I ZA HUMANITARNI ČEP - LICENCA: Sakupljači plastike za reciklažu, koji pomažu ranjivim kategorijama, pred novim izazovima

JOŠ se nismo navikli na direktivu EU koja je na snazi od jula i po kojoj čepovi moraju da ostanu fiksirani za plastične flaše vode, soka ili mleka da bi se smanjila količina plastičnog otpada u prirodi, a Evropa je od Nove godine uvela nova pravila.

Foto Shutterstock

Ubuduće će pet ambalaža morati da bude napravljena od 25 odsto recikliranog materijala, a do 2030. sve flaše za piće moraće da imaju 30 odsto reciklirane plastike.

To pravilo će morati da ispoštuju i udruženja koja prikupljaju plastiku za humanitarne svrhe, za pomoć hendikepiranim osobama, kojima su obezbedili više od 220 pomagala.

- Nova pravila predstavljaju ključan korak ka održivijem upravljanju resursima - kaže za "Novosti" osnivač udruženja "Čepom do osmeha" Boriša Petković. - Očekivano uvođenje depozitnog sistema u Srbiji, za koji smo se zalagali još od 2016. kroz radne grupe, dodatno će unaprediti reciklažni lanac. Međutim, implementacija mora biti pažljivo prilagođena lokalnim uslovima, odnosno mora postati "naš srpski depozitni sistem". Ključni izazovi uključuju: infrastrukturu, odnosno spremnost svih objekata i lokacija za prikupljanje i skladištenje, zatim nova radna mesta koja će omogućiti stvaranje održive sakupljačke mreže i povećanje zaposlenosti, kao i edukaciju građana i svest o pravilnom odvajanju otpada. To je ključno za uspeh sistema.

Petković navodi konkretan primer: "ekološko dvorište" u Novom Sadu, gde građani odvajaju papir, staklo, plastiku, limenke i bio-otpad samo tokom novembra 2024. posetilo je 16.500 građana, što pokazuje spremnost za aktivno učešće u reciklaži.

Foto: Gimnazija Patrijarh Pavle

Među onima koji su konkurisali za licence za tretiranje neopasnog otpada da bi mogli da prikupljaju plastične zatvarače, nalazi se i udruženje "Čep za hendikep". I oni, baš kao i Petkovićevo udruženje, prodaju čepove kompanijama za reciklažu, a za dobijeni novac kupuju različita ortopedska pomagala.

Ovo udruženje je, međutim, i bez jurenja za novim dozvolama, već neko vreme suočeno sa finansijskim teškoćama. Kako za "Novosti" kaže osnivač Zoran Martinov, i sam invalidna osoba, cena čepova se nije menjala od pandemije korone, dok su i gorivo i ostali troškovi povećani. Za kilogram zatvarača mogu da dobiju svega 30 dinara, a potrebno je da plate benzin i dnevnice vozačima.

- Vozila kojima prikupljamo i razvozimo čepove dnevno "potroše" 14.000 dinara. Da bismo podmirili te troškove potrebno je da prodamo 500 kg plastičnih zatvarača. Dva puta smo ove godine bili na ivici da stavimo ključ u bravu, ali su nas izvukle donacije - kaže Martinov.

I sam je bio prinuđen da uzme kredit da bi udruženje opstalo, pa sada mesečno otplaćuje rate od po 20.000 dinara. Period od decembra do marta inače je "van sezone" i otkup ide sporije pošto su magacini za reciklažu puni.

- To treba preživeti. Od marta sezona ponovo kreće normalno - dodaje.

Za udruženje "Čepom do osmeha" cena čepova nije prepreka za rad, ali jeste izazov. Kako kaže Petković, njihova organizacija ne oslanja se samo na prihod od otkupa, već se fokusira na edukativne projekte i partnerstva sa obrazovnim institucijama, kompanijama i nevladinim sektorom. I građani aktivno pružaju podršku donacijama.

Srećom, ni jednima ni drugima posao nije otežan od kada su, u skladu sa pomenutom direktivom EU, čepovi fiksirani za pet flaše. Inat kod Srba, priznaje Martinov kroz smeh, doveo je do toga da ljudi predaju još više zatvarača, pa je čak otvoren veći broj mesta za prikupljanje.

- Direktiva EU o obaveznom fiksiranju čepova odrazila se i na naš rad. Iako smo zabeležili određeni pad u količini prikupljenih čepova tokom perioda prilagođavanja, naše edukativne aktivnosti su ključne za očuvanje stabilnosti. Tokom 2024. organizovali smo više od 350 edukativnih radionica u 120 opština širom Srbije. Direktive EU, iako zahtevaju prilagođavanje, otvaraju vrata ka dugoročno održivom sistemu cirkularne ekonomije - objašnjava Petković.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije