Društvo

DO PONOĆI OBAVEZNO URADITE OVO: Sutra slavimo tri sveta mučenika, dva običaja ih prati

Новости онлине

24. 10. 2025. u 21:08

POŠTOVANjE verskih običaja i sećanje na svete mučenike deo je našeg kulturnog i duhovnog nasleđa. Srpska pravoslavna crkva 25. oktobra slavi Svete mučenike Taraha, Prova i Andronika, čija je hrabrost i odanost Hristu kroz vekove primer veri i istrajnosti.

ДО ПОНОЋИ ОБАВЕЗНО УРАДИТЕ ОВО: Сутра славимо три света мученика, два обичаја их прати

Život i stradanje svetitelja

Tarah, Prov i Andronik živeli su u Pompeopolju, gradu u kilikijskoj oblasti, za vreme progonstva hrišćana pod rimskim carem Dioklecijanom i njegovim namesnikom Numerijem Maksimom. Svaki od njih bio je izložen teškim mukama zbog svoje vere. Tarah je tada imao 65 godina, ali starost nije umanjila njegovu snagu i odlučnost.

Kada je antipat tri puta pitao njihova imena, svaki od njih je odgovorio: "Hrišćanin." Posle prvih batina i zatvaranja u tamnicu, ponovo su izvedeni na mučenje. Prov, suočen s obećanjem carevih počasti i prijateljstva, odgovorio je: "Niti careve počasti hoću, niti tvoje prijateljstvo želim." Andronik, izložen još težim mukama, rekao je: "Telo moje pred tobom je, čini što hoćeš."

Posle dugog i iscrpljujućeg mučenja, trojica mučenika bačena su u arenu pred zveri. Međutim, voljom Božjom, zveri su se smirile pred njima, izazivajući divljenje građana i probuđujući veru u jednog Boga. Na kraju, mučitelj je naredio vojnicima da poseku hrišćane, završivši njihov pravedni zemaljski život.

Večernji plač i jutarnja radost

Pouka iz života svetitelja pokazuje odnos Boga prema čoveku - Njegov gnev je trenutan, a milost beskonačna. Večernji plač i molitva vode ka jutarnjoj radosti i oslobađanju od greha. Noć je vreme introspekcije, pokajanja i bogorazmišljanja. Pokajnički plač noću donosi olakšanje i radost danju, dok greh i bezumno veselje stvaraju žalost i tugu.

Verovanja i običaji

Na današnji dan u hramovima se služe molitve i pomeni, a vernici se podsećaju na stradanje svetitelja kao primer hrabrosti i odanosti Hristu. U mnogim porodicama ostao je običaj da se dan provede u molitvi i razmišljanju o sopstvenim delima i odnosu prema bližnjima.

Veruje se da se večernja molitva i pokajanje simbolično upisuju u dušu, a jutarnja radost donosi olakšanje i osnaženje. Noć je posvećena introspektivnom razmišljanju i pokajanju, dok dan simbolizuje radost, oslobađanje od tereta greha i obnovljenu energiju za svakodnevni život.

(ona.rs)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije