POD KLJUČEM 98.500 IMOVINSKIH KARATA: Reporteri "Novosti" u zaštićenim prostorijama Agencije za sprečavanje korupcije
METALNA vrata, nekoliko stepenika, pa sledeća, ojačana debelom žicom. Otvaraju se uz posebnu karticu koju ima samo 12 zaposlenih, a ostalima je pristup zabranjen.
Na policama, pod konac poređani registratori, razvrstani po godinama i označeni brojevima, a u njima 98.500 izveštaja o imovini, koliko su za deceniju i po poslali funkcioneri s različitih nivoa vlasti.
Tako izgleda prostor u kojem Agencija za sprečavanje korupcije, u zgradi na beogradskom Zelenom vencu, čuva podatke koji, po pravilu, izazivaju najveću pažnju dela javnosti znatiželjnog da zna, na primer, koji automobil vozi predsednik opštine, u koliko kvadrata živi poslanik ili da li gradonačelnik ima hektare oranica.
Većina tih informacija nalazi se na sajtu ove institucije i dostupne su svima, ali postoje i oni koje po zakonu nisu javni, kao što su informacije o imetku supružnika funkcionera i dece.
Od pomoćnika direktora za registre, evidenciju i proveru imovine Predraga Kneževića i Sanje Simić, načelnika Odeljenja za registre, čuli smo da je do početka decembra 2024. pristiglo 6.100 izveštaja. Obaveza javnog funkcionera je da podnese izveštaj po stupanju na javnu funkciju, po prestanku obavljanja javne funkcije, bitne promene u toku obavljanja javne funkcije, kao i dve godine po odlasku s javne funkcije ako je imao bitnih promena.
Prijavljuje se uvećanje ili umanjenje prihoda koji prelaze prosečnu godišnju zaradu ili kad je promenjena struktura imovine. Kako se pokazalo u praksi, oni koji su na položaju za toliko "osiromašili" mogu da se izbroje na prste.
Savremena oprema omogućila je da postupak unosa i kontrole podataka bude maksimalno olakšan: stižu elektronski popunjeni obrasci, tu su i kodovi, pa ono što stiže u papirnoj formi može brzo i lako da se uporedi. Strogi su i propisi kojih moraju da se pridržavaju svi do kojih stignu izveštaji o imovini funkcionera. Ukoliko se, na primer, pojave podaci s nekom od oznaka tajnosti, objašnjava nam Knežević, njima mogu da pristupe samo zaposleni koji poseduju posebne sertifikate, a koje na pet godina izdaje Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka, na osnovu procene Bezbednosno-informativne agencije.
Kopije i u Kragujevcu
IMAJUĆI u vidu značaj i stepen važnosti registara u našim bazama podataka, Agencija konstantno radi na podizanju nivoa zaštite, unapređenju bezbednosti kao i dostupnosti naših servisa javnim funkcionerima i javnosti. Uz pomoć i podršku Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu uspostavili smo i sekundarnu lokaciju u Državnom DATA centru, u Kragujevcu. To znači da je izvršena replikacija kompletnog informacionog sistema Agencije i kreirana udaljena lokacija za čuvanje rezervnih kopija podataka, u najboljem i najbezbednijem okruženju te vrste u ovom delu Evrope - kaže Dejan Damnjanović, direktor ASK, i najavljuje da će narednih dana biti potpisan Sporazum o čuvanju podataka sa v. d. direktora Kancelarije za IT i eUpravu Mihajlom Jovanovićem.
Svi podaci u zgradi Agencije, inače, pohranjeni su u moćnim "mašinama", u server-sali.
Iza vrata, koja se takođe otvaraju posebnom karticom, može da kroči svega nekoliko zaposlenih u ovoj instituciji. Obezbeđen je i agregat za slučaj nestanka struje, a zabeleženo je da je jednom prilikom neprekidno radio 22 sata. Da se vodi računa o svakom bezbednosnom detalju, potvrđuje i to da električna energija kojom se inače napaja sistem stalno ima isti napon zahvaljujući uređaju za centralno neprekidno napajanje kako bi se sprečili eventualni kvarovi i gubitak podataka.
Ivan Vasiljević, pomoćnik direktora za informatičke poslove i analitiku, priča nam da je server-sala adaptirana po najsavremenijim standardima. Vasiljević s ponosom kaže da se podaci čuvaju i štite po svim pravilima i standardima informacione bezbednosti.
- Prostorija je pod stalnim video-nadzorom, ima protivpožarna vrata, antistatički pod, senzore za vlagu, tu je i najsavremeniji protivpožarni sistem koji "oduzima" kiseonik i tako sprečava širenje plamena. Oni klasični sistemi koji puštaju vodu ukoliko se pojavi vatra, nepovratno bi uništili opremu, a samim tim i podatke.
Kako smo se uverili, server-sala i prostorije u kojima su podaci u "papirnom" obliku veoma su dobro zaštićene od svih potencijalnih "nezvanih gostiju". Međutim, velika bitka da se sačuvaju informacije iz časa u čas vodi se i virtuelnom prostoru.
Od Vasiljevića saznajemo i da su najopasniji ciljani pokušaji "upada" u sistem, na primer iz Ukrajine ili Sjedinjenih Američkih Država. Jedan od jačih, koji je trajao danima, stizao je iz Dalasa. Agencija se i na tom polju dobro brani, svakodnevna su testiranja mogućih propusta, angažovane su i specijalizovane firme za tu oblast, tako je opasnost od uljeza svedena na minimum.
ZAHAROVA BRUTALNO ODGOVORILA ANALENI BERBOK: Šta je sa američkim vojnim bazama u Nemačkoj?
ZVANIČNA predstavnica Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova odgovorila je na izjavu nemačke šefice diplomatije Analene Berbok o ruskim bazama u Siriji, podsetivši je na američke vojne baze u Nemačkoj.
03. 01. 2025. u 19:49
BIĆE PUNO SNEGA, ČAK I U BEOGRADU: Meteorolog dao prognozu za praznike, pa otkrio kakvo će biti leto i sve iznenadio
GOST jutarnjeg programa "Novosti" bio je meteorolog Ivan Ristić koji je govorio o tome kakvo nas vreme očekuje posle praznika, ali i tokom leta i cele godine.
03. 01. 2025. u 20:35
KAKO DANAS IZGLEDA TITOV SIN: U penziju otišao kao hrvatski diplomata, živi van očiju javnosti, a ćerka je njegovo najveće bogatstvo (FOTO)
ALEKSANDAR Mišo Broz, sin Josipa Broza Tita, nakon završetka svoje uspešne diplomatske karijere proveo je poslednjih deset godina uglavnom daleko od očiju javnosti.
02. 01. 2025. u 17:07
Komentari (0)