IZBACITI SVE ŠTO ZATIRE TRADICIJU I PODSTIČE ZABORAV: Analiza "Novosti" šta bi trebalo da donesu izmene zakona o udžbenicima

NASTAVNI programi za srpski jezik i književnost, istoriju i geografiju, trebalo bi da budu podrška nacionalnim interesima naše zemlje, da za njih znaju i đaci, a ne da budu neprepoznatljivi u nastavnom programu. Da bi se napisali novi nastavni planovi i programi potrebno je okupiti najeminentnije istraživače iz oblasti koje su ključne za razumevanje nacionalnog identiteta koji bi "pretresli" sadašnje sadržaje i objektivno i bez unošenja ideologie i politike, napisali nove.

Foto: N. Fifić

Ovo su za "Novosti" rekli stručnjaci iz različitih oblasti komentarišući izmene Zakona o udžbenicima koje je sačinilo Ministavo prosvete i uputilo ih na javnu raspravu.

Oni ističu da učenici osnovne škole imaju obiman program ispunjen mnogim akademskim znanjima, a u maloj meri sadržajima koji omogućavaju da se u nastavi realizuju ciljevi obrazovanja i vaspitanja koji se odnose na razvijanje nacionalnog identiteta, razvijanje svesti i osećanja pripadnosti Republici Srbiji, poštovanje i negovanje srpskog jezika, tradicije i kulture srpskog naroda, poštovanje i očuvanje nacionalne kulturne baštine.

Naši sagovornici smatraju da bi nastavne planove i programe u nacionalnim udžbenicima trebalo da pišu stručnjaci sa univerziteta u Srbiji, iz SANU, sa instituta, iz Matice srpske...

Kako kaže istoričar Aleksandar Rastović, potrebno je angažovati najbolje istraživače za hronološke istorijske periode, od srednjeg veka do modernog doba.

- U budućim nastavnim planovima i programima ne bi smelo da nam se dogodi da piše da su balkanski ratovi bilo osvajački, da se umanjuje broj srpskih žrtava u NDH, pa da piše da je u Jasenovcu staradalo manje od 100.000 Srba, iako je komisija odmah nakon Drugog svetskog rata utvrdila da ih je stradalo 500.000. Dalje, ne bi smelo da piše da je u Srbrenici načinjen genocid, i mnoge druge stavri kojima se vrši revizija istorije - napominje Rastović.

Isto tako treba postupiti kada je u pitanju pisanje novih nastavnih planova i programa iz drugih nacionalnih predmeta, prema zakonskim izmenama u tu grupu spadaju predmeti za osnovnu školu - istorija, geografija, srpski jezik i književnost, maternji jezik, maternji jezik i književnost, svet oko nas, priroda i društvo, muzička kultura.

Kako nem je rekla dr Olivera Krupež, profesorka srpskog jezika i književnosti, Srbija bi trebalo da ima školski sistem u kojem će promovisati svoje vekovne i suštinske nacionalne i tradicionalne vrednosti - sistem koji će biti otvoren za sve što ga može unaprediti bez odricanja od sopstvenih i od opšteljudskih vrednosti.

- Iako je prirodno da se teži ka novim modelima obrazovanja, u njima je neophodno zadržati ravnotežu između inovacija i tradicije, nacionalnih i nadnacionalnih ciljeva - smatra ova profesorka. - Svet je izložen promenama, pa se i nacionalni programi moraju menjati, ali nikako u smeru suprotnom od nacionalnih interesa. Ne treba da se zakopavamo u nacionalnoj prošlosti, ali joj svakako treba dati određeni prostor i značaj, kako ne bismo izgubili kulturu sećanja i svest o sebi. Gubitak ravnoteže je poguban, mora postojati granica preko koje ne sme da se pređe kada je u pitanju očuvanje nacionalnog identiteta i kulturnog nasleđa.

Kada je reč o novom Nacrtu Zakona o udžbenicima, naša sagovrnica kaže da nije vidljivo šta je cilj izmena stoga što problem ne leži u tome ko štampa udžbenike, nego u tome ko i na osnovu kojih kriterijuma postavlja obrazovne i vaspitne ciljeve i ko kreira nastavne programe.

- Vreme je da se stane na put stranim izdavačima koji su se upleli u proces kreiranja nastavnih programa, uspostavili kontrolu nad nastavnim i drugim sadržajima važnim za obrazovanje - gotovi godišnji i operativni planovi mimo metodičkih postulata, gotove pripreme za čas, materijali za takmičenja i dr. - i koji su, zahvaljujući enormnom profitu, izgradili čvrstu distributivnu mrežu i uveli zakulisne radnje o kojima se mnogo govori i zna ne samo u izbor udžbenika - kaže dr Olivera Krupež.

Ona nagalašava da sukob interesa nije prisutan samo na relaciji autor - izdavač, već je mnogo značajniji u domenu učešća u radnim grupama za predloge programa i drugim ulogama u dugom lancu od naručioca do korisnika.

- Svi su zaklonjeni iza kompetencija članova komisija za programe koji su ujedno, najvećim delom i autori udžbenika, što je direktan sukob interesa - kaže naša sagovornica. - Suštinski je važno pitanje da li je jedan nacionalni izdavač garancija kvaliteta udžbenika i uređenijeg obrazovanja, jer propuste u nastavnim programima ne može ispraviti ni najbolji autor udžbenika.

Ona, takođe, ukazuje na problem koji dugo traje, a to je mali broj časova srpskog jezika i književnosti u obrazovnom sistemu, pa ističe da je važnije urediti nastavni program i povećati broj časova iz ovog predmeta nego štampati dodatne udžbenike.

- Predmet srpski jezik i književnost u najvećoj meri može da doprinese izgradnji ličnog, kulturnog i nacionalnog identiteta mladih - ističe naša sagovornica. - Broj časova srpskog kao maternjeg jezika najmanji je u svetu, a nije mogao da se poveća pod izgovorom da su učenici opterećeni brojem časova. U međuvremenu, nedeljni fond časova za učenike znatno je povećan uvođenjem kojekakvih izbornih i fakultativnih predmeta koji su obavezni...

Kada je reč o lektiri, naša sagovornca ističe da se
vrednost lektire može meriti posredstvom kapaciteta za razvijanje ljubavi prema književnosti, za podizanje estetskog i doživljajnog nivoa u razumevanju književnog dela, za razvijanje jezičkih veština, razvoj humanističke ličnosti, negovanje kulture sećanja.

- Zbrka naslova u kojima se naši učenici ne prepoznaju, niti im mogu pobuditi emociju, već ima vidljive posledice - napominje ona. - Katastrofalni pad nivoa razumevanja pročitanog, siromašenje rečnika, govorna i pisana (ne)kultura, prikrivaju se spuštanjem kriterijuma i ocenjivanja i strukture završnih testova, pritiscima na nastavnike u vidu preporuka za ocenjivanje itd. U programima za srpski jezik i književnost uočljivo je sistematično redukovanje sadržaja od nacionalnog interesa i prisustvo skrivenog kurikuluma u udžbenicima kojim se podržava potiranje nacionalnog identiteta i kulturnog nasleđa. U dve uzastopne reforme nastavnih programa neki naslovi su izostavljeni, a neki zamenjeni delima "neutralnog" sadržaja, bez odgovarajućih potencijala za obradu u nastavi. Umesto neposredno i umetnički jasno iskazanih istorijskih okolnosti i činjenica, prisutni su prečišćeni naslovi i odlomci kojima se nude sporne skrivene poruke: da srpski narod nikada nije bio ugnjetavan, da se nije borio niti je stradao u svetskim ratovima...

Olivera Krupež kaže da se nameće utisak da se kroz nastavne planove i programe zatire svest o tradicionalnim srpskim vrednostima i podstiče zaborav.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije