DOKAZI U 133 DOKUMENTA DOVOLJNI ZA ISTRAGU ZLOČINA NAD SRBIMA? Može li naša zemlja da pokrene postupke o zverstvima u istočnoj BiH

DOKAZI o zlodelima nad Srbima skupljeni u 250.000 dokumenata, od kojih 133 dokazuju nedela Hrvata i muslimana u istočnoj Bosni, dovoljni su da se pokrene istraga o zločinima nad srpskim narodom.

Foto Ž. Knežević

U tim dokumentima sadržane su izjave svedoka, koji su preživeli masakre, i razni drugi dokazi prikupljeni na terenu, što je sasvim dovoljno za istražni postupak, pogotovo ako se zna da su brojni postupci protiv Srba vođeni bez istrage, samo na osnovu lažnih i iznuđenih izjava svedoka.

Ovo za naš list poručuju advokati koji su branili optužene Srbe i oni koji istražuju sudbinu dokumentacije koju je skupio nekadašnji Savezni komitet za prikupljanje podataka o povredama međunarodnog humanitarnog prava i zločina protiv čovečnosti na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. do 1999. Ovaj komitet, formiran odmah na početku rata, sačionio je i dokument pod nazivom "Memorandum o ratnim zločinima i zločinima genocida u istočnoj Bosni (Bratunac, Srbrenica, Skelani) počinjenim protiv srpskog stanovništva od aprila 1992. do 1. aprila 1993. Taj deo ima 133 strane i ključan je za dokazivanje genocida nad Srbima u istočnoj Bosni.

Da je ova dokumentacija dovoljna za pokretanje istražnog postupka kaže nam advokat Nebojša Perović koji ističe da bi istragu trebalo da pokrene Tužilaštvo za ratne zločine.

- Ako tužilaštva u Sarajevu i Zagrebu ne pokreću istrage za zločine protiv Srba, naše tužilaštvo je vlasno da postupa za te događaje, da preduzima istražne radnje i, ako prikupi dokaze, da podigne optužnice - objašnjava Perović. - Međutim, prema onome što je meni poznato, kao nekome ko je branio naše ljude optužene za ratne zločine pred našim sudovima, od osnivanja do danas Tužilaštvo je bilo tendeciozno, vodilo je postupke isključivo protiv Srba i to u više od 90 odsto procenata.

Perović pravi paralelu pa kaže da je naše Tužilaštvo za ratne zločine pokrenulo postupak za otmicu muslimana u Štrpcima 25 godina nakon tog događaja i taj postupak je u toku, dok ih predmeti i događaji koji se tiču zločina nad Srbima ne zanimaju, uključujući i ove koji su sadržani u pomenutoj dokumentaciji.

Advokat Milenko Radić ističe da o ovim dokumentima niko nikada nije govorio i niko nikada nije pokrenuo nijedan postupak za zločine načinjene protiv srpskog stanovništva. On smatra da je ignorisanje dokumentacije i nepostupanje Tužilaštva na osnovu dokaza koje ona sadrži, doprinelo da se Srbi optužuju za genocid u Srebrenici, i da budu toliko satanizovani.

- Da je na vreme obznanjeno šta se dogodilo Srbima u periodu od aprila 1992. do aprila 1993. godine, dakle dve godine pre događaja u Srebrenici, ne bi se srebernički događaj mogao okarakterisati onako kako se kasnije dogodilo, niti bi muslimanska strana smela da tvrdi da su Srbi počinili genocid nad muslimanima - uveren je Radić.

Ni u samom Tužilaštvu za ratne zločine ne postoji jedinstven stav kada je reč o prikupljenoj dokumentaciji, jer je, kako kažu naši izvori, nekoliko tužilaca radilo na formiranju predmeta po osnovu arhiva koje je sačinio Komitet, ali, ipak, istražni postupak nikada nije pokrenut.

Dokaze koji se nalaze u 133 dokumenta koji govore o zločinima u istočnoj Bosni prikupljao je Milivoje Ivanišević sa 25 saradnika koji su na terenu bili od početka ratnih strahota.

Ivanišević za "Novosti" kaže da su išli po selima u istočnoj Bosni, tražili preživele svedoke, ili su oni njih nalazili, slušali stravične priče o pokoljima koje su muslimani počinili na Srbima u okolini Srebrenice, Bratunca, Skelana...

Prva sela koja je video, a u kojima su Srbi pobijeni bila su Zalazje i Sase u okolini Srebrenice, gde su naši sunarodnici pobijeni za Petrovdan 1992. godine. Zatim su poharana sela uz Drinu između Bratunca i Skelana, a na Božić 1993. dogodio se pokolj u selu Kravica, nadomak Bratunca, kada su muslimanske snage pobile stanovnike sela, od kojih su neki napuštali crkvu posle božićne službe. Među žrtvama je bilo i dece od kojih je najmlađe imalo četiri godine, ali i staraca među kojima je najstarija žrtva bila nepokretna 89-godišnja žena koju su zlostavljali pa živu zapalili muslimanski vojnici. Tada je ubijen i njen sin.

Kao jedan od najupečatljivijih događaja, Ivanišević izdvaja susret sa srpskim dobrovoljcem u okolini Bratunca koji mu je prišao i pitao ga: "Znaš li kako izgleda čovek bez glave? Ja znam".

- Događaj se odnosio na ubistvo dvojice braće Mlađenović i njihove majke u selu Ježestica, a jednom bratu su muslimani odsekli glavu, što je ovaj vojnik video. Tu glavu su nosili po Bratuncu gde su bili stacionirani vojnici Unprofora i Crveni krst, ali niko nije reagovao, jer o zločinima nad Srbima svi ćute - ističe Ivanišević. - Dobrovoljac koji je sve to video, doživeo je veliku traumu i vrlo ubrzo na ratištu.

Dokazi o ovim, ali i mnogim drugim strahotama, nalaze se u 133 dokumenta, u zgradi SIV 3. Pitanje zbog čega dokumentacija nije korišćena i postupci pokretani, postavila je advokatska kanecalarija Radić.

- Dobili smo odgovor da dokumntacija nije valjana ni upotrebljiva - pojašnjava za naš list advokat Milenko Radić. - Sada smo zatražili od Tužilštva za ratne zločine da nam kažu ko je to utvrdio, kada i po kojim kriterijumima. Čekamo odgovore.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije