Istorijski rekord sirove kafe na svetskoj berzi: Zašto kafa nikad nije bila skuplja i da li je imamo dovoljno?

Za milijarde ljudi širom sveta, kafa je mnogo više od pića – ona je svakodnevni ritual, trenutak uživanja, energija za novi dan. Ipak, ovaj globalno omiljeni napitak postaje sve skuplji. Cena sirove kafe na svetskim berzama beleži istorijske maksimume, a najnoviji skokovi donose neizvesnost kako za proizvođače, tako i za potrošače.

Pixabay

Kafa je, odmah nakon nafte, roba kojom se najviše trguje na svetskim berzama, a njena cena nikada nije bila viša. U poslednjih godinu dana, cene arabike i robuste skočile su za više od 100%, dostižući istorijske maksimume. Ovaj rast nije rezultat samo tržišnih oscilacija – iza poskupljenja stoji kombinacija nepovoljnih klimatskih uslova, geopolitičkih tenzija i poremećaja u lancima snabdevanja. Kako ovi faktori utiču na proizvođače i potrošače, i šta možemo očekivati u budućnosti?

Berzanski skokovi obaraju rekorde

Druga polovina 2024. godine donela je nezapamćen rast cena sirove kafe, pa je arabika u krajem prošle godine srušila pedesetogodišnji rekord. I tu nije bio kraj – u februaru ove godine skuplja je nego ikada pre! Samo u prva dva meseca cena sa 320 centi po funti skočila na 420, što predstavlja rast veći od 30% od početka godine. U poređenju sa februarom prošle godine, cena arabike je viša za neverovatnih 140%, dok je robusta na londonskoj berzi duplirala svoju vrednost.

Kako se formira cena kafe?

Prema rečima Aleksandra Bogunovića, sekretara Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS), cena kafe formira se po sledećem principu: sirovina-transport-akciza-pdv.

On potencira da najpre treba da krenemo od drastično uvećane cene sirovine i svih uzroka koji su do toga doveli, i posledično diktirali cene koje vidimo na rafovima. Taj trend se prelio i na 2025. godinu: “Skok cena logistike, rast cene kafe na međunarodnim berzama, slabiji prinosi u zemljama u kojima se kafa proizvodi usled klimatskih promena, odnosno suša i prekomernih padavina, prekinute trgovačke rute izazvane ratnim dejstvima, rast cena radne snage i manjak radnika, rast cene energenata, sve su to faktori koji su uticali na enormne skokove cene sirovine. Pogoršana je ionako delikatna ravnoteža ponude i potražnje. Duge suše u Vijetnamu, glavnom proizvođaču kafe robusta, naškodile su biljkama. Sa sušama koje utiču na prinose suočava se i Brazil, koji je glavni izvoznik kafe arabika sa 2/3 svetskog tržišta. Ovi poremećaji su doveli do značajnog skoka cena na berzama kako za arabiku tako i za robustu“.

„Akciza za sirovu kafu skočila je za 4,65 dinara i sada iznosi 112,71 dinara po kilogramu, tako da predstavlja samo jedan od segmenata koji utiče na formiranje cene. S obzirom na rast cena sirove kafe, domaći proizvođači su morali da se prilagode tržištu“, ističe Bogunović.

Kako domaći proizvođači odgovaraju na tržišne promene?

S obzirom na to da većina sirovine dolazi iz uvoza, povećanje cena na međunarodnom nivou direktno povećava troškove poslovanja i u Srbiji. Domaći proizvođači su dugo uspevali da amortizuju troškove, ali je na duge staze to postalo neodrživo, a da se ne ugrozi kvalitet kafe na koju su potrošači navikli.

Pixabay

Doc. dr Veljko M. Mijušković, sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, potvrđuje da je važno naglasiti da se posledice globalnih dešavanja u velikoj meri reflektuju na poslovanje domaćih proizvođača, jer oni nisu izolovani od šireg ekonomskog okvira.

„Kako cene kafe na međunarodnim tržištima kontinuirano rastu, domaći proizvođači suočavaju se sa značajnim povećanjem nabavnih troškova. Budući da većina domaće proizvodnje zavisi od uvoza kafe, ovi proizvođači su primorani da prilagode svoje cene u skladu sa rastućim troškovima, što direktno utiče na cenu krajnjeg proizvoda. Povećanje cena sirovine, uz dodatne troškove transporta, obrade i pakovanja, stvara izazov za profitabilnost preduzeća. S obzirom na visoku konkurenciju na tržištu, proizvođači se suočavaju sa dilemom kako balansirati između održavanja konkurentnosti i kontinuiteta proizvodnje“, ističe Mijušković.

Šta je sa potrošačima?

Dok proizvođači traže način da prebrode krizu i održe kvalitet, potrošačima ostaje da pažljivo biraju proizvode i prate kvalitet kafe koju piju kroz deklaracije i poređenje cena. Pravilnik o deklarisanju jasno propisuje da na deklaraciji treba da bude naglašen procenat surogata, ukoliko ih ima, i to su proizvodi koji su uglavnom jeftiniji.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije