IZ EVIDENCIJE IZBRISANO 100.000 NEZAPOSLENIH: Ovako se krše pravila Nacionalne službe za zapošljavanje

VIŠE od 100.000 ljudi u poslednjih godinu dana izbrisano je iz evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ). Jedan deo njih je pronašao posao, neki su se odselili, a drugi su "ispali iz sistema" zato što su dva puta odbili ponuđeni posao.

Foto: S.M.Jovanović

Svi mogu ponovo da se prijave posle šest meseci, osim onih koji su radili "na crno", a lane je po tom osnovu sa evidencije brisana jedna osoba, i ona će morati da čeka devet meseci na ponovni upis.

Tokom prošle godine, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, iz evidencije je izbrisano 101.811 ljudi. Od tog broja, najviše njih, 91.777 zato što se neopravdano nije javilo ili odazvalo pozivu NSZ, zbog čega su izbrisani na određeni rok, dok je 8.162 nezaposlenih odbilo ili svojom krivicom napustilo učešće u meri aktivne politike zapošljavanja.

Sa liste je "uklonjeno" još 1.759 nezaposlenih jer nisu na vreme obavestili NSZ o promeni koja utiče na sticanje ili gubljenje prava ili obaveza. Iz evidencije je izbrisano i 60 onih koji nisu dostavili dokaz o aktivnom traženju zaposlenja, kao i 41 koji se nije javio poslodavcu kome ga je uputila NSZ. Samo njih jedanaestoro je odbilo ponuđeno posredovanje za odgovarajuće zaposlenje.

foto: Tv Subotica

Brisanjem iz evidencije NZS gube se prava na povlastice u javnom prevozu, na regresirane usluge za nezaposlene...

- Prema Zakonu o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, nezaposleni imaju obavezu da ne odbijaju ponuđene odgovarajuće poslove, obuke i obrazovanje, u skladu sa zakonom i individualnim planom zapošljavanja - kažu u službi za odnose sa javnošću NSZ za naš list.

Zakon je jasan - ako u prvoj godini čekanja na zaposlenje osoba odbije posao u svojoj struci, a posle 12 meseci bilo koji posao u srodnoj oblasti, sledi brisanje iz evidencije. U prevodu, ne može se biti dugo "samo na papiru" nezaposlen, a da se ne prihvatiti posao koji se nudi. Ali, problem je u tome što ponuđeni poslovi često nisu realna opcija.

- Spremnost nezaposlenog da prihvati ponuđeni posao je individualna i zavisi od stavova, interesovanja, motivacije i egzistencijalnih potreba nezaposlenih - ističu u NSZ. - Ukoliko tražioci posla poseduju tražena znanja, veštine, radno iskustvo i druge uslove koji omogućavaju bolju konkurentnost, imaju veće šanse za zaposlenje. Najčešći razlozi za odbijanje ponuđenih poslova odnose se na opis posla ili uslove rada koje definiše poslodavac. Neodgovarajući uslovi, poput niže plate, loših uslova rada, neplaćenog prekovremenog rada, neredovnih isplata ili postojanja rizika za zdravlje, mogu biti opravdani razlozi za odbijanje zaposlenja. Takođe, zdravstveni i porodični razlozi, kao što su čuvanje dece ili briga o članovima porodice, mogu uticati na spremnost za prihvatanje određenog posla.

FOTO: Promo

U Beogradu najtraženiji programeri

POSLODAVCI su, prema podacima NSZ, tokom protekle godine u Beogradskom regionu najviše tražili programere, čistače, tesare, magacionere, armirače, zidare, pomoćne radnike u kuhinji, kuvare. U Vojvodini su nedostajali manuelni radnici za niskogradnju, magacioneri, pomoćnici armirača, šivači, radnici u poljoprivredi, berači voća i povrća, vozači kamiona. Slična je situacija bila i u regionu Šumadije i Zapadne Srbije, dok su u regionu Južne i Istočne Srbije nedostajali i rudari, mehaničari za rudarske mašine, prodavci, električari. Na teritoriji Kosova i Metohije tražene su i knjigovođe, medicinske sestre, domari, frizeri, pravnici, arhivari....

U NSZ kažu da su fleksibilni po pitanju brisanja sa spiska zbog odbijanja zaposlenja:

- To brisanje je svedeno na minimum. U radu sa nezaposlenima procenjuju se faktori relevantni za zapošljavanje, kao što su nivo kvalifikacija, radno iskustvo, dodatna znanja, veštine i interesovanja, u odnosu na tržište rada. Ako ispunjavaju uslove, nezaposleni se informišu o potrebama poslodavca. U slučajevima kada nisu kvalifikovani, mogu se uključiti u obuke koje organizuje Nacionalna služba za zapošljavanje. Kada je reč o prekvalifikacijama, država je najviše obučavala ljude za zanimanja poput šivača, za rad u auto-industriji, pekara, stolara i konobara. Poslodavci najčešće traže administrativne radnike, magacionere, kuvare, tapetare i stolare.

Ministarstvo za rad formiralo je radnu grupu za izradu liste deficitarnih zanimanja. Dok lista nije finalizovana, kažu u NSZ, podaci o suficitarnim i deficitarnim zanimanjima nisu dostupni.

U četvrtom kvartalu 2024. nezaposlenost je zvanično bila na istorijskom minimumu - sa svega 273.100 upisanih na birou rada.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije