Društvo

DŽELATI SRPSKOG NARODA: Neviđena svirepost Austrougarskih oficira i vojnika u Šapcu

DOK ručam skroman ručak u mehani, mehandžika Persida Simović priča mi šta su radile Švabe. U njenoj kući bio se smestio jedan general sa svojim štabom.

ЏЕЛАТИ СРПСКОГ НАРОДА: Невиђена свирепост Аустроугарских официра и војника у Шапцу

Ostaci šabačke crkve posle austrougarskog bombardovanja, Foto Dokumentacija „Novosti“ i „Borbe“,Profimedija, Privatna arhiva (Dragoljub Mandić), La enciciklopedia biografica en linea, Fejsbuk i Vikipedija

Prva stvar koju su od nje tražili, bile su bombe. „Kod vas, u Srbiji, čak žene imaju bombe, dajte nam ih odmah”, govorili su joj oficiri. Jedan lekar tražio je od nje jaja za generala. Ona ih nije imala, ali je našla jedno u varoši i lekar joj je savetovao da ga sama preda generalu koji je govorio srpski. „To jaje mi je spasilo život”, govorila mi je ona. Generalov ađutant bio je vrlo svirep. Svaki put kad su mu dovodili seljake iz okolnih sela, on je naređivao:

„Na orah!” Tako je Persida videla kad su prvi put obesili 5 seljaka, zatim u dva maha 7 i jednom jednoga. Svi ti jadni ljudi bili su povešani o drveće ispred njene kuće. Kad je pitala vojnike dželate zašto to čine, oni su joj odgovorili: „Naređeno nam je da tako radimo.” Kod nje su takođe stanovala četiri oficira koji su joj zapovedili da im sašije vrećice da u njih metnu novac nađen u džepovima obešenih i opljačkan po kućama. Persida se usudila da ih zapita kako oni, kao oficiri, mogu da čine takvu stvar. Oni su joj odgovorili da, pošto je rat vrlo skup, taj novac treba da pomogne njihovoj državi da podnese troškove.

Danas majke, žene, kćeri pohitale su da se mole Bogu na ovoj dugoj humci, gde počivaju njihovi pobijeni muževi, njihovi sinovi, njihovi očevi. One su donele jela koje meću na grob, i sveće koje zabadaju, zapaljene, u zemlju. I dok blagi jesenski vetrić leluja male plamenove i dok jarko sunce plavi sva polja, one koje ostaju, razgovaraju sa svojim pokojnicima kroz ravnodušnu zemlju na kojoj će naredno proleće učiniti da niknu, mesto pokrova, crveni makovi, plavi različci i bele rade.

Foto Dokumentacija „Novosti“ i „Borbe“,Profimedija, Privatna arhiva (Dragoljub Mandić), La enciciklopedia biografica en linea, Fejsbuk i Vikipedija

Najveći bes prema ženama i deci pokazivali su austrougarski vojnici iz Hrvatske

TRONUT DO DNA srca, polazim da nađem štab 13. pešadijskog puka kojim komanduje pukovnik Bacić, i on mi pokazuje šta Srbi rade sa svojim poginulim neprijateljima. Oko oskrnavljene crkve, nižu se grobovi Austro-Mađara, svaki obeležen krstom sa natpisom koji su stavili oni vojnici što su ih zločinački ludaci Beča i Budimpešte hteli da istrebe. Plemenita osveta zaista dostojna junaka pesama o Kraljeviću Marku.

Što se tiče varoši Šapca, zverstva koja su izvršili austro-ugarski vojnici, bila su nečuvena: (za više pojedinosti, čitati moj izveštaj izrađen u tom trenutku za srpsku vladu i objavljen na francuskom i engleskom jeziku). Tako su vojnici Franje Josifa pokupili sve žene i devojke: oko 2.000. Jedan deo njih bio je zatvoren pet dana u hotelu „Evropa”; ženama nije davano ništa drugo sem malo hleba i vode. Prva noć je prošla bez incidenta. Druge noći, kaplari i narednici vodili su žene u jednu zasebnu sobu i pitali ih: „Gde su vaši muževi? Gde su položaji? Gde su trupe?” Kad su žene odgovarale da ne znaju, tukli su ih kundacima. Narednih noći, vojnici su ulazili u salu gde je spavalo ženskinje i odvodili su devojke. Jedan od vojnika uzimao ih je za noge, a drugi za glavu.

SVET JE SAZNAO ZA MONSTRUOZNE ZLOČINE U SRBIJI


ARČIBALD Rodolf RAJS (Reiss Archibald, Rodolph, 1876– 1929), švajcarski kriminolog, osnivač čuvenog Lozanskog policijskog instituta, koji je postao najuglednija škola za policajce i kriminaliste iz celog sveta. Posle bitke na Ceru Srpska vlada ga je pozvala da svetu otkrije zverstva Austrougarskih vojske u Srbiji. Rajs je poziv ne samo prihvatio, nego se s našim ljudima toliko zbližio da je odlučio da ostane među njima. U jesen 1918. sredio je zamašnu listu neprijateljskih ratnih zločina i zverstava u Srbiji i mnogo je doprineo da se svetska javnost stavi na srpsku stranu, kako ovim izveštajem, tako i brojnim člancima u evropskoj štampi. Od 1914. godine nalazi se na srpkim frontovima, sa srpskom vojskom i srpskim narodom sve do konačnog oslobođenja. Svoje „Beleške i dopise” koje je slao švajcarskim, francuskim i holandskim listovima, kao i svoje uspomene izneo je u knjizi „Šta sam video i proživeo u velikim danima’’. Objavljuje knjige i dopise u mnogim evropskim novinama o stradanju srpskog naroda i srpske vojske od strane centralnih sila Austrije, Nemačke, Mađarske i Bugarske, koji su na tlu Srbije vršili strahovite zločine. Za svoj rad odlikovan je od strane Srbije, Grčke, Rusije, Rumunije, Španije, Luksemburga, ali najdraže mu je bilo odlikovanje Francuske, gde je bio izabran za oficira Akademije i postao vitez Legije časti, a Akademija nauka mu dodeljuje Žansenovu medalju. Arčibald Rajs u svojim memoarima jasno ističe osnovno načelo pri pisanju knjige: ,,Govorio sam slobodno u svojoj knjizi. Nisam tražio da ulepšavam istinu, jer mislim da dugujem istinu svojim drugovima”. Po završetku rata prelazi u Beograd i živi u kućici u Topčideru sve do smrti. Kućicu naziva ,,Dobro polje’’. U testamentu je izrazio želju da mu posle smrti izvade srce i odnesu na vrh Kajmakčalana. Urna sa srcem je postavljena u spomen crkvici na Kajmakčalanu. Udruženje boraca i rezervnih oficira podiže mu spomenik u Topčiderskom parku, gde se svake godine na dan njegove smrti održava pomen od strane građana i omladine mačvanskog sela Prnjavor, čiji je bio počasni građanin..

Ako su vikale, zapušili su im usta maramom. Šta su radili s ovim devojkama? One bi se sutra vraćale očajne, ali bogato odevene u haljine iz garderoba opljačkanih kuća. Iz hotela „Evrope” žene su prevedene u hotel „Kasinu” i odatle u crkvu, gde je već bilo mnogo sveta. Kad su naši, vraćajući se, bombardovali crkvu, naređeno je nesrećnicama da viču: „Živela Mađarska!” Oficiri su silovali devojke iza oltara. Dok se bombardovanje produžavalo, Austro-Mađari su namestili sirote žene po ulicama da se dobro vide, kako bi izginule od srpskih granata. Najzad, zatvorili su ih u štale žandarmerije, odakle su ih oslobodile naše trupe.

DRUGI DEO pohvatanih žena i devojaka odveden je sa trupama. One su morale da idu ispred vojnika od 13 do 19 sati u veče. Od vremena na vreme, trupe su pucale i, na zapovest na mađarskom jeziku, žene su morale da legnu. Žena apotekara Gajića prevodila je naredbe. Među ovim jadnicama, bile su dve-tri koje su rodile tek na dva dana pre ovoga mučenja.

Foto Dokumentacija „Novosti“ i „Borbe“,Profimedija, Privatna arhiva (Dragoljub Mandić), La enciciklopedia biografica en linea, Fejsbuk i Vikipedija

Arčibald Rajs sa srpskim oficirima u Solunu

Iza crkve, razbojnici, jer vojnici dostojni ovog časnog imena ne mogu vršiti slična nedela, iskasapili su veliki broj seljaka i varoških stanovnika i potrpali njihove leševe u zajedničku raku.

Ovo je jedan mali pregled onoga što su učinile trupe onih koji su se proglasili za „kulturtregere”, napominjem da glavni krivci nisu bili prosti vojnici, već njihove starešine. Prelazeći danas posle četrnaest godina, u mislima, sve što sam video i čuo tada u Šapcu i dalje, obuzima me srdžba i ja se pitam da li su krivci dosta ispaštali? Zar nema izvesnih koji su bili dželati srpskog naroda i koji, zaštićeni svojim mestom rođenja, uživaju danas sve slobode i sva prava kao sunarodnici ovog istog naroda koji su hteli da unište sa jedinstvenom svirepošću?

(RODOLF ARČIBALD RAJS: „ŠTA SAM VIDEO I PREŽIVEO U TEŠKIM DANIMA“. PREVEO VELjKO MILIĆEVIĆ)

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

SPEKTAKL U MADRIDU: Neprikosnoveni Real dolazi na Metropolitano da dodatno zagorča život svom velikom gradskom rivalu
Tip fudbal

0 1

SPEKTAKL U MADRIDU: Neprikosnoveni Real dolazi na "Metropolitano" da dodatno zagorča život svom velikom gradskom rivalu

SEDAM vezanih pobeda ili prekid perfektne serije? Real Madrid u subotu stiže na „Metropolitano“ sa savršenim učinkom u sezoni, dok Atletiko pod vođstvom Dijega Simeonea traži način da vrati samopouzdanje posle slabog prvenstvenog starta i poraza od Liverpula u Ligi šampiona. Napetost i ulozi su maksimalni i sigurno je da nas očekuje prav spektakl u prestonici (16.15).

27. 09. 2025. u 07:20

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
ZA CENZURU! Dakota u providnoj čipki - bez grudnjaka i gaćica

ZA CENZURU! Dakota u providnoj čipki - bez grudnjaka i gaćica