VELIKE SILE HUŠKAJU BEOGRAD I SOFIJU NA RAT: Sanstefanski ugovor opsesija Bugarske intelektualne i vojne elite

SRBIJA I BUGARSKA su uspostavile diplomatske odnose januara 1879. godine, i živele su u relativnom miru sve do 1883. godine.

Kralj Milan, sa ađutantom Milanom Lukićem, u rat sa Bugarskom ušao je oholo, Foto Arhiv Srbije, dokumentacija „Novosti“ i „ Borbe“, srpska i bugarska Vikipedija, Lostbulgarao.com i Fejsbuk...

Međutim, te godine, posle propasti Timočke pobune, koju su ogorčeni protivnici režima, radikali, podigli protiv kralja Milana, deo vođa ustanika, na čelu sa Nikolom Pašićem, sklonio se u Bugarsku. Iz Bugarske su vodili propagandu protiv kralja i pripremali pobune u zemlji. Naredne godine došlo je do otvaranja  ‘’bregovskog pitanja’’, kada je Bugarska zahtevala izmenu granice kod Bregova na Timoku, jer je reka promenila tok. Ovo je pitanje bilo povezano sa emigrantskim. Došlo je do prekida diplomatskih odnosa, a umešale su se i velike sile. Rusija podržala Bugarsku, a Austrougarska Srbiju. Kada je septembra 1885. godine u Bugarskoj došlo do  Plovdivskog prevrata, odnosno do ujedinjenja Istočne Rumelije sa Kneževnom Bugarskom, za kralja Milana je to bio dokaz o stvaranju ‘’velike Bugarske’’, što je dovelo do srpsko-bugarskog rata koji je započela Srbija, ohrabrena držanjem Beča, pod izgovorom da je ujedinjenjem Bugara poremećena ravnoteža na Balkanu, i da su prekršene odluke Berlinskog kongresa. Srbija je u taj sukob ušla oholo, potcenjujući Bugare (nazivani su ‘’pokornim povrtarima’’), dok je kralj svoj pohod nazivao ‘’šetnjom do Sofije’’. Samo delimično spremna i demotivisana srpska vojska doživela je strahovit poraza od motivisane i disciplinovane bugarske narodne vojske kod Slivnice blizu Sofije (4-7. novembra 1885. godine). Bugari su napredovali sve do Pirota. Samo na intervenciju Austrougarske, Bugarska je pristala na primirije. Posle rata su obnovljeni diplomatski odnosi, čime je Srbija priznala čin ujedinjenja Bugarske. Ipak, srpsko-bugarski rat zauzeo je ključno mesto u kolektivnom pamćenju i nacionalnoj svesti Bugara. U njihovom istorijskom narativu, Srbija je ovim činom „zabila nož u leđaˮ Bugarskoj.

Foto Arhiv Srbije, dokumentacija „Novosti“ i „ Borbe“, srpska i bugarska Vikipedija, Lostbulgarao.com i Fejsbuk...

POČETKOM 80-ih  GODINA 19. veka na horizontu srpsko-bugarskih odnosa pojavljuje se novi problem – makedonsko pitanje, odnosno pitanje uticaja u Makedoniji, za koju će se između balkanskih država povesti „ratˮ prosvetno-kulturnim, diplomatskim i propagandnim, ali i političko-revolucionarnim sredstvima. Makedonija je za balkanske zemlje, ali i velike sile, imala izuzetan strateški i ekonomski značaj, jer je omogućavala kontrolu nad koridorom duž moravske i vardarske doline, koji vodi iz Srednje Evrope u Sredozemlje. Srbija je pitanje Makedonije povezivala sa pitanjem ujedinjenja Bugarske (posle ujedinjenja, u Beogradu su smatrali da je sledeći cilj Bugarske pripajanje Makedonije, što se nije smelo dozvoliti, jer bi time bio onemogućen srpski izlaz na otvoreno more preko Soluna). Jedan od članova novoformiranog tajnog odbora za propagandno delovanje u Makedoniji i Staroj Srbiji Matija Ban sačinio je poseban dokument u kome je istorijski, statistički i etnografski dokazivao pravo Srbije na Makedoniju, a za granicu srpskog i bugarskog uticaja odredio je vododelnicu reka Strume i Meste. Predsednik srpske vlade, iskusni diplomata i državnik Jovan Ristić, predlagao je bugarskom knezu Aleksandru Batenbergu, koji je posetio Beograd, zajednički rad na suzbijanju grčkog uticaja, i podelu sfera kulturnih uticaja Srbije i Bugarske, ali Bugarska nije bila zainteresovana. Ona se zvanično zalagala za autonomiju Makedonije u njenim geografskim i etnografskim granicama (dakle, sva tri dela – egejski, pirinski i vardarski).

* * * * * * * * * *

Bugarizacija slovenskog stanovništva u Makedoniji

SRBIJA JE INTENZIVIRALA propagandni rad 1880-ih godina. Predsednik vlade Milutin Garašanin Bugarsku je označio kao najvećeg neprijatelja Srbije upravo zbog njene propagande. Garašanin je otišao toliko daleko da je smatrao neophodnim da Bugarska nestane kako bi se na Balkanu održala ravnoteža. Za svoje propagandne aktivnosti u Makedoniji, Bugarska je u svojim rukama imala moćno oružje – svoju crkvenu organizaciju, tzv. Bugarsku egzarhiju, stvorenu 1870. godine, uz podršku Rusije. Egzarhija je postala glavni instrument bugarizacije slovenskog stanovništva u Makedoniji, koja je bila pod njenom jurisdikcijom.

Početkom 20. veka sukob prosvetnih i crkvenih propagandi sve više prerasta u otvoreni rat naoružanih četa, opremanih i ubacivanih iz susednih država. Još 1893. godine stvorena je Unutrašnja makedonsko-jedrenska revolucionarna organizacija (VMORO). U Bugarskoj je 1895. godine makedonska emigracija formirala tzv. Vrhovni komitet (‘’Spoljašnja organizacija’’), iza koga su stajali bugarski vojni krugovi i knez Ferdinand, a koji je težio priključenju Makedonije Bugarskoj. Pod njegovim uticajem došlo je do Ilindenskog ustanka 1903. godine, koji je izbio u kruševskom kraju, i u kome je učestvovalo oko 26.000 ljudi.

Foto Arhiv Srbije, dokumentacija „Novosti“ i „ Borbe“, srpska i bugarska Vikipedija, Lostbulgarao.com i Fejsbuk...

Bugarska je prva krenula sa propagandnom i četničkom akcijom. Prema turskoj statistici, 1907. godine u Makedoniji je delovalo 110 bugarskih, 80 grčkih, 30 srpskih i 8 rumunskih četa. Prvi srpski četnički komitet nastao je 1902. godine kao privatna inicijativa, a prve srpske čete organizovane su 1904. godine. Čete su organizovane od strane Narodnog odbora u Beogradu, odbora u Vranju, i pododbora u Leskovcu i Nišu.

NA TERENU, U OBLASTI Skoplja i Bitolja, formirana je organizacija ˮSrpska odbrana„. U Beogradu, Vranju, Nišu i Leskovcu srpski oficiri obučavali su čete za delovanje u Makedoniji. U periodu od 1905. do 1908. godine vođene su žestoke borbe između srpskih i bugarskih četa na terenu.

Početkom 20. veka, naročito posle Majskog prevrata 1903. godine, položaj Srbije postaje sve teži. Ona se sve više oslanjala na Rusiju, jer se našla na udaru nemačke i austrougarske politike „prodora na Istokˮ. Srbiji je bio neophodan sporazum sa Bugarskom radi otpora Austrougarskoj, dok se  Bugarska osećala ugroženom od strane Turske. U Makedoniji je Srbija Bugarskoj bila prihvatljivija od jakog protivnika kakva je bila Austrougarska. Ova obostrana strahovanja naterala su dve države na bliže političke i ekonomske veze. Posle dužih pregovora marta 1904. godine sklopljena su dva sporazuma.

Prvim ugovorom države su zajemičile jedna drugoj bezbednost i nepovredivost u slučaju napada treće strane, kao i uzajamnu pomoć ako neka velika sila pokuša da okupira deo Balkana. Drugi ugovor bio je ekonomske prirode, i odnosio se na izvoz poljoprivrednih proizvoda i objedinjavanje privrednog područija. Osnove postavljene u ovom ugovoru razrađene su Ugovorom o carinskom savezu iz 1905. godine. Ovaj ugovor je, međutim, ostao mrtvo slovo na papiru zbog velike privredne zavisnosti Srbije od Austrougarske (što je naredne  godine dovelo do Carinskog rata). Što se Makedonije tiče, Bugarska je priznala srpske interese u Makedoniji, dok je Srbija načelno pristala na autonomiju Makedonije uz određene uslove.

* * * * * * * * * *

Naličje Balkanskih ratova: od savezništva do neprijateljstva

POSLE ANEKSIJE Bosne i Hercegovine koju je 1908. godine izvršila Austrougarska, što je u Srbiji doživljeno kao težak poraz, pitanje balkanskog saveza i pridobijanje Bugarske, za Srbiju postaje pitanje opstanka. U Beogradu su znali da bi austrijsko-bugarski sporazum značio verovatni kraj nezavisnosti Srbije. Za ideju balkanskog saveza Srbija je zatražila i dobila podršku Rusije, koja je u tome videla način suprostavljanja nemačko-austrougarskim planovima.

Dolazak na vlast u Bugarskoj Ivana Gešova 1911. godine, koji je bio pristalica balkanskog sporazuma, kao i početak italijansko-turskog rata, ubrzali su stvaranje balkanskog saveza.

Od jeseni 1911. godine vođeni su tajni razgovori između Srbije i Bugarske oko načina rešavanja pitanja Makedonije. Ono je bilo olakšano odlukom Srbije, koju je zastupao tadašnji predsednik vlade Milovan Milovanović, da svoje strateške ambicije usmeri ka Jadranskom moru, preko teritorije Albanije, a ne ka Solunu. Prema postignitom dogovoru, Makedonija je bila podeljena na sledeći način: Srbiji je pripala „nesporna zonaˮ na severu i zapadno od Šar-planine; Bugarskoj je pripala „nesporna zonaˮ istočno od Rodopa i reke Strume; za središnju oblast („sporna zonaˮ), koja se nalazila između „nespornih zonaˮ, predviđena je autonomija, ili, ukoliko se ona ne bi mogla ostvariti, podela. U tom slučaju, Srbija se odrekla delova preko „linije razgraničenjaˮ koje se dijagonalno pružala od Krive Palanke do Ohrida, dok se Bugarska obavezala da prihvati ovu liniju, ukoliko se ruski car, koji je određen za arbitra, složi sa njom.

Foto Arhiv Srbije, dokumentacija „Novosti“ i „ Borbe“, srpska i bugarska Vikipedija, Lostbulgarao.com i Fejsbuk...

OBE STRANE su se obavezale da prihvate onu liniju razgraničenja koju predloži ruski car. Februara 1912. godine potpisan je srpsko-bugarski ugovor o savezu, a maja iste godine i vojni sporazum. Pošto su i druge balkanske saveznice (Srbija, Bugarska, Grčka i Crna Gora) potpisale međusobne sporazume, rat je počeo oktobra 1912. godine. Završen je brzim porazom Turske.

Foto Arhiv Srbije, dokumentacija „Novosti“ i „ Borbe“, srpska i bugarska Vikipedija, Lostbulgarao.com i Fejsbuk...

Do novog srpsko-bugarskog sukoba došlo je kada je Srbija odbila da preda Bugarskoj  ugovorom određenu teritoriju u Makedoniji, koju je vojno zaposela. Razlog je bio taj što je Srbija, zbog ultimatuma Austrougarske, bila primorana da se povuče sa jadranske obale. Februara 1913. godine srpska vlada je od Sofije zatražila izmenu ugovora o savezu, navodeći sledeće razloge: 1) Bugarska je bila obavezna da pomogne sa 200.000 vojnika u slučaju sukoba sa Austrougarskom, a Srbija se morala povući zbog ultimatuma Beča; 2) Bugarska, suprotno ugovoru, nije učestvovala u oslobađanju Makedonije, dok je Srbija učestovala u oslobađanju Jedrena, iako nije bila obavezna. Bugarska je odbila da razgovara o izmenama ugovora. Ruska inicijativa za izmirenje je propala. Bugarska je, precenivši svoju snagu i bez diplomatske podrške ratu, naredila iznenadni napad na srpsku vojsku na Bregalnici 29. juna 1913. godine. Pretrpela je ozbiljan poraz. U rat protiv Bugarske ubrzo su ušle Grčka i Crna Gora, ali i Rumunija i Turska. Mir je potpisan u Bukureštu 10. avgusta 1913. godine. Srbija je zadržala sve teritorije koje je vojno zaposela 1912. godine, dok je Bugarska izgubila gotovo sve što je dobila u savezničkom ratu protiv Turske.

* * * * * * * * * *

Prvi svetski rat velika šansa za vojnički revanš Srbiji

PORAZ U DRUGOM balkanskom ratu u Bugarskoj je probudio težnju za osvetom i revanšom. Kao posledica poraza, vladu su formirale progermanske snage na čelu sa Vasilom Radoslavovim, koje su se zalagale za vojnu varijantu revanša. Ratoborna bugarska elita je u Prvom svetskom ratu videla šansu za željeni revanš protiv Srbije. Do jeseni 1915. godine Bugarska je bila neutralna, iako je još avgusta 1914. godine sa Centralnim silama postigla sporazum o savezu kojim su joj obećani delovi Srbije, ali je odbila da ga potpiše, jer je, između drugih razloga, čekala i da Austrougarska vojno porazi Srbiju.

Zbog svog geografskog položaja, Bugarska je postala strateški važna kako za Antantu, tako i za Centralne sile, pa su joj sa obe strane nuđene teritorijalne kompenzacije. Antanta ih je nudila na račun Srbije (u Makedoniji), kojoj je nudila kompenzacije na zapadnoj strani, ali je Srbija odbijala da se saglasi, iako je bila spremna na neke manje ustupke. Centralne sile su bile izdašnije i izvršile pritisak i na Tursku da izađe u susret bugarskim  zahtevima.

Foto Arhiv Srbije, dokumentacija „Novosti“ i „ Borbe“, srpska i bugarska Vikipedija, Lostbulgarao.com i Fejsbuk...

Posle pregovora, u kojima je Bugarska iznosila svoje astronomske pretenzije (jedna od njih bila je i ujedinjenje sa Albanijom), septembra 1915. godine postignut je formalni sporazum između Bugarske i Centralnih sila, po kojem je Bugarska dobila celu Makedoniju, ali i prostrane delove predkumanovske Srbije (u granicama pre 1912. godine) u Ponišavlju i Pomoravlju. Iako su ratna dejstva protiv Srbije počela ranije, Ferdinand Koburški, koji je izjavljivao da je svrha njegovog života uništenje Srbije, 14. oktobra 1915. godine objavio je rat Srbiji.

POSLE NEMAČKO-austrougarsko-bugarske ofanzive na jesen 1915. godine, Srbija je morala da odstupi. Vojska, vlada, kralj i deo naroda povukli su se u Grčku. Bugarska je svojim napadom onemogućila planirano odstupanje dolinom Morave i Vardara, što je srpsku vojsku primoralo na mučno povlačenje preko Albanije. Postojali su različiti planovi o sudbini Srbije: od potpunog uništienja i brisanja sa političke karte Evrope, do ostavljanja nekih neznatnih delova koji bi činili buduću marionetsku tvorevinu  podređenu Beču. Bugarska se zalagala za prvu opciju. Dok je trajalo strahovito povlačenje Srba preko albanskih gudura okovanih snegom i ledom, Bugarska je okupirala delove koje je dobila sporazumom sa Centralnim silama.

Foto Arhiv Srbije, dokumentacija „Novosti“ i „ Borbe“, srpska i bugarska Vikipedija, Lostbulgarao.com i Fejsbuk...

Bugarska okupaciona uprava u Srbiji bila je organizovana u dve oblasti: Moravsku vojno-inspekcijsku oblast, koja je obuhvatala krajeve Srbije u granicama pre 1912. godine, sa sedištem u Nišu; i Makedonsku vojno-inspekcijsku oblast sa sedištem u Skoplju, koja je obuhvatala Makedoniju i delove Kosova i Metohije pod bugarskom okupacijom. Bez preterivanja se može reći da su bugarska okupacija i tragedija srpskog naroda pod njom zadali završni udarac, i naneli nepopravljivu štetu srpsko-bugarskim odnosima, koji će se dugo potom razvijati u senci međusobnih optuživanja i obostrane netrpeljivosti. 

Preporučujemo

Društvo

0 0

POBUNjENIČKO I USTANIČKO POREKLO SPC: Uloga Srpske crkve u ustanku 1941. menja sliku o tom događaju

11. 12. 2024. u 10:00

Društvo

0 0

RADIKALNI KRITIČAR NACIZMA: Odgovor na laži Titovih sledbenika i Drugosrbijanaca

27. 11. 2024. u 15:00

Društvo

0 2

SRPSKA CRKVA KIČMA NACIJE: Za naciste vladika Nikolaj bio ideološki i politički protivnik

27. 11. 2024. u 16:00

Društvo

0 0

ZBOG KONKORDATA VLADIKA DIŽE SRBIJU NA NOGE: Izliv narodnog besa zbog sporazuma države i Vatikana

27. 11. 2024. u 14:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije