DA OBNOVE STARU LOZU I VRATE DUG PRECIMA: U Kragujevcu vizija napretka nije samo u razvoju grada, već se pridižu i srpska sela

NIJE Kragujevac samo centar savremenih tehnologija koje ga svrstavaju u sam vrh Evrope.

Maksimovići Izdanci stare loze na ognjištu pradedova, Foto Privatna arhiva

I, nije prestonica Šumadije samo ono što je ne tako davno memorisano u našim uspomenama, ljubavima i pričama o legendarnom "fići". Simbolu vremena u koje smo verovali, a koje nas je izneverilo.

Kragujevac je i naša njiva. I naša šljiva. I naši vinogradi. I zasadi iz čijih se vekovnih korena, danas, izvijaju nove mladice negovane rukama ovdašnjih domaćina.

Potomaka mudrih i stamenih. Dostojanstvom napajani.

- Dostojanstvo je, po mom mišljenju, kad slediš ono što ti je zavetovano. Dostojanstvo je kad se ne odričeš zemlje. Njenog mirisa. Kad ti na imanju pradedova stasavaju deca - govori Zoran Maksimović, selo Čumići, kragujevački atar.

Pogledom neuhvatljivo selo. Jedno od najvećih u šumadijskoj regiji. Selo, fenomen. Ovde nema neradnika. Ovde nema nikog da nije u nekom poslu.

Pali otkosi pšenice. Raži i ječma. Zarudele šljive. One koje su preživele mraz i rane od grada, sada se bore sa sušom. Lepotice, pod krošnjama, kriju naruženo lice.

bogatstvo Nošnje i običaji na svim manifestacijama, Foto Grad Kragujevac

Ko može to da razume? Da shvati i pati s njima, osim ovih domaćina u kragujevačkom Čumiću. Za njih je šljiva čovek. Vinograd, kuća. Njiva... domaćinstvo koje su pridizali i podizali. Svaka travka u toj njivi je trenutak njihovog života, čoveče, da li razumeš!

- Četiri generacije Maksimovića su, sada, na svojoj vekovnoj zemlji - slušamo Zorana, domaćina.

- Dvanaestoro nas u zajednici. Moji roditelji, supruga i ja, naša deca i šestoro unučadi. Svi pod istim krovom i nemamo nameru da se delimo.

Šalimo se sa Zoranom: "Vi, mora da, onda niste Srbi, kad ste tako složni..."

Prihvata šalu naš domaćin. Razume. E, da smo svi Srbi složni kao ova porodica u Čumiću...

- Knjižimo, dokumentima, deset kolena unazad na ovoj zemlji - kaže nam. - Na ovom blagu u koje zrno baciš, a desetostruko ti se vrati. Pogledajte vi ovu lepotu našu. Kažu da je Vojvodina žitnica. A Šumadija je voćnjak Srbije. I vinograd. I lek. To je prepoznala i naša država. Nikada do sada, koliko pamtim, u krgujevačko selo i seljaka nije uloženo.

Foto Grad Kragujevac

Zamislite, 94 miliona su  iz budžeta Grada opredljeno samo za pomoć i razvoj sela. To nikada nije bilo povoljnije za srpskog seljaka. Kada je to, pre bilo? Nikad!

Ova priča ne bi, ipak, bila potpuna da sa slikama iz ovog kraja Kragujevca nismo pošli u susret dr Snežani Živanović Katić, zaduženoj u Upravi grada Krgujevca za razvoj sela i proverimo priču iz Čumića.

Krenuli smo ovoga puta obrnutim redom. Prvo živa slika, a posle zvaničnici. Samo sada se mučimo da navedemo sve u njenu, nespornu struku. E, to se ovako piše: član Gradskog veća, agronom, stipendista Vlade Srbije, član radnog tima za izradu Nacionalne strategije Srbije, doktorirala na državnom fakultetu, pre dve decenije, oblast ratarstva. Rođena u selu Poskurice, nadomak Kragujevca "koji teče njenim venama". Rođena i ostala u zavičaju. Da pomogne. Da poduči. I mladima približi lepote svog detinjstva u srpskom, šumadijskom selu.

- Kragujevac ne ulaže samo u njive i traktore, mada je to primarno. Cilj nam je da se zanemarena sela probude - slušamo Snežanu Živanović Katić. - Briga o selu je i ulaganje u sportska društva, vrtiće, domove kulture, lekara u svakom selu, infrastrukrturu, pomoć kuturno-umetničkim društvima, tradicionalnim okupljanjima, negovanju lepog i prošlog... Obnavljamo običaje oko kojih se okupljaju mladi, kao nekad što su se okupljali oko "Susreta sela". Gotovo da nema u Srbiji mesta gde omladina iz kragujevačkih sela nije prisutna na nekim saborovanjima.

Snežana Živanović Katić, Foto I. Marinković

Vidite, Kragujevac ima 56 sela, u njima je više od 25.000 ljudi, nepravedno marginalizovanih pre deceniju. Sad su pod punom pažnjom i brigom, jer je ovovremena uprava shvatila šta za grad i celu šumadijsku regiju znači selo. Njegova domaćinstva i domaćini koji na imanjima očeva i pradedova, uz pomoć države i budžeta Grada, imaju svoju viziju i računicu za vreme koje dolazi. Briga o selu, verujte, nije forma, to je vreme za budućnost u kome sve više mladih, sasvim običnih, vide svoj i život svoje porodice u selima kragujevačke Šumadije. Ovde su život nastavili i prognani sa Kosova i Metohije, kao što je u Desimirovcu. Oni u ovim predelima vide svoju lepu Metohiju, predele svoga Kosova.

tradicija Dobri konji i čeze uvek su bili ponos domaćina,

Ko zna koliko bi vremena i prostora bilo potrebno za priču o Kragujevcu koji je, napokon, probudio svoje selo. I, koliko je svest ovovremene vlasti konačno primila čip da samo srpski seljak Srbiju spasava. U Kragujevcu se primio. Na mnogaja ljeta!

Foto: Jutjub

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije