DOK JE BEOGRAD GOREO, HITLER JE DRŽAO GOVOR: Operacija "Kazneni sud" na "otvoreni grad" koji se nije vojno branio bila je ratni zločin

BROJ mrtvih prema podacima gradske uprave iznosi 4.000, od toga polovina zatrpana.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Dva javna skloništa za zaštitu iz vazduha u parku su pogođena i porušena. Jedna crkva, napunjena ljudima, dobila je pun pogodak. Tako je pukovnik Rudolf Tusen, nemački vojni ataše u Beogradu, izvestio Berlin o rezultatima operacije bombardovanja srpske i jugoslovenske prestonice 6. aprila 1941. u operaciji Luftvafea "Kazneni sud".

Napad na Beograd koji je proglašen za "otvoreni grad", što je značilo da se neće vojno braniti, bio je i po tadašnjem međunarodnom pravu ratni zločin, ali Nemci za to nisu marili. Radi povećanja efikasnosti sličnih zločina u budućnosti, Tusen je Berlinu ukazao na korisna "mesna iskustva".

- Napad iz vazduha na grad je najefikasniji ako se izvrši potpuno iznenadno. Između pojedinih napada glavnim snagama naročito su efikasni stalni napadi u cilju uznemiravanja. Uništavanje vodovodnih i električnih instalacija je presudno za životnu sposobnost grada. Noćni napadi su u pogledu morala efikasniji nego dnevni napadi - preporučivao je Tusen.

Njegovi birokratski opisi tragedije zvuče sadistički kada se uporede za svedočanstvima očevicima zločina.

Foto: Printskrin, Vikipedija

- Prolomila se eksplozija i prozori su prsnuli u paramparčad. Vrata su se sa treskom otvarala i srča je prskala na sve strane. U polumračan podrum, između starih i ubuđalih stvari i drva, uleću ljudi, žene, deca u noćnom odelu, bosi, raščupani, unezvereni. Spolja je dopiralo lomatanje i teško survavanje. Nervi zategnuti kao struna. Ljudi i žene bi negde da beže, ali napolju pršti od eksplozija, a njih strah da ostanu, da ne budu živi zakopani - zapisao je književnik i rezervni oficir Stevan Jakovljević.

Kad su doleteli prvi avioni, spasavao se kako je ko znao i umeo, pa je svet iz najbliže okoline pojurio u sklonište u Krađorđevom parku i dupke ga napunio, svedočio je Vojin Đurašinović.

- Mnogi su znali da sklonište nije baš tako sigurno, ali su računali da je bolje i to nego ostati u kući, gde ih može pobiti i razorena konstrukcija zgrade. Međutim, kad nesreća dođe, ona ide jedna za drugom, pa se tako i u ovo sklonište sručila bomba od nekoliko stotina kilograma. Svojom težinom kao od šale prosvirala je zemlju i grede, sišla među ljude i eksplodirala. Posle toga gde je bilo sklonište zjapila je ogromna rupa kao vulkanski krater, obližnja stabla izvađena iz korena, a sve zaliveno ljudskom krvlju. Po parku iskomadani ljudski leševi, žene i deca. Negde se vidi ruka, negde trup, po neki komad odbačen na drvo pa visi preko grane, a između toga iscepani komadi odeće". Po ulicama leševi ljudi, mrtvi konji zapregnuti u mlekadžiske čeze... Na kolovozima šiklja voda iz razorenog vodovoda, smrad se širi iz kanalizacije, vise iskidane žice telefonskih kablova, srušene kuće zakrčile prolaze - zabeležio je Đurašinović.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Hitler je odluku da aktivira "Plan 25" za uništenje Jugoslavije, u kome je prvorazredni cilj bilo razaranje Beograda, doneo 27. marta 1941. kada su stigle vesti da se širom Srbije održavaju masovne demonstracije protiv ulaska Jugoslavije u Trojni pakt i da je pučem sa prestola srušen namesnik knez Pavle Karađorđević. Napadom na Beograd uništile bi se najvažnije ustanove, obezglavile vojska i država i zadao težak psihički udarac srpskom narodu koji bi ga onesposobio za pružanje otpora.

- Prema samim nemačkim izvorima, Hitler je, kao rasista, bio kivan na sve Slovene, a na Beograd i uopšte na Srbe i Srbiju posebno još zbog događaja iz prvog svetskog rata i hteo je da se brzo i krvavo obračuna sa Beogradom koji je, po njegovom shvatanju, tako drsko ustao da obori pristupanje Jugoslavije Trojnom paktu - ukazao je dr Marjanović.

Luftvafe je za napad na Beograd grupisao bombarderske i lovačke jedinica u Austriji oko Beča, u Mađarskoj oko Kapošvara, Pečuja i Segedina, i u Rumuniji oko Arada i Temišvara. Avioni namenjeni napadu na Beograd pripadali su prvoj borbenoj liniji nemačkog vazduhoplovstva i imali su iskusne posade. Neke od njih su doletele iz vazdušne bitke za Britaniju, a neke iz Severne Afrike. Prikupljeno je oko 830 aviona od kojih 280 dvomotornih bombardera "hajnkel NE-111", "dornijer DO-17" "junkers JU-88" i 240 bombardera za obrušavanje "junkers JU-87", "štuka". Za lovačku zaštitu bombardera bilo je namenjeno oko 280 jednomotornih lovaca "meseršmit ME-109 F" i 80 dvomotornih lovaca-razarača "meseršmit ME-110", čiji je zadatak bio i da napadaju jugoslovensku avijaciju na zemlji.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Nemački napad na Kraljevinu Jugoslaviju počeo je 6. aprila 1941. oko 4 časa ujutro, a u 6 i 30 časova počelo je bombardovanje Beograda. Prema podacima Luftvafea, ratnog vazduhoplovstva nemačkog Vermahta, u prva četiri dnevna naleta učestvovalo je 468 lovaca i bombardera, a na Beograd je bačeno 197 tona razornih i zapaljivih bombi. Dok je Beograd goreo, nemačke radio-stanice prenosile su Hitlerov govor u kom je osudio "vojnu kliku" u Beogradu, koja je večito organizovala vojne udare i sastojala se od britanskih "plaćenika", a 27. marta je srušila vladu koja je težila miru s Nemačkom.

- Krivica je pripisana onim "kreaturama" koje su još 1914, Sarajevskim atentatom, odvukle svet u ratnu katastrofu. Činjenica da je Hitler jugoslovensku vladu nazivao srpskom vladom govori o tome koliko je njegova akcija bila uperena protiv Srba. Bio je izričit, ističući da nemački narod nema nikakvog povoda da se bori protiv Hrvata i Slovenaca, ali želi da se obračuna sa onom "srpskom izdajničkom klikom u Beogradu koja misli da može Balkan po drugi put staviti na raspolaganje britanskom atentatu protiv evropskog mira" - navodi istoričar pukovnik dr Miljan Milikić iz Instituta za strategijska istraživanja.

Foto: Printskrin, Vikipedija/Bild

Prema nemačkim podacima od 6. do 12. aprila oko 620 bombardera Luftvafea je na srpsku prestonicu izručilo oko 440 tona bombi, a uz njih je 320 lovaca topovskom i mitraljeskom vatrom sejao smrt u srpskoj prestonici. Glavnim i prvim udarom 4. vazdušne flote Trećeg rajha komandovao je general-pukovnik Aleksander Ler.

Pukovnik Tusen je izvestio Berlin: "Prema lično dobijenim utiscima, vazdušni napad na Beograd bio je manje u vezi sa vojnim operacijama... Napad je bio vremenski koncentrisan i iznenadio je stanovništvo u kućama ili na ulicama. Ljudi su delom još spavali, a seljaci su se baš vozili sa periferije u centar grada na pijace. Otuda je početak napada doveo do velikih gubitaka, a moralni utisak je bio veoma snažan... Prisustvo žena i dece i osećaj da oni ni na koji način ne mogu efikasno da se zaštite, niti da im se može pomoći, opterećivalo je nerve muškarcima. Ljudi koji su unezvereno tumarali ulicama tamo-amo i gledali kako im se kuće ruše, a oni ostaju bez krova nad glavom stvorili su i sami paniku... Leševi, koji su se nalazili svuda unaokolo, pružili su jezovitu sliku".

Foto: Printskrin, Vikipedija

Bombardovanje je potpuno iznenadilo 320.000 tadašnjih Beograđana.

- Grad je bio sasvim nezaštićen, bombe su padale i rušile zgrade, ubijajući njihove stanovnike. Stotine ljudi pokušalo je da se skloni u slaba zemljana skloništa u dvorištu Vaznesenjske crkve i u Karađorđevom parku. Međutim, nemačke bombe pogodile su upravo ta skloništa i svi oni koji su se u njima nalazili našli su tamo smrt... Avalskim, Obrenovačkim i Smederevskim drumom pohrlile su hiljade begunaca. Videvši to, nemački piloti spuštali su se nisko, nadletali reke begunaca i mitraljirali ih - zapisao je dr Marjanović.

Između leteće armade Trećeg rajha i Beograda 6. i 7. aprila stao je, samoinicijativno, Šesti lovački puk Vojnog vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije. Odnos snaga bio je 10 naprema jedan.

- Niko od nas nije očekivao da će sresti toliko neprijateljskih aviona... Ukazali su se kao čopori strave iznad Fruške gore! To je prevazilazilo sve što je mašta mogla da zamisli! Nismo verovali da se nebo može zacrneti od aviona... Od buke motora podrhtavali su i vazduh i zemlja... Mi smo bili slamčica prema tim mutnim talasima, ali vremena za razmišljanje nije bilo - zapisao je u dnevniku kapetan Milutin Grozdanović iz Šestog lovačkog puka koji je uništen u neprestanim borbama.

Prema procenama okupacione uprave, u bombardovanju je poginulo 4.000 ljudi, "od čega je polovina tela ostala zatrpana". Gradsko pogrebno preduzeće je sahranilo na Novom groblju 2.007 žrtava, među kojima je 646 identifikovano. Nije utvrđen identitet 1.361 žrtve, od čega su bile 393 žene i 59 dece. Agencija Rojters je 27. aprila 1941. prenela procenu "neutralnih očevidaca" o 20.000 Beograđana stradalih u bombradovanju, a Vinston Čerčil u memoarima piše o "preko 17.000 mrtvih Beograđana". Procene današnjih istoričara kreću se od najmanje 2.271 do 4.000 žrtava bombardovanja, uz ogradu da se pravi broj nikada neće neće saznati.

Foto: Printskrin, Vikipedija Krst u porti Vaznesenske crkve gde bombama uništeno sklonište

IZDAJA

IZDAJA neverovatnih razmera u Vojsci Kraljevine Jugoslavije povećala je broj žrtava, navodi dr Miljan Milikić:

- Nemci su iz Glavnog generalštaba i Ministarstva Vojske i Mornarice dobili od svojih ljudi skicu mobilizacijskih mesta, usled čega je bilo i mnogo žrtava. Pilot, kapetan Vladimir Kren, kao organizovani ustaša, 3. aprila 1941. prebegao je iz Zagreba u Austriju i Nemcima dao podatke o letačkom rasporedu Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva.

NEOPOZIVI RAT

IZ dokumenata nemačke Vrhovne komande se vidi da je ona bila izvanredno obaveštena o slabostima jugoslovenske vojske i njenoj nesposobnosti, ukazao je dr Jovan Marjanović:

- Preko mnogobrojnih petokolonaša i agenata Nemci su do tančina poznavali raspored jugoslovenskih divizija, ratni i mobilizacijski plan i druge mere koje su bile predviđene za slučaj rata. Uveren da će Jugoslaviju munjevitim napadom pregaziti, Hitler je već 27. marta neopozivo odlučio da je razbije i vojnički i kao državu. I, kako se to u dokumentima kaže, "ne čekajući moguću izjavu lojalnosti nove vlade".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije