MANJE SEOBA UZ STANOVE ZA MLADE? Analiza "Novosti" - Pozitivan migracioni saldo samo u 41 mestu u Srbiji

Vojislava Crnjanski

04. 01. 2025. u 07:00

OD 145 gradova i opština u Srbiji, samo 41 je imao pozitivan migracioni saldo. To znači da se više ljudi doselilo, nego što se odselilo. Na prvom mestu je Beograd, koji je dobio (ne računajući tek rođene) 15.642 novih stanovnika.

МАЊЕ СЕОБА УЗ СТАНОВЕ ЗА МЛАДЕ? Анализа Новости - Позитиван миграциони салдо само у 41 месту у Србији

Arhiva Novosti

U srpsku prestonicu, kao i u ostale gradove, najviše su se doseljavali mladi između 25 i 34 godine starosti. To je, između ostalog, doprinelo da prosečna starost Beograđana bude 42,8 godina i da samim tim budu mlađi od npr. Nišlija (43,4) ili Kragujevčana (43,6). Od većih gradova, jedini mlađi su Novosađani, čija je prosečna starost 40,9 godina. U Novi Sad lane se doselilo 6.086 ljudi, u Niš - 4.346, u Kragujevac - 1.398. U sve gradove sa pozitivnim migracionim saldom u većini su se doseljavale žene.

Kada se uporedi sa brojem onih koji su iz četiri najveća grada otišli, u Beogradu dobijamo pozitivan migracioni saldo u 2023. godini od 4.564, u Novom Sadu od 1.480, u Nišu 288, a u Kragujevcu 119, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Da bi neko ostao u određenom gradu, važno je da ima gde da stanuje, da ima dobru infrastukturu, da su mu dostupni vrtići i škole za decu, ali i ustanove zdravstvene i socijalne zaštite, prodavnice, kulturni sadržaji, dobri putevi... Povoljna kupovina stanova za mlade od 20 do 35 godina, najavljena od marta, uz minimalno učešće i nižu kamatu mogla bi u tom smislu da bude vetar u leđa smanjenju migracija iz manjih gradova.

POVEĆAN BROJ VRTIĆA

JEDAN od pokazatelja koliko buja život u nekoj sredini, odnosno koliko ima novodoseljenih, ako već nema rasta nataliteta, jeste broj vrtića. Zanimljivo je da je u Beogradu u 2022. taj broj bio nešto veći nego prošle godine - 713 naspram 696. Smanjenje se beleži i u Nišu - sa 88 na 84. Nasuprot tome, u Novom Sadu i Kragujevcu brojke rastu: u Novom Sadu sa 117 na 120, a u Kragujevcu sa 70 na 73.

To su pokazali slučajevi nekih sela, gde je sa subvencionisanom nabavkom kuće za mlade parove, u okviru akcije Ministarstva za brigu o selu, zaustavljen odliv, a negde je čak ostvaren pozitivan saldo. Recimo u Ruskom Selu, u Vojvodini, koji od popisa 2022. ima pedesetak žitelja više, pošto je tridesetak kuća obezbeđeno iz bespovratnih sredstava koje daje država. Sada se spremaju da grade i jaslice jer raste broj beba.

Istraživanja pokazuju da tek trećina mladih živi samostalno, dok više od 60 odsto njih živi sa roditeljima. Čak i oni koji su mogli da izmiruju rate stambenog kredita, velike muke su imali da skupe novac za učešće, pa su dodatno uzimali i keš kredit, zadužujući se "do guše".

Od 2011. godine, kako pokazuju podaci RZS, u Beogradu je izgrađeno 10.978 stanova ukupne površine 875.493 kvadrata. U Novom Sadu je završeno 4.827, ukupne površine 329.654 kvadrata, u Kragujevcu 1.206, površine 82.534 kvadrata, a u Nišu 1.348, površine 89.812 kvadrata. Da je u prestonici, pa i Novom Sadu, najčešće moguće podmiriti učešće i rate pokazuju prosečne plate, koje su lane iznosile 109.431 dinar u glavnom gradu, odnosno 101.101 dinar u Srpskoj Atini. U Nišu i Kragujevcu, cene nekretnina osetno su niže, ali su manje i plate: 82,067 dinara prosečna u Nišu, odnosno 80.494 u Kragujevcu. Međutim, veliki je broj onih koji imaju primanja daleko ispod proseka. Zato se postavlja pitanje šta bi moglo da ih zadrži u rodnom mestu.

PAZOVA, OPOVO...

POZITIVAN migracioni saldo imaju i: Stara Pazova (445), Čajetina (250), Pančevo (156), Novi Pazar (114), Bečej (81)... Ali i Bela Crkva, Nova Crnja, Svilajnac, Opovo, Srbobran, Mali Iđoš, Lapovo i Veliko Gradište, iako imaju do 10 žitelja više.

Gordana Bjelobrk iz RZ kaže da bi zato morala da se identifikuju prioritetna pitanja i predlože strateški okviri i na nacionalnom i na lokalnom nivou, sa konkretno kreiranim merama, usmerenim na populaciju koja bi trebalo da bude oslonac održivog ekonomskog i demografskog razvoja.

Tadija Mitić iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju, takođe, veruje da bi samo skup mera mogao da smanji odliv ljudi iz manjih gradova u veće i pražnjenje pojedinih delova Srbije. Jedna od mera mogli bi da budu upravo i stanovi za mlade pod povoljnijim uslovima.

- Ako stambene beneficije prate i neke druge mere na lokalu, siguran sam da bi dale rezultata. Recimo, subvencionisani udžbenici, besplatan javni saobraćaj, besplatan ulazak na bazene, plus sadržaji kojih u manjim sredinama mahom nema. Mladi žele bolje obrazovanje, kulturne događaje, bolju zdravstvenu zaštitu. Ako toga nema, neće da žive u manjim sredinama, pa makar to bio i svetski trend posle korone, i makar bilo jeftinije. Zato su nam neophodne ažurnije i kreativnije lokalne samouprave koje bolje kalkulišu resursima - dodaje Mitić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

SVET U ŠOKU: Janis Tima se nije ubio?! Žena, čuvena pevačica, naručila ubistvo košarkaša?