ULTIMATUM IZ BEČA IZAZIVA EKSPLOZIJU: Pravi uzroci koji su doveli do izbijanja Prvog svetskog rata

PRVO treba ukratko izneti uzroke rata koji su svesno izazvali Habzburzi i Hoencolerni: „Ja ne tražim teritorijalno proširenje koje bi išlo na štetu Srbije”, objavila je Austrija. Možda bi se, ipak, trenutno zadovoljila time što bi Srbiju dovela u vazalni položaj.

Austrougarska i Nemačka su bacile Evropu u vatru i krv, Foto Dokumentacija „Novosti“ i „Borbe“,Profimedija, Privatna arhiva (Dragoljub Mandić), La enciciklopedia biografica en linea, Fejsbuk i Vikipedija

Drang nach Osten!zacrtao joj je Bizmark, posle Sadove, u vidu jednog saveta koji je pre odgovarao zapovesti dok je šaputao na uho svom suverenu: „Pustimo ovu kravu da se ugoji jer će, kada bude bila deblja, biti mnogo ukusnija za jelo.”

Od tog dana, tokom pola veka, Austrija je sa nepopustljivim strpljenjem poštovala savet koji je dobila; bila je odlučna da ostvari ideal koji joj je izložen. Prvo je Rumunija kompletno stavljena pod njenu ekonomsku zavisnost iznuđivanjem trgovinskog ugovora 1876. godine. Dve godine kasnije, u isto vreme kada se instalirala u Novopazarskom sandžaku, Bosna i Hercegovina su, odlukom Berlinskog kongresa, stavljene pod njenu okupaciju.

Srbija je - što je bio trijumf njene podmukle diplomatije - postala, pod vlašću kralja Milana Obrenovića, zavisna od Balplaca. Bugarska je, posle isključenja iz igre kneza Aleksandra Batenberga, ušla u vidokrug Beča.

Turska se, malo po malo, pokoravala germanskoj politici, a iz Soluna su se već dugo odlivali austronemački proizvodi. Najzad, 1908. godine, nasilno je anektirana Bosna i Hercegovina. U tom času, Habzburško carstvo je uspelo da stavi šapu na celo Balkansko poluostrvo.

Oesterreichische Rundschau („Austrijski obzor”) iz Beča objavio je 15. februara 1910. godine, pod imenom Peregrinus - pseudonim iza kojeg se skrivala visoka ličnost Carstva - članak čiji je naziv  bio „Sjedinjene dunavske države”. Reč je bila o jednom novom rešenju istočnog pitanja: osnivanju balkanske federacije koja bi obuhvatila Bugarsku, Srbiju i Rumuniju. […]

SRBIJA JE PRVA prodrmala jaram. Od stupanja na presto velikog kralja Petra I koji se kao monarh opredelio za ustavni parlamentarizam i pustio da se slobodno razvijaju nacionalne ideje, Srbija je hitala da postigne svoj prirodni cilj. Aneksija Bosne i Hercegovine joj je otvorila oči.

A iznenada, kolo sreće se okrenulo i Austrija je sebe videla kako sakuplja plodove svoga strpljenja.

Izbegavši njeno starateljstvo Srbija, Bugarska i Crna Gora, pod zaštitom Rusije, ušle su u savez sa Grčkom, a protiv svog zajedničkog neprijatelja Turske.

Kada je izbio Balkansko-turski rat 1912. godine, Austrougarska nije intervenisala jer je bila ubeđena da je pobeda na turskoj strani. Pobedom nad Balkancima, Turska će raditi za nju.

Suprotno od njenog očekivanja, Turska je pobeđena...Od sad, put za Egejsko more je zatvoren barijerom mladih država, punih snage i budućnosti. Kraj je austrougarskih namera na Balkanu i ostarelo carstvo shvata da će čak biti i primorano, u skoroj budućnosti, i na bolno vraćanje onoga što je uzelo.

Ali, austrijska politika je postojana i žilava; nesreća je ne obeshrabruje. Ona strpljivo vreba svaku priliku kako bi još jednom pokušala. Ne mogavši da spreči osnivanje Balkanskog saveza, sve svoje snage će angažovati da ga spreči da ostvari svoj cilj i, još bolje, uništi ako je to moguće.

To je majstorsko delo grofa Berhtolda. Austrija počinje da brka balkanske račune - umilno se dosećajući da spomene tajno osnivanje Trojne antante - uspeva da izvuče deo kojim će biti podeljena Albanija za koju pretenduje da je podigne kao nezavisnu državu što bi trebalo da „Srbiji zabije nož u leđa”.

I kada među pobednicima počinje bedna diskusija oko podele onoga što je ostalo kao zajednički osvojena dobra, Austrija koja se uvek protivila bilo kakvom savezništvu, čak i prostom ekonomskom, između Srbije i Bugarske, koristi sjajnu priliku da još više pogorša njihove nesporazume. Ona se približava Bugarskoj, i Bugarska se približava njoj.

* * * * * * * * * * * 

Rat za ostvarenje vekovnog sna o prodoru na istok

...RUSIJA INSISTIRA da dve slovenske države sa poluostrva dođu pred cara, vrhunskog arbitra koji bi sredio njihov nesporazum. Ali, Austrija bdije. Bugarski državni ljudi koji će 30. juna 1913. prihvatiti zapovest Beča i Beč je, zapravo, taj koji će gurnuti Bugarsku u bratoubilački rat protiv Srbije. I, tako, eto, drugog Balkanskog rata 1913...

I ovoga puta, ponovo, Austrija se vara u svojim predviđanjima: ona veruje u bugarsku pobedu i, još jednom, njeno prijateljstvo je zlokobno za naciju koju potpomaže. Bugarska je potučena, ali sve nade Austrije nisu potonule: balkanski blok je, ipak, slomljen. U svemu tome, to je ipak bio poraz za nju, jer je na Balkanu njen uticaj dopirao jedino do Sofije...

Veća Srbija postaje svakoga dana sve opasnija prepreka austrijskoj ekspanziji prema Istoku...S druge strane, Sloveni u Dvojnoj monarhiji su, posle Balkanskih ratova, svu svoju veru okrenuli prema Srbiji očekujući budućnost sa mnogo više nade.

Jako uznemirena ovim pokretima slovenskog elementa, Austrija se angažovala da ih kazni tako što će pojačati globu. U isto vreme shvatajući da će njena diplomatija biti nemoćna pred budućnošću, ona se odlučuje, gurnuta vojnom strankom na čelu koje se nalazio nadvojvoda prestolonaslednik Franc Ferdinand, da ostvari svoje namere snagom.

Ova odluka je prvi uzrok rata koji će baciti Evropu u vatru i krv.

Foto Dokumentacija „Novosti“ i „Borbe“,Profimedija, Privatna arhiva (Dragoljub Mandić), La enciciklopedia biografica en linea, Fejsbuk i Vikipedija

Ipak je bio potreban povod. Kao grom iz vedra neba prasnula je vest o ubistvu nadvojvode prestolonaslednika i njegove žene, vojvotkinje od Hoenberga. […]  Istoga časa, sva austro-ugarska i nemačka štampa, dobivši odvezane ruke, sasula je bujicu uvreda protiv Srbije.
Pa ipak, niko se nije nadao najgorem iako je bilo mnogo motiva za verovanje i predviđanje da je Austrija odlučila da počini politički zločin. A ona sada ima povod koji je strpljivo čekala. Njene namere i želje prema Srbiji i Istoku odgovaraju željama njenog moćnog saveznika, Nemačke, čiji je megalomanski monstruozni san da dominira svetom i čije su sve snage, već dugo vremena, usmerene na razbijanje evropske ravnoteže koju, za razliku od nje, Trojna antanta uporno pokušava da održi.

NEMAČKA DIPLOMATIJA tokom poslednjih godina nije uspevala da uništi tu ravnotežu, garanciju međunarodnog mira, i shvatila je da Trojna antanta neće uzmaknuti ni pred jednim razarajućim manevrom.

Kao Austriji, i Nemačkoj je ostao samo jedan način da ostvari svoj san: silom. Poput Austrije, i Nemačka je htela rat!

Od 2. jula 1914. godine, gospodin Dimen, francuski ambasador u Beču signalizira o „pričama” koje su se, izazvane atentatom u Sarajevu, mogle čuti među austrijskim vojnim krugovima i među „svim onima koji ne žele da prihvate da Srbija očuva na Balkanu mesto koje je osvojila”.

Iz zvaničnih dokumenata koji su kasnije objavljeni kod svih velesila, jasno proizilazi da je, još od početka jula, austrougarska vlada već donela odluku.

Dani, nedelje prolaze, a za to vreme Nemačka i Austrija šuruju kako bi iznenadile Evropu; zvanični krugovi u Beču čuvaju u najvećoj tajnosti i izuzetno su rezervisani, ne dopuštajući ni po čemu da se prodre do intrige koja se plete.

Priprema se famozna nota koju srpska vlada - u to se bilo odmah sigurno - neće moći da prihvati.

Pred ambasadorom Rusije u Berlinu, 21. jula se protestuje još jednom protiv pretpostavki o tome da se bilo šta zna o noti koja se, danonoćno priprema u Beču. Gospodinu Dimenu se 22. jula u Beču daju uveravanja da sadržaj i oblik rečene note - ne govori se, naravno, o ultimatumu i o odgovoru koji može jedino da glasi ne varietur - dozvoljavaju „mirno okončanje”. I najzad, 23. jula, uručenje te note-ultimatuma koju je poslao grof Berhtold srpskoj vladi, izaziva eksploziju.

(ANRI BARBI: „SA SRPSKOM VOJSKOM – DRAMATIČNA EPOPEJA JEDNOG NARODA“. PREVELA ANĐELKA CVIJIĆ.)

Preporučujemo

Društvo

0 0

SLUŽBA IZVEŠTAJE O SRPSKIM PISCIMA LIČNO SLALA TITU: Dosijea Branka Ćopića i Dragoslava Mihailovića punjena decenijama

14. 07. 2025. u 11:42

Društvo

0 0

SRPSKI PISCI U RALjAMA TAJNE POLICIJE: Progon književnika šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka

14. 07. 2025. u 11:54

Društvo

0 2

RASPLAMSAVANjE GRAĐANSKOG RATA ZBOG ISKRCAVANjA SAVEZNIKA: Vojni i politički uslovi u kojim je došlo do pregovora Titovog štaba sa Nemačkom

30. 07. 2025. u 07:00

Društvo

0 27

NA PAŠTRIKU SE BRANILA SRBIJA: Kako su za dvadest dana srpski junaci slomili NATO i terorističku OVK

11. 06. 2025. u 07:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije