Društvo

KRIJUMČARI MIGRANTE KRIJU U "ŠTEKOVIMA": Kroz prihvatne centre za azil lane prošlo čak 82 odsto manje ljudi nego u 2023.

14. 01. 2025. u 06:15

U PRIHVATNIM i centrima za azil u prošloj godini evidentirano je 19.483 migranata, što ja za 82,10 odsto manje nego godinu ranije.

КРИЈУМЧАРИ МИГРАНТЕ КРИЈУ У ШТЕКОВИМА: Кроз прихватне центре за азил лане прошло чак 82 одсто мање људи него у 2023.

Foto J. Lemajić

Prema evidenciji Komesarijata za izbeglice i migracije, najviše ih je bilo iz Sirije (38,19 odsto), Avganistana (19,93 odsto), Turske (11,95 odsto), Maroka (6,55 odsto) i Iraka (3,44 odsto). U Srbiji su se prosečno zadržavali 14 dana, što je za dva dana duže nego u 2023, a dva dana kraće nego u 2022.

- Komesarijat je tokom 2024. postupao odgovorno i sa poštovanjem prema svim kategorijama osoba koje su bile u njegovoj nadležnosti, a nastavićemo tako i u 2025. - navode u ovoj instituciji.

U sedam centara trenutno je 416 migranata. Svaki migrant koji je prošao kroz ove centre dobio je smeštaj, hranu, odeću, medicinsku negu, human pristup, a deca pristup obrazovanju. Komesarijat navodi i da u 2025. godinu ulazi sa jednim od najbolje uređenih sistema za prihvat i upravljanje migracijama, a popunjenost kapaciteta je 13 odsto.

- Stanje migracija u Srbiji je stabilno, a Komesarijat će, u saradnji sa svim državnim organima, i ubuduće preduzimati sve neophodne mere da bi se obezbedila adekvatna podrška migrantima, ali i očuvao javni red i mir, zdravlje i bezbednost građana - zaključuju u Komesarijatu.

Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila navodi da je kroz zemlju prošle godine prošlo oko 45.000 ljudi iz Azije i Afrike, što je duplo manje nego godinu pre toga, ali i dalje dosta, plus još oko 183.000 Ukrajinaca, od kojih su mnogi više puta ušli i izašli iz zemlje. Većina migranata iz Sirije, Avganistana i drugih zemalja koristi krijumčarske "usluge", pa zaobilazi centre. Od 17 centara, prema Đurovićevim rečima, funkcioniše samo pet.

DVE TREĆINE SU MUŠKARCI

PREMA polno-uzrasnoj strukturi, najzastupljeniji među migrantima lane su bili punoletni muškarci (76,45 odsto). Slede maloletni muškarci (14,70 odsto), punoletne žene (6,01 odsto) i maloletne žene (2,84 odsto).

- U Vojvodini ne radi nijedan. Tražili smo da se otvori u Subotici, jer kad Mađari vraćaju ljude, policija nema gde da ih smesti dok traje prekršajni postupak, pa ih drže u stanici, a onda šalju u Preševo i Bujanovac. Lane se krijumčarska ruta pomerila ka BiH, ali od juna opet imamo jedan krak ka mađarskoj granici. Migranti više nisu onoliko vidljivi, jer ih krijumčari smeštaju u "štekove" u većim gradovima, poput Beograda i Novog Sada, i tokom noći ih u cugu vode do i preko granice. Često su žrtve zlostavljanja, otmice, ucena, ali i saobraćajnih nesreća i davljenja u Drini. Kada bi radilo više centara, migracije bi bile pod većom kontrolom - konstatuje Đurović.

Kakva će situacija biti ove godine, zavisiće, kaže, pre svega od eventualne stabilizacije stanja u Siriji i raspoloženja Turske da zaustavi migracije na obodima Evrope.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
NIKO NIJE PITAO JESAM LI UMRO: Čuveni Faruk iz serije Lud, zbunjen, normalan teško bolestan

"NIKO NIJE PITAO JESAM LI UMRO": Čuveni Faruk iz serije "Lud, zbunjen, normalan" teško bolestan