SVEČANOST U ORAŠCU: Srbija obeležava Dan državnosti - Sećajući se slavnih predaka gledamo hrabro u budućnost

SRBIJA obeležava Dan državnosti – u znak sećanja na 15. februar 1804. godine, kada je podignut Prvi srpski ustanak i Sretenje 1835. godine, kada je donet Sretenjski ustav.

Foto: RTS Printskrin

Dan se kao državni praznik slavi od 2002. godine. Centralna državna ceremonija obeležavanja Dana državnosti biće održana u Orašcu u 10 časova.

Foto: RTS Printskrin

U znak sećanja na obnovu srpske državnosti početkom 19. veka, odnosno začetak moderne srpske države, Srbija obeležava Dan državnosti – Sretenje. Centralna državna ceremonija obeležavanja Dana državnosti se održava u Orašcu.

Vučević: Sećajući se slavnih predaka gledamo hrabro u budućnost

- Ljudski vek ispunjen je usponima i padovima, trenucima radosti i tuge koji neizbežno oblikuju put i sudbinu svakog pojedinca. Tako je bilo u prošlosti, tako je i sada a tako će biti i u budućnosti. Nad nekada centrom sveta, slavnim Carigradom, nadvila se strašna tama u VI veku. Zbog epidemije kuge svakodnevno su ljudi umirali  u velikom broju, a strah i beznađe zavladali su Konstantinovim gradom. Prema predanju, Gospod je tada otkrio jednom pobožnom čoveku da će kuga prestati ako se Sretenje Gospodnje svečano obeleži. Nakon što je ovaj praznik molitveno proslavljen, dogodilo se čudo i kuga je stala. Ova pouka iz davnina nam  donosi poruku da kroz veru i nadu, kao i uvek potrebnu slogu, možemo da prevaziđemo sve izazove koji su pred nama. Otvaranje dijaloga po brojnim pitanjima jedini je put koji može da nas izvede iz društvene krize. Međusobno poštovanje i uvažavanje opštih interesa moraju biti temelj na kojem možemo da gradimo budućnost - rekao je premijer Miloš Vučević.

Na dan kada obeležavamo Sretenje Gospodnje, mi ujedno slavimo i naše sretenje sa  Slobodom, naveo je on.

- Sad već davne 1804. godine u Orašcu sabrali su se prognani, tlačeni i poniženi kako bi doneli sudbinske odluke. Predaja nije bila opcija, kao što nije ni danas, kao što neće biti ni u budućnosti. Narod je rešio da brani svoju slobodu po svaku cenu jer je dobro znao da će ga svaka druga odluka vratiti u  ropstvo. U tom teškom istorijskom momentu, ustanici su se  okupili oko svog vožda,  Karađorđa Petrovića. Lovćenski bogovidac, Mudri Njegoš, smatrao je Karađorđa najvećim Srbinom novije srpske istorije, jer on „diže narod, krsti zemlju, a varvarske lance sruši, iz mrtvijeh Srba dozva — dunu život srpskoj duši“. Nakon buđenja u Orašcu, ustanak se rasplamsao svom snagom. Beše tada „krvca iz zemlje provrela“ i „usta raja ko iz zemlje trava.“ Ništa više nije moglo slomiti volju naših predaka za slobodom. Uz ogromnu žrtvu i stradanje postavljeni su temelji izgradnje moderne srpske države ali i temelji slobode drugih balkanskih naroda. Zavet te slobode i danas nas opominje koliko moramo budno stražariti da sačuvamo svoju nezavisnost. Mnogima danas neodgovara, slobodarska i neutralna Srbija a ja im sa ovog mesta poručujem da će Srbija to ostati jer to želi većina njenih građana. Ma kakve pritiske nam pravili, Srbija nikada neće priznati otimanje svoje teritorije niti će ugroziti svoje prijateljstvo sa tradicionalnim saveznicima. To je zavet Karađorđevih ustanika, to je dug koji svi imamo prema slobodi - rekao je Vučević.

Danas se i navršava 190 godina od kako je u Kneževini Srbije proklamovan „Sretenjski ustav“, po mnogim odredbama jedan od najdemokratskijih i najnaprednijih  ustava tadašnje Evrope, podsetio je.

- Izradio ga je Dimitrije Davidović po ugledu na slobodoumne ustave Švajcarske i Belgije, a po opštim načelima bio je sastavljen u demokratskom-liberalnom duhu. Donošenje ovog pravnog akta bio je vanredan iskorak u izgradnji i podizanju pravne svesti u Srbiji. Odredbe su predviđale pored kneza i Saveta, stalnu Narodnu skupštinu, nezavisno sudstvo a građanska prava su bila široka i zajamčena. „Sretenjski ustav“ je u mnogome pokidao brojne veze Kneževine sa  Turskom, bio je to u stvari srpski susret sa pravnom slobodom.  Ova epizoda nam najbolje ilustruje kako se promenila Srbija u periodu od dve decenije....1815. godine, vodila se grčevita borba za biološki opstanak a dvadeset godina se vodila politička borba za izgradnju pravne države. Slobodan Jovanović je između ostalog napisao za kneza Miloša Obrenovića i sledeće: „. Po skoro jednodušnoj oceni istoričara, Miloš je najveći politički um koji je Srbija dala u celom XIX veku...... Miloš je onaj koji je udario osnovu i njenoj spoljašnjoj nezavisnosti i njenom unutrašnjem uređenju“. Kako su naši preci preobratili Srbiju u prvoj polovini XIX veka tako smo i mi vođeni idejom izgradnjom jake Srbije započeli niz reformi od 2012. godine koje su nam omogućili da danas budemo jedna od najbrže rastućih ekonomija u Evropi. Plan „Skok u budućnost - Srbija EXPO 2027“ biće realizovan zarad pređašnjih generacija kao i onih koji tek treba da vode našu državu. Iako neki sanjaju i maštaju da Srbija mora da stane, sa ovog mesta im poručujem da se to neće dogoditi. Oni zaboravljaju koje smo sve pritiske  prošli kao narod samo u poslednji sto godina, ništa ne može slomiti našu upornost i našu želju za pravdom. Sećajući se slavnih predaka gledamo hrabro u budućnost! Živela sloboda, živela Srbija! - rekao je on.

Višković: Orašac sveto mesto za Srbe

Predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković rekao je danas da je Orašac sveto mesto za Srbe i da je odatle krenuo "pelcer slobode" pre 221 godine.

Višković je u Orašcu, na državnoj ceremonija obeležavanja Dana državnosti Srbije - Sretenja, naglasio da je sloboda svetinja srpskog naroda, sveta reč i zavet, te da se i danas atakuje na slobodu Srba.

- Mi iz Republike Srpske najbolje znamo kako smo krajem prošlog veka skupo platili slobodu opstanka Srba na području BiH - rekao je Višković.

On je podsetio da je Karađorđe u Orašcu 1804. godine pokrenuo ustanak, a već 1809. godine bio u Višegradu, nakon čega su krenuli ustanci za slobodu srpskog naroda u BiH, koji su nažalost brzo ugušeni.

Višković je podsetio da je 70 godina nakon toga pokrenut ustanak u Nevesinju - Nevesinjska puška, posle čega su Srbija i Crna Gora dobili državnost.

- Srbi u BiH nažalost ni tada nisu izvojevali slobodu, nego su jednog okupartora zamenili drugim, posle otomanske imperije pripali su Austrougraima. I zato mi znamo šta je sloboda - istakao je Višković.

Višković je zahvalio predsednicima Srbije i Republike Srpske, Aleksandru Vučiću i Miloradu Dodiku, što su na Svesrpskom saboru, donoseći Deklaraciju o prvima i slobodama srpskog naroda utemeljili da Sretenje bude Dan državnosti Srbije i Dan državnosti Srpske, znajući šta znači sloboda za srpski narod.

- Neka nam u to ime, zbog našeg jedinstva, sloge, bratstva, živi sloboda srpskog naroda gde god on bio i da nam živi Srpska i Srbija - poručio je Višković.

Na Sretenje 1804. godine, pre 221 godinu, grupa istaknutih srpskih prvaka sa prostora tadašnjeg Beogradskog pašaluka, zvanično Smederevskog sandžaka, izabrala je Karađorđa, Đorđa Petrovića, za vožda, predvodnika.

To je bila dobro promišljena odluka zbog činjenice da je Karađorđe posedovao ne samo lične kvalitete, odlučnost i čvrstinu, već i ratno iskustvo u sklopu austrijskih frajkora 1788–1791.

Njegov izbor izvesno je bio i posledica sasvim osobenog ugleda koji je uživao.

Važio je za žustrog, preduzimljivog, oštrog i odlučnog, ali i čoveka britke pameti. Bio je, takođe, vešt trgovac stokom. Pretežni izvor znatnijih prihoda onovremenih Srba sa prostora Beogradskog pašaluka bio je izvoz stoke u Austriju.

Bilo je poznato i da ne trpi neposlušnost, da je katkad prek, pa i da lako poteže oružje.

Na zboru u Marićevića jaruzi kod Orašca, u središtu Šumadije, odlučeno je da se podigne buna protiv dahija, četvorice samovoljnih gospodara u beogradskom pašaluku.

Njihov položaj zapravo nije bio legalan ni sa stanovišta vlasti na Bosforu, ali je uglavnom nevoljno tolerisan.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije