Društvo

KRALJ PETAR I RUSKA MUNICIJA PREPORODILI SRPSKU VOJSKU: Delići herojskog eposa koji su nadilazili savremeni trenutak

U NIŠ sam stigao 25. novembra 1914. Svakoga dana pristizale su sve bolje vesti sa ratne pozornice, i najzad, 3. decembra 1914, srpska vojska ušla je u Beograd.

КРАЉ ПЕТАР И РУСКА МУНИЦИЈА ПРЕПОРОДИЛИ СРПСКУ ВОЈСКУ: Делићи херојског епоса који су надилазили савремени тренутак

Dolazak kralja Petar I na front podigao je moral srpskoj vojsci, Foto Dokumentacija „Novosti“ i „Borbe“,Profimedija, Privatna arhiva (Dragoljub Mandić), La enciciklopedia biografica en linea, Fejsbuk i Vikipedija

Pomoćnik vojvode Putnika Živko Pavlović telegrafisao je u Niš da na srpskoj teritoriji nije ostao više nijedan Austrijanac, osim zarobljenika. Nastalo je pravo slavlje, tim veće što je ovakav razvoj bio neočekivan posle događaja koji su jedno vreme pretili da Srbiju i njenu vojsku dovedu do kraha.

Po jednodušnom mišljenju svih koji su u to vreme bili u Srbiji, za ovaj značajan preokret u vojnim operacijama srpski narod je mogao najvećim delom da zahvali svom, već ostarelom, Kralju Petru. Drugi faktor koji je povoljno uticao na ishod bila je ruska pomoć u municiji i uniformama. […]

Prvi transport municije stigao je iz Rusije u Srbiju u drugoj polovini novembra 1915. godine, upravo u vreme kada je druga austrijska invazija dostigla ratni vrhunac.

Srbi su morali da bez bitke napuštaju svoja brojna, odlično utvrđena planinska uporišta - jer nisu imali čime da pucaju. Srpska Vrhovna komanda prešla je iz Valjeva u Kruševac, gde se nalazio glavni arsenal. U mnogim mestima Austrijanci, naročito Mađari, počinili su prave masakre i nasilja nad lokalnim stanovništvom. Činilo se da je katastrofa neminovna. Tada je stari Kralj prekinuo svoje samovanje u Topoli, u kojoj se bio nastanio, i prepustio uzde upravljanja svom sinu Aleksandru Karađorđeviću. […]

Videći opštu pometnju i slušajući sa svih strana kako Srbiji preti neminovna propast, Kralj je odlučio da se pridruži vojsci. Ministri su ga uzalud odvraćali. Kasnije mi je sam Kralj sa dirljivom skromnošću pričao o svom postupku. „O meni svakojako preteruju”, rekao mi je, „ne verujte im. Ja ništa naročito nisam uradio. Vidite koliko sam star, nisam više ni za šta. Šta je čudno u tome što sam odabrao da umrem umesto da gledam svoju zemlju osramoćenu. Krenuo sam među rovove, i to sam i rekao vojnicima. Govorio sam im: ko želi neka ide kući, a ja ću ostati ovde da umrem za Srbiju. Eh, da ste samo videli naše vojnike! Kako su to neobični ljudi. Oni su plakali i ljubili mi kaput. Niko nije otišao i svi su se borili kao lavovi. Srbima je potrebno da kogod o njima brine, a onda su spremni na čuda od hrabrosti.” To što je Kralj ispričao zaista se dogodilo.

GRIGORIJ Nikolajevič TRUBECKI (1874–1930),

Knez, ruski društveni i politički radnik, diplomata,  publicista. Od 1896. do 1906. Trubecki je radio u diplomatiji u Beču, Berlinu, Konstantinopolju. Krajem 1914. bio je postavljen za ruskog poslanika u Srbiji. Posle austro-nemačke-bugarske ofanzive, srpska vlada i diplomatska predstavništva bila su evakuisana na Krf, a odande je Trubeckog pozvao ministar spoljnih poslova da se vrati u Petrograd i postavio ga na čelo bliskoistočnog političkog odseka. Memoarski zapisi Trubeckog obuhvataju diplomatske kanale i ratna zbivanja i teške dane povlačenja naroda i vojske. Lišeni su svake patetike i često nemilosrdno faktografski, opori i ironični.

PO KAZIVANjU OČEVIDACA, njegovim dolaskom armija se preporodila. Bugarski vojni agent u Nišu nazvao je to „slučajem ratne patologije”. U dobar čas prispela ruska municija samo je okončala preobražaj vojske. Vojnici su, pri tom, bili ogorčeni zbog neprijateljevih zverstava. Glavna komanda austrijske armije bila je sasvim nesposobna i spora, kako mi je napominjao rečeni vojni agent. To je imalo za posledicu da se umesto očekivane katastrofe Srbije dogodio potpuni slom austrijske vojske.

O dolasku Kraljevom u Beograd najbolje govori njegova sopstvena priča, koju sam takođe imao prilike da čujem. Bitka se još vodila na ulicama kada je Kralj ušao u grad, ne obazirući se na upozorenja onih koji su ga zaustavljali. Masa sveta tiskala se oko njega pokušavajući da ga dodirne, žene su mu u džepove ubacivale krstiće i ikonice. Polako se probijajući, Kralj se zaustavio kod prve crkve, ali je ona bila zatvorena. Onda je sa svima koji su ga okruživali krenuo u Sabornu crkvu. I ona je bila zatvorena, ali je neko kroz prozor video da se ključ nalazi u bravi jednih vrata sa unutrašnje strane. Neko se uvukao kroz prozor i otvorio vrata. Kralj je ušao, za njim je pokuljao svet. „Sveštenika nije bilo. Svi smo pali na kolena i predali se molitvi kao retko kada u životu, i svi smo plakali.”

Uloga kralja Petra, koji je umeo iskrenim i rečima da povrati poljuljanu veru vojnika, njegov dolazak u oslobođeni Beograd i molitva sa običnim narodom u hramu - sve je to delić herojskog eposa koji daleko nadilazi savremeni trenutak. To su problesci svetlosti od kojih je na trenutak odahnula izmučena duša srpskog naroda, koji tada nije ni sanjao da će ga ponovo stići mnogo strašnija nesreća.

(KNEZ GRIGORIJE TRUBECKI “RAT NA BALKANU 1914-1917 I RUSKA DIPLOMATIJA“. PREVEO DEJAN MIHAILOVIĆ)

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
ZA CENZURU! Dakota u providnoj čipki - bez grudnjaka i gaćica

ZA CENZURU! Dakota u providnoj čipki - bez grudnjaka i gaćica