NAŠ STRUČNJAK ZA PČELE MEĐU NAJBOLJIM U SVETU: Prof. dr Zoran Stanimirović među dva odsto naučnika na Stanfordovoj listi

PROFESOR dr Zoran Stanimirović, šef Katedre za biologiju na Fakultetu veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu jedini je naučnik na svetu koji se bavi pčelama, a uvršten je među dva odsto najboljih svetskih naučnika na Stanfordovoj listi.

Foto: Privatna arhiva/Free images Pixabay

Profesor Stanimirović koji je svoj ogroman naučni opus posvetio tim plemenitim insektima kaže da se do ovako velikih uspeha stiže samo i isključivo radom. On ima i poruku za mlade kolege:

- Uspeh se svako ne postiže blokadom fakulteta i univerziteta i svakako ne izostajanjem sa predavanja i vežbi, nego permanentnom edukacijom.

Objašljavajući kako je dospeo na prestižnu Stanfordovu listu, naš sagovornik ističe da su naučnici kategorisani u 22 naučne oblasti i 174 podoblasti, a proces selekcije uključuje dva koraka: izbor 100.000 najboljih naučnika u okviru svake oblasti, a zatim utvrđivanje 2 odsto najboljih naučnika u okviru podoblasti.

- Ovaj dvostruki pristup osigurava poštenu zastupljenost u svim disciplinama, pošto se obrasci citata značajno razlikuju između oblasti - pojašnjava ovaj naučnik. - Na primer, medicinska i inženjerska istraživanja obično prikupljaju veći broj citata u poređenju sa društvenim i humanističkim naukama.

Kako kaže prof. Stanimirović, naučnici sa Veterinarskog fakulteta u Beogradu koji se bave pčelama, pokušavaju da daju doprinos rešavanju različitih problema sa kojima se naši pčelari suočavaju.

- To činimo preko projekta "Waste2ProtectBees" No. 5455 iz iz programa PRIZMA, koji finansira Fond za nauku Republike Srbije, na kome učestvuje 12 istraživača sa Fakulteta veterinarske medicine, Fakulteta za fizičku hemiju i Institut za šumarstvo, a kojim rukovodi doc. dr Uroš Glavinić - kaže ovaj profesor. - Znači, ostavili smo iza sebe naslednike, moja koleginica Jevrosima Stevanović i ja, i to ne jednog, nego veći broj.

Prof. Stanimirović naglašava i da studneti imaju izborni predmet "Uzgoj i nega pčela" koji je u dugom periodu biralo oko 90 od 155 upisanih studenata.

- Poslednjih godina zbog tehničkih kapaciteta za kvalitetnu obuku koja podrazumeva rad u malim grupama u radionici i na pčelinjaku, kao i odlazak na terene van grada, ograničili smo broj akademaca koje primamo na taj predmet na 70 od upisanih 150 - navodi on. - Njihova zainteresovanost je vezana za zainteresovanost opšte populacije za pčelarstvo i pčelinje proizvode, a na to jako utiču senzacionalističke vesti o nestanku pčela, o problemima zarade na medu, a naročito o velikom procentu falsifikovanog meda na tržištu.

Inače, naš narod mnogo veruje u lekovitost meda, uzima ga ujutro, neko i uz rakijicu, obavezno kada smo bolesni... Šta kaže ovaj stručnjak - koliko meda je lekovito, a šta je preterivanje?

- Za zdrave ljude mlađeg uzrasta, savetovao bih korišćenje kašičice-dve meda sa maslacem namazanim na hleb ili u mleku, za starije bih preporučio dve kašičice meda tokom dana, najbolje rastvorenim u čaju, dok dijabetičari smeju uzeti jednu kašičicu meda ujutru, takođe u čaju, ali uz kontinuirano praćenje glikemijskog statusa.

Ovaj naučnik ističe da je prosečan dnevni unos meda po osobi jako varijabilan i uglavnom u opsegu od 0,8 do 4.38 grama dnevno, mada je u Saudijskoj Arabiji prosečan unos čak 12 grama dnevno, s tim da se mora imati u vidu na svetskom nivou da veliki procenat ljudi ne konzumira med uopšte. Neki ga, pak, unose u količini od čak 30 grama (dve supene kašike) dnevno.

privatna arhiva

- Med u ishrani ljudi je značajan zbog brojnih fizioloških efekata - pojašnjava naš sagovornik. - U medu dominiraju ugljeni hidrati, pre svega monosaharidi glukoza i fruktoza koji čine 75 odsto ukupne količine ugljenih hidrata u medu koji su brzo transportuju u krv i predstavljaju brzi izvor energije. Međutim, u medu je utvrđeno i prisustvo proteina, minerala među kojima dominira kalijum, vitamina i to prvenstveno vitamina C i vitamina B-grupe, znatne količine fenolnih jedinjenja naročito flavonoida i fenolnih kiselina i preko 500 različitih isparljivih jedinjenja, pri čemu udeo i sadržaj minerala, vitamina, fenolnih i isparljivih jedinjenja jako varira u zavisnosti od vrsta biljaka od kojih vode poreklo nektar i polen u medu.

Ipak, kaže ovaj profesor, to ne znači da med može da zameni ostale namirnice, jer ako se posmatra preporučen dnevni unos proteina, minerala i vitamina, doprinos meda je zanemarljiv. Stoga, dobro je konzumirati med, ali ne treba preterivati.

Međutim, kako ističe naš sagovornik, efikasnost meda nakon topikalne aplikacije je naučno dokazana i primenjuje se najviše u lečenju opekotina i rana kod životinja i ljudi i to pre svega kod onih koje se ne mogu izlečiti konvencionalnim tretmanima.

On naglašava i da Srbija ima veliki potencijal za pčelarstvo, mada su, zbog velikih površina pod poljoprivrednim kulturama, područja bogata medonosnim biljem smanjena. Osim toga, pčelarstvo ugrožavaju i agropesticidi koji se koriste za zaštitu poljoprivrednih kultura. U poslednje vreme je smanjeno interesovanje za pčelarstvo s obzirom na nisku cenu meda, nekontrolisani uvoz i pojavu falsifikata meda.

 - Pčelari su suočeni sa nekoliko značajnih problema, pre svega su to cena i plasman meda, kao i ishrana pčela, odnosno nedostatak kvalitetne pčelinje paše, nedostatak vode (suša) što je vezano sa kvalitetnom ishranom jer je posledica povećana upotreba šećera, a zatim i pojava bolesti koje često dovode do fatalnog ishoda, pri čemu su krajnji egzekutori pčelinji virusi - kaže profesor.

Ali, naš sagovornik savetuje pčelare da ne čekaju da dođe do problema, jer ih onda ne mogu rešiti, nego treba preventivno da deluju. Tako, kaže, pčelari pre svega treba da pčelama obezbede visokokvalitetnu pašu i kontinuiranu dostupnost čistoj vodi, izbegavaju "šećerizaciju", odnosno korišćenje čistog šećernog sirupa a u slučaju nedostatka prirodne hrane nutritivne zahteve pčelinjeg društva zadovolje dodavanjem prirodnih/veštačkih suplemenata da bi se izbegla "proteinska glad". Takođe, obavezno treba da obavljaju plansku kontrolu prisustva pčelinjeg krpelja Varroa destructor zbog velikih neposrednih šteta koje ovaj ektoparazit nanosi pčelama, ali i još opasnije njegove posredne uloge vektora pčelinjih virusa, a obevezno je i sprovođenje higijensko-sanitarnih mera na pčelinjaku, kao i principi dobre pčelarske prakse i upravljanja pčelinjacima.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije