POTREBAN NOVI ZAKON DA OČUVAMO JEZIK I ĆIRILICU: U mesecu srpskog lingvisti upozoravaju na loš položaj maternjeg govora i pisma

DRUŠTVO za srpski jezik i književnost Srbije u saradnji sa Katedrom za srpski jezik sa južnoslovenskim jezicima, i ove godine organizuje tradicionalnu manifestaciju "Mart, mesec srpskog jezika". Ove godine će program biti nešto uži, kako nam je objasnila, prof. dr Vesna Lompar, predsednica Društva, zbog aktuelnih dešavanja u zemlji.

arhiva

- Imali smo nameru da ove godine događaj proširimo pa da, između ostalog organizujemo i tribinu i izložbu o ćirilici, ali prilike su takve da ćemo to odložiti za neka druga vremena - kaže profesorka Lompar. - Takođe, neće biti organozovan ni konkurs za najbolju priču koju bi pisali učenici, a koji je ranije bio deo ovog događaja, jer škole ne rade po uobičajenom sistemu.

Međutim, održaće se niz zanimljivih skupova, a sama manifestacija počinje tribinom na kojoj će profesori i studneti katedre za srpski jezik Filološkog fakulteta analizirati parole sa studentskih protesta.

- Tu ima vrlo kreativnih parola i mnogo zanimljivosti sa stanovišta filologije, biće reči o stilskim figurama, gramatičkim pitanjima, etimologiji, aluzijama na filmske i književne junake, crtane filmove... - priča profesorka Lompar.

Ona navodi i da 12. marta počinju predavanja na Kolarcu o vezama našeg jezika sa jezicima okolnih naroda, pa će tako tog dana biti održana tribina srpsko-rumunske veze, 19. marta biće reči o srpsko-mađarskim vezama i 26. marta na redu su srpsko- bugarske veze.

Tako će ceo mart biti posvećen srpskom jeziku, a pre toga, u februaru, obeležen je i Međunarodni dan maternjeg jezika. Tom prilikom ugledni lingvisti ukazali su da su naš maternji jezik i nacionalno pismo u lošem položaju i upozorili na mogućnost gubljenja srpskog jezika i ćiriličkog pisma.

Prof. dr Miloš Kovačević pozvao je Srbe da im status maternjeg jezika bude primarni.

- Dok jedan narod postoji, koristi, čuva i brani svoj jezik, dotle će njegov jezik postojati i biti jedini pravi pokazatelj njegovog identiteta. Ljubav prema jeziku direktna ljubav prema narodu - poručio je prof. Kovačević.

Takođe, lingvisti upozoravaju da je neophodno doneti novi Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisama, budući da važeći ne odgovara aktuelnoj jezičkoj situaciji.

Predsednik saveta za sropki jezikk prof. dr Aleksandar Milanović rekao je nedavno za naš list da je ovo telo više puta upozorio Vladu Srbije na neophodnost donošenja novog Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama.

- Dakle, zvaničan zahtev je upućen, a sledeći korak bi morala učiniti Vlada - rekao je ovaj profesor. - Nadam se da u njoj uviđaju da SFRJ više ne postoji, da je u Srbiji drugačija jezička slika i da su nam danas drugačije jezičke potrebe. Usvojen je Zakon o zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma koji je pomogao boljoj zaštiti, doprineo je i formiranju Saveta za srpski jezik. Ipak smatram, i nisam jedini u tom uverenju, da je dovoljno imati jedan Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisama, a da bi u tekst novog zakona trebalo preneti i sve dobre odredbe iz postojećih zakona.

Osim toga on je upozorio i da se, iako je Ustavni sud suspendovao primenu Zakona o rodnoj ravnopravnosti, rodno osetljiv jezik širi drugim kanalima, preko njegovog uvođenja u novinarske kodekse, univerzitetske pravilnike i slična dokumenta...

- Ovakva situacija može stvoriti sliku da država zapravo paralelno radi na dva fronta - naveo je prof. Milanović. - Sva istraživanja javnog mnjenja pokazala su da su govornici srpskog jezika apsolutno protiv jezičkog inženjeringa i rešenja donetih u nečijim kabinetima, a to je i stav vodećih stručnjaka u oblasti srbistike, kao i svih srbističkih institucija. Javnost je to već uvidela, a nadamo se da će se to odraziti i na zaustavljanje veštačkog širenja laboratorijski stvorenih oblika u jeziku.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije