NOVIM GENERACIJAMA MI ĆEMO OSTAVITI ZAŠTIĆENU PRIRODU: Intervju - Sara Pavkov, ministar zaštite životne sredine

EKOLOŠKI problemi u Srbiji nisu od juče. Oni su posledica višedecenijske nebrige koja je prekinuta u vreme aktuelne vlasti.

Foto D. Milovanović

Napravljen je snažan zaokret, postavili smo zaštitu životne sredine kao prioritet, a ključne tačke su - upravljanje otpadom, otpadnim vodama i unapređenje kvaliteta vazduha.

Ovako, u prvom intervjuu od stupanja na čelo ministarstva za zaštitu životne sredine, za "Novosti" govori Sara Pavkov, najmlađi član kabineta u Nemanjinoj 11. Navodeći da je država pokrenula kapitalne projekte izgradnje više regionalnih centara za upravljanje otpadom, kao i transfer-stanica za pretovar istog, naša sagovornica podseća i da je od 2021. uređeno 11 nesanitarnih i uklonjeno više od 1.000 manjih divljih deponija:

- Pokrenuli smo izgradnju nedostajuće kanalizacione mreže i postrojenja za preradu otpadnih voda, a u ovom trenutku u izgradnji je oko 300 kilometara kanalizacije širom zemlje. Odredili smo i set mera za unapređenje kvaliteta vazduha, među kojima je podrška Ministarstva da se zamene stari, zagađujući kotlovi u javnim ustanovama. Dosad je zamenjeno 169 kotlarnica u toplanama, školama, vrtićima, domovima zdravlja i to u 76 gradova i opština. Od 2020. Srbija je bogatija za oko 350.000 novih sadnica, subvencionišemo kupovinu električnih vozila, nastavljamo sa čišćenjem smetlišta...

Uprkos svemu, čini se da je kod nas, ipak ekološka kultura na niskom nivou...

- Ne bih se složila s tim, građane zanima životna sredina. Iako, uvek ima prostora da se svest može podići na viši nivo. Na terenu razgovaramo sa građanima, jer je važno da razumeju značaj projekata koje realizujemo u njihovoj sredini. Dijalog sa ljudima i ranije je za nas u ministarstvu bio ključan, a tako ćemo nastaviti i u mandatu koji mi je poveren. Danas, gotovo u svakoj lokalnoj samoupravi realizujemo bar po jedan ekološki projekat, a kada građani vide da se u njihovom mestu izvode radovi koji će im doneti bolji kvalitet života, prirodno je da razumeju i značaj brige o životnoj sredini. Važno je da generacijama koje će doći posle nas, ne ostavljamo probleme koje smo nasledili, već čistu i zelenu Srbiju, a to možemo samo ako smo složni i posvećeni ovom zajedničkom cilju.

Poglavlje 27, koje se tiče životne sredine, međutim, jedno je od najtežih u pregovorima o pristupanju Srbije EU...

- Naše strateško opredeljenje je zatvaranje ovog poglavlja i u tom cilju aktivno preduzimamo mere, posebno imajući u vidu da je to složen i skup proces. Neophodna su velika ulaganja kako bismo i u ovoj oblasti dostigli EU standarde, odnosno kako bi građani Srbije imali iste standarde zaštite životne sredine kao i građani u Uniji. Do sada smo uspeli da obezbedimo sredstva za kapitalne projekte, ali i da napravimo ozbiljan pomak kada je reč o donošenju strateških dokumenata i drugih propisa. Ministarstvo je pripremilo Akcioni plan za ispunjavanje merila za zatvaranje Poglavlja 27 kojim je izvršena analiza trenutnog stanja i dat pregled neophodnih mera kako bismo jasno definisali obaveze, što je jedan od uslova za zatvaranje poglavlja. EU, inače i sama ažurira svoje zakonodavstvo u ovoj oblasti, zato nas čeka još mnogo posla.

Foto D. Milovanović

Bili ste deo mnogobrojnih ekoloških pokreta, jedan ste i osnovali - "Zeleni sad". Koliko će vam iskustvo iz ovih pokreta pomoći u rešavanju problema u resoru životne sredine na čijem ste čelu?

- Ekolog sam i po struci, a godinama unazad svakim svojim angažovanjem samo sam potvrđivala ličnu sklonost i ogromnu ljubav prema životnoj sredini. Svakako da su mi svaki projekat i svako angažovanje obogatili dotadašnja znanja, dajući mi čvršći osnov za svaki sledeći profesionalni izazov. Pre nego što sam angažovana u Ministarstvu zaštite životne sredine 2020. bila sam zaposlena u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode. Od 2013. do 2020. koordinirala sam više od 20 različitih projekata civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine i učestvovala u mnogobrojnim inicijativama na nacionalnom i međunarodnom nivou. Koautor sam 11 naučnih radova, a očekujem da ću uskoro steći i zvanje doktora nauka iz ove oblasti. Sva ta iskustva doživljavam kao delove velike slagalice koja vremenom postaje sve potpunija.

Za mnoge, vaše imenovanje je logičan izbor s obzirom na to da ste donedavno bili državni sekretar u ovom ministarstvu... Ipak, da li ste bili iznenađeni kada vam je povereno mesto ministra...?

- Naravno da sam u jednom trenutku bila iznenađena, ali dominantno sam osećala veliku čast što sam izabrana, kao i veliku odgovornost. Želim i ovom prilikom da zahvalim predsedniku Vlade profesoru dr Đuri Macutu, predsedniku Republike Aleksandru Vučiću i predsedniku SNS Milošu Vučeviću što su verovali u mene. Veliko hvala i Ireni Vujović kojoj sam bila jedan od prvih saradnika u poslednjih pet godina, gde sam prošla sve nivoe profesionalnog angažovanja... Zato sam sada osetila spremnost da se uhvatim u koštac sa svim izazovima i da, sa svojim timom, napravim dobar rezultat u korist svih građana. Ovo za mene lično nije samo funkcija, već prilika da stavim u funkciju svoje znanje, iskustvo i entuzijazam zarad javnog dobra.

Koji je po vama pravi način da se rešavaju problemi u društvu, kako ste se vi "borili" sa administracijom dok ste bili ekološki aktivista?

- Moram da priznam da nisam nailazila na otpor" administracije, ali uvek sam se trudila da delujem u skladu sa institucionalnim okvirima. Postupci, procedure i zakoni postoje s vrlo opravdanim razlogom, kao vid predostrožnosti i mehanizam koji obezbeđuje da se odluke donose promišljeno, pravično i u skladu sa interesom svih građana. Svaki pristup suprotan tome, ako malo dublje pogledate, ima drugu agendu u kojoj je aktivizam samo paravan, a ciljevi su često političke prirode. Ja sam, kao aktivistkinja, ali i kao stručni saradnik, uvek poštovala institucije i institucionalne okvire i verujem da je to jedini ispravan pristup.

Foto D. Milovanović

Kako prevazići prepreke, a da to ne bude na štetu nekog drugog ili da ugrožava institucije čemu upravo svedočimo?

- Problemi u društvu se najbolje i jedino rešavaju dijalogom, znanjem i strpljenjem. Ključni su sloga i jedinstvo, jer kada smo ujedinjeni, možemo da uradimo velike stvari za dalji razvoj i prosperitet Srbije. Svaki pokušaj da se sistem vaninstitucionalno menja, ne samo što je nezakonit, već je i suštinski neproduktivan i štetan. Svako odbijanje dijaloga ukazuje na postojanje ličnih interesa onih kojima je prioritet ostvarenje političkih ciljeva i koji su usmereni na nedemokratsko otimanje vlasti na ulici bez suštinske brige o građanima i njihovom interesu. To je Srbija prošlosti, a Srbija u kojoj danas živimo je više nego ikada okrenuta boljoj budućnosti za sve. Verujem u institucije, u pravni okvir i u snagu konstruktivnog dijaloga. Država je tu da bude partner građanima, da čuje, razume i zajedno sa stručnom i zainteresovanom javnošću traži najbolja rešenja.

Sa vaše 33 godine, najmlađi ste ministar u ovom sazivu Vlade Srbije, smatrate li to prednošću?

- Verujem da godine nisu u velikoj meri značajne, kao što je to kombinacija znanja, iskustva i energije, koja je apsolutno dobitna za dobro obavljanje posla. Nije važno samo koliko godina imate, već šta ste u tom periodu uspeli da izgradite. Imam sreću da se godinama bavim zaštitom životne sredine, da sam prošla kroz civilni sektor, institucije, teren, vodila projekte od nacionalnog značaja i sve to mi daje čvrst temelj da sada, u novoj ulozi, još snažnije nastavim.

Foto D. Milovanović

Da li ste i kakve savete dobili od članova porodice i prijatelja, kako su oni reagovali na vaše imenovanje?

- Porodica i bliski prijatelji odlično znaju da je ova pozicija spojila za mene najvažnije dve stvari, a to su ljubav prema svojoj državi i životnoj sredini. Srećni su i ponosni na mene, jer znaju koliko sam truda i rada uložila kako bih sebe izgradila da sada mogu na visokom nivou da radim za svoju zemlju u resoru koji najviše volim. Budući da su moji bliski ljudi moj stub i oslonac, rado saslušam i njihove savete, a ovoga puta su mi savetovali da ostanem dosledna sebi, marljiva i istrajna.

Sa samo 20 godina postali ste član SNS. Koji je bio motiv da se tako rano politički angažujete, ko je ili šta je presudilo?

- Srpsku naprednu stranku sam videla kao političku opciju koja je izuzetno patriotski orijentisana, sa sluhom za mlade ljude koji su spremni da uče i rade, i kojoj je interes građana na prvom mestu. Kao apsolutni patriota, sa društveno odgovornom svešću, prepoznala sam ovu stranku kao okruženje koje može da neguje i podrži vrednosti za koje se i sama zalažem.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije