KAD NESTANE ŠKOLA, NESTANE I SELO: U manjim sredinama sve više praznih đačkih klupa

ZVUK školskog zvona koji označava početak časa u mnogim selima Srbije postaje sve tiši.

Foto V. I.

 Tamo, gde su nekada učionice bile pune dečje graje, danas su školske klupe sve praznije. Broj prvaka iz godine u godinu opada, dok se sela lagano gase. Još više zabrinjava činjenica da čak i tamo gde dece ima, roditelji često odlučuju da ih ne upišu u lokalnu školu, već ih svakodnevno voze i po desetak kilometara do gradske škole.

Škola u selu nekada je bila više od obrazovne ustanove - bila je centar okupljanja, simbol života i razvoja. Danas, čak i kada postoje svi uslovi da takva ostane, ima roditelja koji biraju da školu potraže dalje, verujući da je grad bolji izbor i da će tamo "deca više da nauče". Da li je to zaista opravdano ili samo još jedan korak ka nestajanju sela, pitanje je koje društvo mora ozbiljno da postavi.

Selo Slatina, nadomak Čačka, je dobar pokazatelj tog trenda. Osnovna škola "Branislav Petrović", koja pokriva područje na kome živi više od 5.000 ljudi, ove godine je upisala samo 28 prvaka. Iako je renovirana, opremljena osnovnim digitalnim sadržajima, ima kuhinju, besplatan prevoz do kuće, a nastavni kadar je stabilan i stručan, broj đaka ne raste očekivanim tempom.

- Upisali smo sličan broj učenika kao i prošle godine. Međutim perspektiva za naredne godine je oko 14 prvaka, što znači da broj učenika počinje da opada - kaže za "Novosti" Lazar Čikiriz, direktor škole. - Pokrivamo veliko područje od osam sela sa desne obale Morave. Tokom ove godine smo obezbedili optički internet i konkurisali za projekte. Škola je dobila 1,66 miliona dinara za nabavku nove IT opreme.

Osim matične u Slatini, ova ustanova je ranije imala četiri područne škole od prvog do četvrtog razreda. Međutim, poslednja je ugašena ove godine, jer u tim selima više nema učenika nižih razreda.

- Škole su za sela veoma bitne, jer kad se ugasi škola nestaje i selo - ističe Čikiriz. - Iako ih nema puno, ima roditelja koji decu upisuju u gradske škole. Neki se presele, neki hoće da im škola bude bliže poslu. Trebalo bi promeniti zakonske odredbe. Nekada je postojalo pravilo da se dete upisuje u školu blizu koje žive. To bi značilo rasterećenje gradskih i jačanje seoskih škola. Jer, ne može neka škola imati i više od 1.000 učenika, a neka 50 đaka.

Kao dodatni problem, on navodi troškove prevoza. Zakon predviđa da lokalna samouprava plaća "markicu" ukoliko je škola udaljena više od četiri kilometra.

- Neki roditelji traže da se organizuje prevoz od kuće do kuće, kao oni žuti kombiji u američkim filmovima - navodi naš sagovornik. - Dok sam radio kao učitelj, svaki dan sam prelazio 15 kilometara do škole na vrhu planine Jelice, danas niko od mojih kolega to ne bi prihvatio.

Nisu svi roditelji svesni da se i seoske škole trude da idu u korak sa vremenom. Tako su u Mrčajevcima i Zablaću, ali i drugim selima otvoreni ili se grade moderni vrtići kroz projekte poput "Inkluzivnog predškolskog obrazovanja", a sve više škola učestvuje u programima obogaćenog jednosmenskog rada. Učenici imaju priliku da posle nastave učestvuju u kreativnim radionicama, sportskim aktivnostima ili dodatnim časovima jezika i informatike - potpuno besplatno.

Prema rečima Ivana Ružičića, direktora Gimnazije u Čačku i predsednika UO Društva škola direktora Srbije, u poslednjih 20 do 25 godina, generacija đaka je za trećinu manja. U Čačku je iz klupa osmoletki izlazilo 1.500 učenika, a sada ih je oko 1.000.

- Analiza upisa u gimnaziju pokazuje da je ispod 10 odsto učenika koji dolaze iz škola koje su u vangradskim sredinama, dok ih je nekada bilo oko 50 odsto - kaže Ružičić. - Roditelji verovatno misle da je kvalitet nastave u tim školama slabiji, iako one imaju uslove za izuzetno kvalitetan rad.

U Ministarstvu prosvete kažu da je utvrđivanje mreže škola u nadležnosti lokalnih samouprava. Statističke podatke o seoskim školama, nadležni će imati krajem oktobra. Ipak, navode da negativni trend u prirodnom priraštaju dovodi do smanjenja broja učenika.

- I pored toga, lokalne samouprave koje su nadležne za izradu mreže škola, nastoje da očuvaju seoske škole i odeljenja tamo gde god je to moguće - ističu u Ministarstvu. - To znači da su gašena samo ona isturena odeljenja ili škole u selima gde nema više dece stasale za školu, gde se broj stanovnika sela smanjuje zbog migracije stanovništva ili u onim sredinama gde je u odeljenjima ostalo po jedan ili dva učenika, pa je zbog njihove socijalizacije procenjeno da je bolje idu u matičnu školu ili najbliže izdvojeno odeljenje.

Međutim, kako kažu, treba imati u vidu da se neke seoske škole ne gase, odnosno ne obustavljaju nastavni proces, već dolazi do promene statusa. To parktično znači da škola prestaje da bude samostalno pravno lice i postaje izdvojeno odeljenje druge veće škole. Naglašavaju da se potrebe lokalnih zajednica sagledavaju svake godine i tamo gde ima dece stasale za školu, kao i potrebe za formiranje odeljenja, to se i čini. Zato se dešava da se neko izdvojeno odeljenje ponovo formira nakon što je bilo ugašeno.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije