Društvo

LORD KARINGTON IGNORIŠE ČANKA: Obnova koncepta za konkurentsku državu na tlu Srbije

17. 02. 2025. u 12:00

IDEJE sa poltičke margine počinje onda kada odlučujuće političke snage u državi ,zbog jednog ili dva glasa prevage, prihvataju svaku vrstu kompromisa.

ЛОРД КАРИНГТОН ИГНОРИШЕ ЧАНКА: Обнова концепта за конкурентску државу на тлу Србије

TRAJANjE Jugoslavije i drama njenog razbijanja svedocima su ostavile u nasleđe saznanje da je nekad nezamislivo postalo stvarnost, a da će možda već sutra ono u šta mnogi neveruju i odmahuju rukom kao na loša predskazanja ipak biti ostvareno. Ta prošlost nedvosmisleno pokazuje da su politički projekti nastajali sa dugoročnim ciljevima, da su ostvarivani u etapama, da su protagonisti okupljali pristalice često na demagoškoj osnovi. Svedoci su mogli uočiti zakonito mešanje velikih sila i susednih država na tokove u Jugoslaviji. Ta zemlja kao da je mnogima „ostala dužna’, posebno iz činjenice da je na ovom prostoru bilo više ratova, gde je ranije Srbija, a potom Jugoslavija izlazila kao pobednik,

Nekada se na nemačkom principu srodno južno slovenstvo u 19. veku okupljalo oko jedinstvene jezičke osnove, a danas se isti jezik prema lingvističkim standardima, deli i komada, uvode se čak i novi glasovi i nova slova. Do pre neki dan delovi jednog državnog korpusa, sada su sebe spremni proglasiti manjinom, ne verskom, već nacionalnom. Svedoci smo kovanja novih identiteta, koji od regionalnog određenja postaju nacionalni, kao što je 19. i početak 20. veka upamtio versko opredeljenje kao osnov za nacionalni identitet.

Austrijski istoričar Arnold Zupan objavio je jedan projekat, po kome bi trebalo da se u pokrajinama „izazove promena u glavama ljudi”, u državnim ustanovama propagira višejezičnost, iz udžbenika i medija potiskuje nacionalizam; da se stvaraju „akademije dobrog susedstva”, umesto velikih banaka „nacionalne štedionice ”.

Podsetimo nije bilo tako davno kada su se pojeni eksperti za prošlost utrkivali dokazujući da je Jugoslavija nemogući projekat jer se radi o inkopatibilnim civilizacijama (I. Banac, S. Ramet, Hantington).

Pitanja su brojna. Odgovori na njih su pre nedovršeni nego završeni, mada odavno postoji obilje literature za koju njihovi pisci ili njihovi promoteri drže da su odavno odgovorili na sva i da je „sve već odavno poznato”.

Mi spadamo u onu grupu koja ne misli da je „sve već odavno poznato”, posebno ne kako se to sugeriše kroz nekritičko pretakanje nekadašnjeg medijskog političkog govora u akademsku literaturu.

NEMAČKI diplomata i ambasador Gert Arens, sa dugogodišnjim iskustvom u medijaciji jugoslovenskog konflikta i nekadašnji član radne grupe za manjine Konferencije o Jugoslaviji, podseća čitaoce u svojoj knjizi „Diplomatija na rubu“ na već zaboravljene aktivnosti aktera današnje političke scene u Srbiji.

Arens piše da je Nenad Čanak 23. decembra davne 1991. godine poslao lordu Karingtonu i Konferenciji o Jugoslaviji jedno pismo sa tri priloga. Prvi je bio „Memorandum o Vojvodini“ povodom odluke Evropske zajednice od 16. decembra da prizna nove nezavisne republike. U drugom prilogu je bio „Podnesak Ustavnom sudu SFRJ protiv ukidanja statusa Vojvodine prema ustavu iz 1974.“ i treći prilog „Podaci i činjenice o Vojvodini“.

Memorandum je obznanio da istorijski uslovi iz 1945, kada je Vojvodina pridružena Srbiji i Jugoslaviji više ne važe („broken”) i da u budućnosti Vojvodina treba da bude konfederalna jedinica Srbije i, ako to Srbija ne prihvati, nezavisna (!), neutralna i demilitarizovana država, Teritorije severno od Save i Dunava koje je Srbija anektirala, zahteva Čanak, moraju biti vraćene novoj državi. Jedan od razloga za davanje nezavisnosti je i taj što je „počtinjavanje Vojvodine bilo kom centru ( Beograd, Budimpešta, Beč,) uvek bilo na štetu jedne od populacija”. Dalje se u Memorandumu navodilo da je Vojvodina bila zainteresovana za opstanak Jugoslavije čak i kao labave federacije. Karingtonova konferencija nije reagovala.

Sa takvim gledištem Konferencije slagao se i Arens. On je u poverljivoj noti od 9. oktobra 1993. za kopredsedavajuće Konfenerencije o bivšoj Jugoslaviji, naveo da nema razloga da Konferencija podari vojvođanskim Srbima autonomiju vis–a–vis drugih Srba i da se koncentriše samo na položaj Hrvata i Mađara.

Medijski poznatija i vrlo često citirana Sabrina Ramet piše, da ako je do raspada Jugoslavije 1991. bilo nezamislivo da Vojvodina bude nezavisna, od decembra 1991. Čanak je to učinio ,,zamislivim”.

* * * * * * * * * * *

Lamentiranje o „prirodnim“ granicama Srbije

U PRVIM DEKADAMA ovog veka usledio je period kada su ponovo neka publicistička i naučna imena instrumentalizovana u promovisanju starih ideja naših aktera. Iznošeni su „argumenti”, jedne činjenice su prećutkivane a druge „tumačene“ Ni strane države nisu bile po strani. Šire se predrasude. Citiram Kris Benet koji je svojevremeno vehementno navodio da „autonomisti koji se opiru centralizaciji imaju korene u `starosedeocima`, a oni koji su podržavali politiu okupljanja Srba u jednoj centralizovanoj državi, su bili uglavnom došljaci posle 1945. godine. Sabrina Ramet će ovome dodati da je srpska nacionalistička politika na talasu demonstracija iz 1988. dovela već 1990. do snažnih antimađarskih osećaja među „centralistički orjentisanim” Srbima.

Lamentrajući o „prirodnim” granicama Srbije (to su one iz 1878. - op. a.) ovome se na svoj način pridružio i Holm Zundhausen u “Istoriji Srbije” . Takvom viđenju stiže podrška od jednog broja stručnjaka sa domaće scene, Taj pristup podrazumeva da nije postojala želja Srba za ujedinjenjem sa maticom, da je „nacionalizam” projektovan u Beogradu kao jedna, čak i za ono vreme retrogradna vizija. Takođe, takav pristup potire želje onih drugih da sa Srbijom prave širu južnoslovensku ili srpsku državu. Transponirati današnja merila u ono vreme nije naučno legitimno jer je prošlo imalo svoja merila i mora se upoređivati sa standardima onog vremena. Kad je reč o ljudskim pravima i ona spadaju u segment prošlosti. Upravo njihovo drastrično, bazično kršenje na tlu Otomanskog carstva može da objasni način na koji su dočekani oslobodioci 1912. godine.

Nenad Čanak je još 1991. tražio da severna pokrajina bude nezavisna država

Ovaj smer interpretacije srpske prošlosti previđa i sav onaj set ekonomskih motiva onog vremena da se država proširi, da dobije izlaz na more i izbegne zamkama blokade. Ekonomski razvoj i snaženje bili su viđeni kao imperativi. Tu potrebu Srbije su priznavale onovremene velike sile, pa i one nenaklonjene.

ZABRINUTOST za opstanak Jugoslavije (a danas Srbije) se tretirala kao sumnjivo delo, ako je dolazila iz Srbije ili od Srba mogla se etiketirati kao srpski nacionalizam (šovinizam, velikosrpske pretenzije), a ako je dolazila od drugih nacionalnosti, ali i Srba, etiketirana je kao unitarizam, Kada je posle oktobra 1972. godine započelo čišćenje „liberala”, najrevnosnije su bile autonomaške snage u Vojvodini osećajući da imaju podršku u drugim republikama, ali i samom vrhu. Do pada „liberala” vladali su skladni odnosi unutar Srbije. Pokrajinsko rukovodstvo je imalo bliske poglede i dobrovoljno sarađivalo na krupnim pitanjima politike, ekonomije i položaja pokrajine.

Na sednicama CK Srbije, u svim republičkim forumima, pogotovo u vrhovima Federacije, nisu se mogli zamisliti do 1972. antagonizmi kakvi su nastupili tada, a posebno nakon Ustava iz 1974. godine.

U čistkama su brutalno odstranjeni Đurica Jojkić, Ilija Eajačić, Miloš Radojčin, Pal Šoti (jedini tada - živi narodni heroj mađarske nacionalnosti), Mećaš Keleman, Geza Tikvicki, Stepan Marušić, Vladimir Maksimović, predsednik omladine Jugoslavije, a na vrhu liste je bio Mirko Čanadanović predsednik PK Vojvodine.

Najnovije separatističke inicijative su promocija ostvarenja cilja da se, pored zastave Srbije u Briselu, zaleprša zastava Vojvodine.

21. 01. 2025. u 12:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

PUTIN IMA ZANIMLJIVU PONUDU ZA TRAMPA: Daćemo vam minerale na teritorijama Ukrajine pod ruskom kontrolom

Svet

0 17

PUTIN IMA ZANIMLjIVU PONUDU ZA TRAMPA: Daćemo vam minerale na teritorijama Ukrajine pod ruskom kontrolom

RUSKI lider Vladimir Putin izjavio je u ponedeljak uveče za državne medije: "Spremni smo da sarađujemo sa našim partnerima, uključujući Amerikance", kako bi im omogućili pristup rezervama minerala – uključujući one na teritorijama Ukrajine pod ruskom kontrolom.

25. 02. 2025. u 14:16