leži u jaslicama, a oko njega mnoštvo životnja, roditelji Isusa, pastiri, anđeli.

o Božić je vreme mira i zajedništva. Koje su vaše želje i molitve za Srbiju i ljude u Srbiji, bez obzira na veru i nacionalnu pripadnost u godini pred nama?

- Želim svim ljudima u Srbiji i na svetu mirne dane božićnih praznika, blagoslov novorođenog Deteta Isusa, i srećnu Novu godinu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije